Pročitaj mi članak

Novakove muke pred Tokio – razlozi zbog kojih ne bi na Igre

0

Paradoks bi bio da će konkurencija biti nikad lakša, a da Novak Đoković odustane od odlaska na Olimpijske igre, zašta se samo gomilaju razlozi.

Како се ситуација одвија, Олимпијске игре у Токију озбиљно прете да буду најгоре које памтимо.

Околности су такве да се Јапан из дана у дан више затвара и стеже мере борбе против коронавируса, а паралелно с тим све више спортиста по друштвеним мрежама качи објаве које укратко садрже следећи задржај…

„Жао ми је, срце ми се цепа и тако то, али одустајем од Олимпијских игара. Знате колико бих волео да представљам своју земљу, нема веће части“, и све остало у том маниру.

И ми као навијачи Србије и њених представника смо у једној врсти процепа када је реч о Новаковом учешћу у Токију, али је и он – свако из својих разлога.

Међу нама свакако има оних којима би било драже да Новак оде у Јапан и освоји златну медаљу где неће бити половине од десет најбољих играча на планети.

„Разочаран сам био када сам чуо да неће бити публике. Чуо сам да има много ограничења када је реч о кретању у селу, да нећемо моћи да гледамо друге спортисте и да нећу моћи да водим шпанера, који је важан део мог тима. План ми је био да идем на Олимпијске игре, али сада сам на 50-50“, рекао је Ђоковић после Вимблдона.

Надал, Федерер, Доминик Тим, никог од њих неће бити, па ипак је питање хоћемо ли ту моћи да рачунамо на медаљу од тенисера. С друге стране, има међу нама и оних који би радије да Ђоковић не оде на Игре, али да освоји УС Опен.

Тако би оборио рекорд Федерера и Надала и осамио се на врху по броју гренд слем титула, а Србија би без икакве дилеме могла да каже да има највећег тенисера у историји „белог спорта“.

Ђоковић је на прекретници иако нема златну олимпијску медаљу. Од „Велике тројке“ њу има само Надал, Федерер је побеђивао у дублу, али не и у синглу, а Новак има једну бронзу из 2008.

Овог пута ситуација није нормална, а из Јапана стижу све лошије информације. Ђоковић је још пре који месец рекао да не би волео да игра без публике, а недавно је баш то била ударна вест – у Токију без навијача.

То ће финансијски бити ударац за јапанске пореске обвезнике и организаторе због спонзорских уговора. Раније је забрана за навијаче важила само за оне из иностранства, сада је на снази за све.

Замислите сад носите заставу своје земље пред празним трибинама стадиона. Нигде буке, граје, ништа.

Све ће проћи у знаку ванредног стања које је почело у понедељак и трајаће до 22. августа. Можете само да замислите какве ће мере бити предузете да би се људи заштитили.

И док су Јапанци генерално против одржавања Игара, Међународни олимпијски комитет притиска их да се Игре ипак одрже, упркос чињеници да су две трећине заражених у Јапану – из Токија.

Свуда се мора носити маска, дружење са другим спортистима мораће да се потпуно ограничи, а чак се и припадници исте екипе од тренера одвајају стаклом у појединим ситуацијама.

Све то потпуно нарушава олимпијски дух, какав је очекивао и Новак, али и остали учесници. Зато не чуди што и многи млађи и још увек недовољно афирмисани играчи не желе у Токио.

Сетимо се како је све изгледало када су Аустралијанци решили да максимално затегну мере борбе против короне пред турнир у Мелбурну.

Две недеље карантина у соби, онда тек неколико сати тренинга, остатак времена сте као затвореник. Није ни чудо што је на турниру, уместо епидемије короне, букнула епидемија повреда.

Надал се жалио на врат, Новак на мишић стомака, који је мучио још неколико играча, па је јасно да то нико себи више не жели.

„Играо сам на неколико Олимпијских игара и ове године то ми дефинитивно није на листи приоритета, да будем искрен, посебно после тога како ми је протекла прошла и део ове године. Све узимам у обзир, како ми се тело осећало, наравно мислим да је ковид допро до нас на више различитих нивоа, али сада мислим на себе више него било шта друго“, образложио је Григор Димитров.

Кеи Нишикори је констатовао да у олимпијском селу треба да буде 10.000 људи, а не стотину њих и зато се пита да ли су организатори спремни за тако нешто.

Серена Вилијамс не жели да игра у Токију, ако не буде могла да поведе своју ћерку, а слично је и са другим такмичарима. Поставља се питање какве би последице имало то да рецимо стотину људи буде позитивно у селу и колики проблем то може да створи.

Новак, иако свестан броја отказа других играча, каже да овакве Игре и нису Игре ако ситуација остане оваква.

„Играње за Србију ми увек испуни срце најлепшим емоцијама, увек сам ту за своју земљу. Велики ми је циљ да освојим злато. Неко би ми рекао да је ово велика прилика и да идем, јер су многи отказали, али уз све ове рестрикције… Освежићу се и донети одлуку у наредна три, четири дана“, каже први рекет света.

Сличне разлоге за отказивање одласка на овај турнир наводи и Ник Кирјос, који је паралелно са Токиом пријавио и учешће на турниру у Атланти.

Не дешава се често да се он у нечему сагласи са Ђоковићем, који би одласком у Токио могао да се коцка и ризикује повреду пред УС Опен, што му је после потенцијалног најсјајнијег одличја златна шанса да освоји „календарски слем“ и настави да помера границе реалног у свету професионалног тениса.