Pročitaj mi članak„Želeo sam osvetu, ko su oni da bombarduju nevine“: Novak očitao lekciju Britancima o NATO agresiji, Amerikance vodio u sklonište gde se skrivao
Бомбардовање Југославије које је почело 24. марта 1999. многе у нашој земљи оставило је у неверици, друге у страху, а треће у ненадокнадивим губицима и туговању.
Оно о чему се због тадашње ситуације на Косову и Метохији шушкало месецима, обистинило се у првим данима пролећа, пре четврт века, када је током два и по месеца пакла страховао сваки грађанин наше земље.
Док се ПВО Југославије борила колико је могла с авионима НАТО авијације, многи од нас су морали да одлазе у склоништа и беже од бомби које су падале свакодневно.
Тога нису били поштеђени ни неки од славних спортиста, који су о тим данима отворено причали годинама касније.
Новак Ђоковић је, док је одрастао на Бањици био један од оних који се данас у зрелим годинама добро и живо сећају тог ружног периода и препричавају како су га доживели.
„Од 1991, 1992. па све до 2000. имали смо ембарго. Борили смо се за хлеб и млеко и остале најнеопходније ствари за преживљавање. Онда је, 1999. године, Србија била бомбардована два и по месеца без престанка, сваке ноћи и сваког дана. Моја породица и ја смо се за то време будили током ноћи због сирена, авиона коју су нас прелетали. Било је поражавајуће и застрашујуће. Најгора ствар коју сам икада видео“, причао је Новак пре неколико година Џеју Шетију, британском новинару.
Додао је да сам није изгубио никога у НАТО агресији која је била подршка активностима терористичке организације ОВК на Косову и Метохији, али и да ће ожиљке из тог периода носити заувек.
„На почетку сам осетио оно што је и већина нашег народа – желео сам освету. Ко су они да бомбардују невине људе? Шта се дешава? Имао сам 12 година и сећам се да сам се на дан рођендана крио у склоништима и да су нам рекли да ћемо се, после недељу, две скривања, вратити нормалном животу и то је било то. Да нас неће занимати шта ће се десити јер, ако нас погоде, шта ми ту можемо? Тако да, сећам се да сам 12. рођендан провео са пријатељима играјући тенис. Тада нисмо ишли у школу, тако да је то било супер! Певали су ми рођенданску песму, а ја се јасно сећам слике авиона који свугде испуштају бомбе. Било је ужасавајуће, али сам се у исто време осећао као да одрастам и у томе су ми доста помогли родитељи“, испричао је Ђоковић.
Штавише, још пре приче са Британцима, Новак је током интервјуа који је дао Грејему Бејсинџеру, Американце одвео тамо где је боравио током бомбардовања – у подрум, склониште.
„Сада смо у склоништу испод стана у ком смо причали. Овде смо проводили свако вече током две недеље бомбардовања. Лудо је помислити колико је овде људи морало да дође и да се сакрије од опасности која је претила из ваздуха. Остало је исто као пре 20 година“, рекао је Ђоковић 2020.
Током НАТО бомбардовања убијено је између 1200 и 2500 цивила и више стотина војника и полицајаца.
„Цела зграда се овде скривала, ту је више од 50 станова. Нема баш много места, људи не би улазили до краја, затварали смо ова враа да детонација или експлозија не неправи штету. Нисам овде био седам, осам година, не сећам ових ствари, био сам мали. Био сам престављен и нисам се осећао безбедно, бојао сам се следећег тренутка, шта ће бити с мојом браћом и породицом. Првих дана било је патње, суза, страха, а касније су људи почели да певају, играју карте, схватили су да је то реалност“, објаснио је својевремено српски тенисер.
Пуних 25 година после бомбардовања, та страдања и све остало изградили су Новака Ђоковића у највећег тенисера свих времена и власника рекорда по броју мастерса (40), гренд слемова (24) и недеља на врху светске АТП листе (417) где се налази и дан данас.
