Прочитај ми чланакДијана Ђоковић, мајка Новака Ђоковића, открила је детаље из живота свог сина које је мало ко знао.
У интервјуу за “ Спорт клуб“ Дијана је до детаља испричала ствари из Новаковг живота и вратила се на сам почетак, његово детињство и одлазак од куће.
FOTO: PRINTSCREEN
Оно што је за њу било најболније јесте Новаков одлазак “преко баре.“
– Молим те, Јелена, узми га да би напредовао, он мора да оде одавде да би напрадевао. Отишао је са 13 година “преко баре“ са Гораном уз помоћ Јелене Денчић. Знала сам да је у добрим рукама, јер те академије јесу добре, али није то то док нема неко са њим. Ја сам нон-сто звала да видим како је, они су му били као отац и мајка. Већ тада се видело да ће бити велики играч, шта је све радио са телом, звали су га човек од гуме. Све је поштовао шта се ради, загревање, истезање, све је поштовао. Тамо срео Иванишевића и гледао га као бога, он му је давао чоколадице и много га је Новак волео. Док је био тамо дружио се са нашом децом одавде и они су му били једино друштво, почела је Дијана причу о Новаку и наставила са причом о Марку и Ђорђу.
– Браћа су имала велики терет због њега, сви су их упоређивали са Новаком, а они су пробали да изграде себе. Они га обожавају, али су пробали да буду Ђорђе и Марко, а не браћа Новака. Када је Новак добио пехар на АО, Марко није желе да стане са свима нама да се слика, јер то није било његово, па се увек склањао јер је хтео да има нешто своје и да изгради себе као тенисера.
Неизбежан део приче био је и скорашњи АТП Куп и победа Новака и Србије?
– Могу да кажем да сам била пуна емоција. Видим колико му је то значило, веома сам била поносна на њега. Све је прштало од емоција и они су то пренели на нас. Будили смо се ноћу да би гледали. Види се колико им то значи, види се са колико жара носе заставу и колико воле своју земљу. Видела сам колико су они то желели да освоје и ово је као Дејвис Куп 2010. године. Ово ће им бити одскочна даска као и тада, тако се мени чини, да су напунили батерије и кренули даље. Била сам фасцинирана оном публиком, оно је било као да су играли у Београду. Они људи су жељни Србије, своје земље, тениса. Они са понсом истичу одакле су. Новак се храни публиком, то је његова храна! То њему много значи, он тражи подршку публике и то га је носило до победе у Аустралији, одушевљено је причала Дијана која се на тренутак вратила на причи о Марку.
– Марко је имао проблема, то је било очигледно. Када имаш једног квалитетног и успешног сина, онда мора да буде други мало сложенији да прави равнотежу. Али битно ми је да су културна деца и образована, а остало ће да се реши и све ће да прође како треба.
Однос према породици Ђоковић у иностранству и Србији некада и сада?
– Док се Новак није доказао, нико га није поштовао. Тек својим резултатима, када је постао име, почели су другачије да нас гледају и да нас уважавају. То се види у ситницама. На пример у акредитацијама, тада нам нису давали велики број акредитација, јер смо ми велика породица, али нпр. Надалу и Федереру су давали и за децу, док смо ми имали огрничен број, али сада се све променило. У Србији има оних завидних, али генерално га поштују. Битно је да је узор деци и то ми је драго и знак да је нешто направио. Деца су почела да играју тенис на улици и на теренима и то је прави знак да ради праву ствар. Мој син је овде оставио траг и то је оно што мени значи и драго ми је да та деца знају за Новака и срце ми је велико због тога.
Дијана се пристели и комичних детаља са Новаков почетака.
– Милиони чарапа и прљавог веша, поготово са шљаке, то ми је било најтеже у почетку (смех). Највише чега сам жеља сада јесте Новака, јер је тако рано отишао из гнезда.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 30, 2020
Како се Новак бори са притиском?
– Научио је да се избори радом на себи. Мислим да су то медитације, пре свега. Дан пред Вимблдон, сећам се, он је са нама, али као да није. Физички јесте, али ментално није. Игра се са децом, али као да није ту. Он се два дана ментално спремао за оно што следује и потпуно је мислима био усресређен на то. Управо то му је помогло и да победи у оном великом финалу са Федерером и то ми је био један од најтежих мечева што сам гледала. Ове године је било за вриштање. У одређеним моментима сам се погубила, није ми било добро, присећа се Дијана и наставља.
– Узела сам крст и рекла можеш ти то и молила сам се Богу и молитва се услишила, баш као на АО пре неколико година и оно финале када је исто спасао две меч лопте, то је за филм.
Дијана се присетила и историјске посете Патријарху Павлу за коју до сада је мало ко знао.
– Новак је увек уз себе има крст који му је поклон са Хиландара који носи као своју амајлију, он је верујући. Сећам се такође, ми смо дошли у посету Патријарху Павлу док је лежао у болници, дошли смо породично, он је био у полусну. Ђакон, који је био ту уз Патријарха рекао нам је да изађемо и таман када смо кренули, Патријарх Павле је отворио очи коју су биле небеско плаве, погледао је Новака и дао му је благослов који нам много значи. То је био дар од Бога који Новак никада неће заборавити.
Проблем са лактом?
– Противник је ножева, лекова, операције и пробао је алтернативним медицином да то реши. Шта је радио и како искрено нико не зна, али ја и људи око њега смо веровали у њега и успео је да се излечи и врати на прави пут што су сви видели, невероватно заиста, закључила је Дијана.
