Прочитај ми чланакДође и та среда. Од 20.30 на Евробаскет програму је најважнији меч наше репрезентације у овој години, четвртфинални дуел са Италијанима. Како смо играли против Мађарске, и не чуди што многи "азуре" сматрају фаворитима. Само... Има ту једна цака.
Када смо прошле године у редакцији Блицспорта пред четвртфинални окршај са Хрватском у Рију угостили кошаркашку легенду Жарка Варајића, који је умео да постигне и 45 поена у евро-финалу, тада у дресу КК Босна, али и да осваја Евробаскет као играч, а да као функционер Савеза од 1987. до 1992. створи „златни талас“ наше кошарке, која је покорила планету, рекао нам је „Нема сад опуштања. Четвртфинале је најважнији меч на великом турниру. Најважнији. Уверен сам да су играчи тога свесни“.
Добро, победисмо Хрвате тада, неки ће добацити „ништа ново“, али ситуација је сада прилично другачија. Седморица играча који су прошле године догурали у дресу „орлова“ до олимпијског финала – 12 месеци касније нису у екипи која наступа на овом првенству Европе. А и Италијани нису Хрвати. Хрвати су кући, „азури“ – хоће у полуфинале. И, са правом се томе надају.
Уосталом, води их Еторе Месина, четвороструки шампион Евролиге, тренер са 25 трофеја, сада помоћник још славнијег Грега Поповича у Сан Антонију. „Ма, да играмо преко Бобија, не могу Италијани да нам парирају под кошем“, рећи ће неко. Месина је Бобију био тренер у Сан Антонију, ако неко зна шта Марјановић сада може, зна стратег Италијана.
А да се ослонимо онда на игру споља? Ух… Тамо Италијани имају незаустављивог шутера Марка Белинелија. Десет година већ наступа у НБА лиги, има и шампионски прстен. А ту им је и капитен, Ђиђи Датоме. Вероватно најсвестранији кошаркаш на Евробаскету. Не зато што и он има НБА искуство, нити зато што Богдана зна толико добро да га зове „брате“, већ зато што бравурама у нападу придода исто толико дефанзивних. Уосталом, више је пута на Топ5 листама на овом Евробаскету био због блокада од било ког другог играча. А блокаде су му притом „последња рупа на свирали“. Или, када плеј Хекет изађе да одмори, Филој уђе, буде по правилу трећи стрелац екипе, што и не чуди: убаци сваку другу тројку.
Имају Италијани чиме да се диче. Ништа чудно, богата је њихова кошаркашка традиција, ово је 80. година откако су први пут заиграли у Евробаскет финалу. Само…
Кад већ споменусмо историју, да поново у ову причу вратимо чувеног Варајића. Са правом, јер је, пишући писмо из Буенос Ајреса 1990, када је наша репрезентација освојила шампионат планете, а он био председник Стручног савета, записао следеће:
„Славље смо са терена пренели у хотел, а играчима дали вољно. Могли су да иду куд им је воља. Међутим, наши професионалци су отишли у један диско-клуб, задржали се два-три сата, а онда се заједно вратили у собе. И, сад, када је златна медаља медаља у нашим рукама, може се и анализирати све оно што смо у Аргентини урадили: Имали смо дисциплиновану игру и у нападу и у одбрани. Све је функцонисало као најпрецизнији механизам. Многи ће можда имати замерки на наше ‘шаховске потезе’, а неће ваљда заборавити да смо у свакој утакмици имали и ону нашу познату игру – за душу и навијаче“.
Нешто испод тога, у истом писму, записао је коментар: „Никада наша репрезентација није имала више дебитаната на великим такмичењима него сада. Пет“.
Ми смо, на овим страницама, често писали како је лепота наше кошарке у томе што се наши – играју кошарке. То, можда, није баш најтачнија дефиниција, јер је зостављена управо она ствар на којој сви успешни стратези заснивају своје планове: дисциплина. И у нападу и у одбрани.
У „игри шаха“ која следи, Месина ће покушати да надмудри Ђорђевића. Уме славни тренер то да учини супарницима, умео је толико пута. Гледаће да пошаље своје најбоље чуваре на Богдана. Мора, није Богдановић било ко, вођа је ове генерације на паркету. Гледаће и да све што зна о Марјановићу искористи да заустави њега и наше друге високе играче. Све ће то бити прецизно испланирано, а притом на располагању има играче који умеју да планове спроводе у дела.
Само…
Има ту једна цака.
Ми, врло често, играмо најбоље када нас отпишу. Овде је, уосталом, живот „отписаних“ чешћа варијанта од других. Имамо играче којима је ово прво велико такмичење? Па? Кад смо планету са дебитантима могли да освојимо, није овај задатак ништа тежи, а ни лакши. Па, није наша кошарка успешна зато што једни те исти играчи више деценија одушевљавају свет, већ управо зато што на сваком такмичењу, у сваком важном мечу, заблиста неко на кога ривал уопште није рачунао. Не можеш ти српску кошарку да убациш у шаблон, ми смо навикли да живимо ван шаблона, да дишемо ван шаблона, да се играмо ван њега. Четвртфинале је најважнији меч на великом турниру? Јака ствар, па то се овде научи пре таблице множења, овде деца више знају о четвртфиналима него о полуфиналима које смо одиграли. Није баш безвезе онај термин „земља кошарке“, овде се много воле „шаховске партије“ у спорту који се толико воли. И, никада се у екипи, какав год да је састав, која год да је генерација, и ко год да је селектор, не заборавља једна цака:
Док се сви, на паркету и клупи, држе заједно (јер је од заједништва и саткан тријумфални механизам), чак и док се од првог до последњег минута спроводи у дело план који смисли стратег (јер је дисциплина та која води до успеха) никада се, баш никада, не заборавља да се у свакој утакмици игра и она наша позната игра – за душу и навијаче.
Да, незгодан је овај дан. Четвртфинале, а наспрам наших – Месина, Белинели, Датоме, искуство, уиграност. А иза наших? Само један ветар у леђа – вера читавог народа да се на цаку неће заборавити.
Баш велики дан, најважнији на Евробаскету. Ко победи, играће за медаљу, ко изгуби – иде кући. Много важан дан. Вероватно и Италијанима није свеједно, улог је огроман. А нашима? Па, наши се за овакве дане спремају од рођења, јер… играти се онога што волите и то баш када је важно, то је и дефиниција овдашње кошарке. То је наша цака.
Зато, „орлови“…
Играјте се.
Ово је – ваш дан.
