Прочитај ми чланакНовак Ђоковић је до сада имао каријеру какву би сваки тенисер могао да пожели. Мало их је, уствари, урадило то што је учинио он.
Осамдесет титула, 17 гренд слем трофеја, 919 победа, 35 мастерс титула, небројени рекорди, Златни мастерс каријере, Новак слем… Требало би много простора да се сви ти златни моменти призову и опишу.
Како то обично бива, ниједан пут спортисте није посут само ружама, па је тако и са Новаком. Често је морао да гази по трњу да би дошао до успеха.
Неколико је момената у његовој каријери који се издвајају као посебно тешки и које ће дуго памтити.
ТУЖНИ АПРИЛ У МОНТЕ КАРЛУ
Новак је у Монте Карлу 2012. године играо меч са Украјинцем Александром Долгополовим, када су му на тренингу пре меча јавили да је у 83. години преминуо његов деда, Владимир.
Новак је и поред тога изашао на терен, победио Украјинца и победу посветио деди, који га је као дечака који је живео на Бањици, сваког јутра водио на тренинге.
Новак је на крају меча са Украјинцем заплакао, једноставно, није могао да задржи сузе, емоције су провалиле из њега.
Те године је титулу у Мајамију посветио управо деди.
“Желим да посветим ову титулу мом ђеду Владу, који ми је увек био извор позитивне енергије. Он је мој херој и идол. Од малих ногу ме је учио да се никада не предајем. Трофеј у Мајамију је за тебе мој вољени Владо”, рекао је тада Новак.
СМРТ ЈЕЛЕНЕ ГЕНЧИЋ
Годину дана касније, на Ролан Гаросу, Новак је играо меч са Бугарином Григором Димитровим.
Тада на терену то није знао, али по завршетку су му пришли чланови тима и саопштили да је преминула Јелена Генчић, његов први тениски учитељ, жена уз коју је направио прве кораке у свету тениса.
Новак тада у Паризу није имао снаге да се одмах обрати новинарима, било је јасно колико му је било тешко.
Годинама после тога, Новак је често помињао Јелену, често би подигао прст ка небу и касније откривао да је то било за њу.
“Није било лако, али то је живот. Живот вам даје неке ствари, а односи блиске људе у вашем животу. Јелена је била мој први тренер, она ми је била као друга мајка. Били смо веома блиски током читавог мог живота. Она ме је научила много ствари које су сада део мене, део мог карактера и имам најлепша сећања на њу. Тако ће заувек остати. Надам се да ћу моћи да наставим где је она стала, јер је она оставила толико много знања мени и људима који су јој били блиски. Осећам одговорност да наставим да радим то. Она је радила са децом од пет до 13 година и тој генерацији и тенису посветила је цео свој живот”, рекао је тада Новак.
ПОРАЗ ОД ВАВРИНКЕ НА РОЛАН ГАРОСУ
Новак је током каријере, као и многи други, доживљавао неке заиста велике поразе, али онај у финалу Ролан Гароса 2015. од тог дана чудесно инспирисаног Стана Вавринке, један је од најтежих.
Било му је то треће финале Ролан Гароса, прво у ком се није суочавао са краљем шљаке Рафаелом Надалом, био је фаворит да коначно освоји ту једину титулу која му је недостајала, али није вредело. Вавринка је победио и освојио једну од укупно три гренд слем титуле у каријери.
Тешко је било прогутати ту кнедлу, а касније на церемонији доделе трофеја, уследиле су овације за памћење – готово три минута публика му је аплаудирала, као глумцу после највеће позоришне представе и Новак, ма колико да се трудио, није издржао…
Уз оно громогласно “Новак, Новак” са трибина, појавиле су му се сузе у очима и било је то заиста тешко за њега.
ПОРАЗ У РИЈУ ОД ДЕЛ ПОТРА
Није тајна да је једна од највећих жеља Новака Ђоковића да освоји златну олимпијску медаљу.
Ако све буде у реду, имаће за то нову прилику следеће године у Јапану, на одложеним Олимпијским играма.
Неке претходне, за Новака су биле болне и тешке, иако је 2008. у Сеулу успео да освоји бронзу.
Много се очекивало од 2016. и Рио де Жанеира, а онда је тамо већ у првом колу налетео на Хуана Мартина дел Потра, свог великог тениског ривала и пријатеља и изгубио је.
Заплакао је на терену, Дел Потро га је пријатељски тешио, био је то, како је Новак почетком ове године и сам рекао новинару Грејму Бенсинџеру, можда и најтежи моменат у његовој каријери.
“То је био један од најболнијих момената у мојој акријери. Имао сам огромна очеквања на Играма, био сам први на свету, освојио четири гренд слема заредом, био на врхунцу каријере у смислу резултата, игре, и ако је постојао тренутак за златну медаљу то је био тај. Али, мало због повреде, такође и због тог притиска који сам себи наметнуо, изгорео сам. У том тренутко нисам умео то да изнесем на прави начин, још и та повреда је била. Изгубио сам меч првог кола, успео сам опет да одиграм тесан дуел са два тај-брејка… То ме је једноставно сломлило, јер су олимпијске игре највећа спортска манисфестација у историји спорта, а репрезентатовати своју земљу на таквом догађају је велика част и привилегија”, признао је тада Новак.
Све до недеље, 6. септембра у Њујорку и шокантне дисквалификације.
Срећом, Новак има много више тога лепог чега може да се сећа, а не сумњамо да ће таквих, златних момената, бити још.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 7, 2020
