Прочитај ми чланак
Уместо очекиваног кеца – Партизан је наставио да клеца. Тим пројектован за одбрану шампионског наслова само једном од почетка сезоне везао је три победе, док му у последње време понављање те мини серије делује као немогућа мисија. Кад су сви очекивали сигурну победу у освит 145. вечитог дербија, црно-бели су против Напретка забележили други узастопни реми у Хумској (пре 1:1 са Крушевљанима, два бода са Топчидерског брда однео је Јавор, 0:0) и дали повода критичарима да се запитају да ли је ово не само најгори старт у последњих неколико година, већ и најлошији тим у скоријој историји шестоструког узастопног првака.
У Земунелу, међутим, нико не прича о кризи. Бар не јавно. Тренер Вук Рашовић је прехлађен и није водио недељни тренинг, па је пред новинаре стао спортски директор Алберт Нађ, из чијих речи се може закључити како фудбалери Партизана осим проблема у организацији игре имају и психолошких невоља.
‘’Чини ми се да момци у сваку утакмицу улазе са дозом страха, као да се боје да ће им се нешто лоше десити, почињу у грчу, а требало је од првог минута да играју онако како су од 47. сусрета са Напретком, кад су после примљеног гола кренули да нападају са свих страна. Над играчима стоји велики притисак, не знам због чега га тешко носе’’, примећује Алберт Нађ.
Једина повољна околност по изабранике Вука Рашовића је што су и даље лидери на табели, јер главни конкурент у лику Црвене звезде такође грца у проблемима.
‘’Битно је да кад ми киксенмо и наш вечити ривал не оствари очекиван резултат. Увек ће бити негативних коментара, као што их је било прошле године, кад смо у једном тренутку имали десет бодова вишка, а навијачи се питали зашто није плус 11. Сви бисмо волели да имамо све победе у досдадашњем току првенства, мада би онда људи причали како Толе Караџић утиче на то да Партизан буде први. Сматрам да је лига изједначена, многи клубови су се организовали и добро изгледају. Крајње је време било да престану приче како је доминација Партизана последица неких других разлога, а не само квалитета на терену’’.
Да није било сјајне одбране Владимира Стојковића вероватно би Партизан остао и без бода, иако је у другом полувремену оштећен за једанаестерац, пошто је један првотимац крушевачког тима обема рукама оборио Немању Којића на траву, али се судија Александар Васић није огласио.
’’Никад нисам, нити ћу коментарисати суђење. И у том, као и свако, послу, дешавају се грешке. Нећу ни да размишљам о томе да ли је било намере, не желим никог да оптужујем, али је чудно да играч Напретка не добије жути картон у ситуацији кад је приликом извођења слободног ударца Саше Илића стајао само метар од лопте. Судије су, иначе, изложене огромном притиску. Можда се и они плаше поступака, боје се да ће им летети главе ако нешто досуде, имајући у виду све што се појављивало у медијима од почетка сезоне’’.
Први пут од како је сео на клупу, чуле су се гласне прозивке публике на рачун Рашовића, али Нађ верује тренеру кога су навијачи после ремија са Напретком испратили повицима: ‘’Вуче, одлази’’.
‘’Кад нема прижељкиваних резултата природно је да публика негодује. Опет, сећам се да је у Партизану било и успешних тренера и да су и тад навијачи протествовали. На пример, после елиминације од Шамрока сви су викали ’’Сале, одлази’’, а онда је Станојевић нанизао десет победа, стекао десет бодова предности и напустио Партизан као херој’’, завршио је Алберт Нађ.
(Моцарт)
