Pročitaj mi članak

KVALIFIKACIJE ZA SP Da li će u septembru za Srbiju igrati Jokić, Teo, Bogdan, Beli

0

Možemo se i sada pohvaliti da su u našoj zemlji stasali neki pravi majstori košarke, međutim šta to vredi reprezentaciji ako ih ne vidimo u nacionalnom dresu?

Милош Теодосић је дуго важио за најбољег кошаркаша на свету ван НБА лиге, па је отишао и „преко баре“ да им покаже пар трикова, Богдану Богдановићу је досадило да узима награде за најбољег младог играча Евролиге, па се запутио до Америке да и тамо покупи неку, док је Никола Јокић постао најплаћенији кошаркаш у историји Србије, а ту нема шта да се дода.

На плеју Тео, на двојци Богдан, на тројци имамо Калину, на четворци Бјелицу и Мачвана, може и Јокић да игра, ако Ђорђевић стави Бобија или Милутинова на пет, а ту је још хрпа великих талената. Свако ко је барем пар пута гледао ове момке на терену доћи ће до јасног закључка – Србија има нестварно добре кошаркаше.

Бројни НБА кошаркаши наступали су за своје националне тимове у тзв. ‘прозорима’, а наступаће и даље

Да се дотакнемо прво оно што више није толико ‘вруће’, али је свима и даље у подсвести, а то је прва групна фаза квалификација за Светског првенство у Кини 2019. године.

Грузију смо два пута рутинирали, али они, а тек Аустрија, нису меродавни за процену квалитета наше екипе. Као неко такав појавила се Немачка, у свом скоро најјачем саставу, који би ми у нашем ‘одували’ као од шале.

Два дуела против ‘Панцера’ и исто толико пораза. Болео је први, када је Србија имала све у својим рукама, али је онда Дејан Тодоровић са неколико несмортених потеза пресудио ‘Орловима’, после свог, пре тога бриљантног меча.

У другом дуелу, одиграном у Новом саду, видели смо још један пристојно добар дуел српских „резервиста“, али и изузетно лош крај меча. Овога пута у улози трагичара нашао се Стеван Јеловац, који је са једном катастрофалном неспортском личном грешком малтене сам преокренуо резултат и – Србија је поново поражена од Немаца.

Свака победа у првом кругу квалификација је била битна, јер се бодови преносе у другу фазу, па ће Србија тај део такмичења отпочети на трећем месту, иза стопостотних Немаца и Грка. Даље иду прве три екипе, а сва је срећа што су остали учесници групе Л, поред Грузије са којом се ‘Орлови’ неће састати, Израел и Естонија.

Србија ће победити Естонију и Израел, а с Грчком ће бити неизвесно… барем би тако требало да буде, али ко ће бранити боје српског националног тима?

У последњем репрезентативном ‘прозору’ Милош Теодосић није наступао за Србију, а како би када је већину претходне сезоне провео на опоравку од повреда. Милош муку мучи са зглобом, али и стопалом, и од њега се не може рачунати да игра ове, условно речено небитније мечеве. Притом, ако је неко дао срце, душу и тело репрезентацији, онда је то он.

Богдан Богдановић је одиграо фантастичну дебитантску сезону у НБА, у којој је освојио награду за најбољег младог играча током Ол-стар викенда, али га је крајем сезоне повреда спречила да се прикључи националном саставу.

Богдан је, као и Тео, репрезентацији донео много. Када је могао, увек је играо и пружао свој максимум, иако је веома често био оспораван.

Јокић? Е, ту можемо мало да дискутујемо.

Када је могао, није хтео због индивидуалног напретка. Када је дошло време да се поново прикључи тиму, није могао како не би ризиковао обезбеђивање максималног уговора у својим Денвер Нагетсима.

Никола је потписао максимални уговор са Нагетсима и за наредних пет година добиће максимално 148 милиона долара.

Бивши члан Мега Бемакса сада се обезбедио, спреман је физички, надамо се и психички и ништа није на путу да спречи Јокића да помогне Србији да без проблема обезбеди пласман на Светско првенство. Могу ту да направе проблем Нагетси, да потегну оно добро познато питање о томе шта му је важније, и да мора да буде здрав и свеж за НБА сезону.

Притом, за оних неколико партија које је Јока одиграо за ‘Орлове’ могло се видети колико само својом појавом диже квалитет свог тима, доноси страх код противника и једноставно прави разлику. Преко потребан је Денверу, то је јасно, али би и Србији значио… много.

Бобан Марјановић се једва избори за по који минут у лиги, прво у Спарсима, а затим и у Детроиту и Клиперсима. Играо је српски ‘див’ у квалификационим прозорима, али мечеве против Немачке није могао сам да преломи. Међутим, барем се одазвао.

Што се Немање Бјелице тиче, прича је слична као са осталима. Било је повреда, као она пред сам почетак Европског првенства, када је Србија остала без златне медаље поразом од Словеније у финалу. Тада, наш национални састав играо је са „другом поставом“ и успео да дође до финала, а поставило се питање – колико доминантни можемо да будемо са најбољим могућим играчима на паркету?

Имали смо пар ситуација када је таква екипа била малтене комплетна на паркету. Екипа која је тада наступала на Олимпијади, без Марјановића и Бјелице, показала је колики је страх и трепет освојившу сребрну медаљу.

НБА сезона почиње крајем октобра, док Србија прва два квалификациона меча игра 13. септембра, против Грчке на гостовању, и 16. септембра, када дочекује Естонију.

Под условом да српска „велика петорка“ из НБА коју чине Теодосић, Богдановић, Бјелица, Јокић и Марјановић не буде имала проблеме са повредама – постоји ли разлог да их не видимо на паркету, барем у прва два меча квалификација, против Грчке и Естоније?

Јанис Адетокумбо, тамнопути грчки кошаркаш, у свакој могућој прилици изражавао је огромну жељу да заступа национални тим. Он је објективно гледано већа НБА звезда него сви Срби, па чак и Никола Јокић.

Он ће у мечу Грчке и Србије бити на паркету, ако се не деси нешто апсолутно неочекивано, јер такав је човек и жели да помогне својој држави у сваком могућем турниру, у сваком могућем виду.

За Немачку је наступао Денис Шрудер, а сва је прилика да ће наступати и даље. Он је ‘вукао’ свој тим до победа над Србијом и првог места у групи.

Лука Дончић из оправданих разлога (освајање Евролиге и НБА драфт) није наступао за своје, док је Горан Драгић ставио печат на своју каријеру у тиму Словеније.

Хрватска… ‘горело’ је под ногама, играли су трећи састави, а онда су се одазвали Богдановић, Шарић и остали, који су показали жељу да помогну националном тиму када је најбитније, што им је пошло за руком.

Французи су, у најскоријем ’прозору’, на терен извели праву малу НБА селецију. Ту су били Ертел, Батум, Фурније, Де Коло, Диао, Гобер… у мечевима против Русије и Босне и Херцеговине.

Па добро, требала им је победа, јак је противник, можда помислите. Босанце су одвалили округло 50 разлике, док је са Русима било мало теже – било је +16. А „Триколори“ су и пре тих мечева обезбедили пласман у наредну фазу.

Немања Недовић имао је једну од најбољих сезона у каријери у Уникахи, а сада је нови члан Арманија из Милана. Неда је увек био предан репрезентацији, и свакако да му се може прогледати кроз прсте, наравно уколико разлог његовог неиграња није повреда, али може да се напише да се од њега очекује да тај септембарски рок испоштује.

Калинић, Мицић и остали српски представници у Евролиги, за њих исто важи – ако није повреда, онда нема изговора.

Има још примера, како играча који су испоштовали национални позив, али тако и оних који су, без неког превише оправданог разлога, одбили тај позив.

Као и увек, морамо се дотаћи питања да ли играчи који нису хтели или могли да наступају за национални тим треба да играју на првенству које су њихови саиграчи обезбездили, ма колико добри они били?

Зашто би неко који је пружио неке одличне партије у дресу наше земље током квалификација, Светско првенство морао да гледа кући, а не у Кини, јер се некоме другом заиграло на великом такмичењу, али не и у „небитним“ квалификацијама.

Представљати репрезентацију би требало бити највећи могући понос. Питајте само Хосеа Гарбахосу, којем су његови Торонто Репторси забранили да се нађе на Европском првенству, али то га није спречило. Међутим, нису сви Гарбахоса, нити су времена иста.

Тремин у септембру је идеалан за све НБА играче, с обзиром да сезона још није ни близу почетка. Србија би победом на гостовању у Грчкој малтене обезбедила пласман на Светско првенство 2019. године.

Што се тиче евролигашких играча, ту је ситуација малтене иста. Најелитније клупско европско такмичење почиње почетком октобра, месец дана касније од првог репрезентативног ‘прозора’.

Евролигаше, као и чланове НБА, треба разумети док траје сезона – када су утакмице ЕЛ у истом или јако блиском термину као и репрезентације, сулудо је очекивати да неко одабере репрезентацију, а не клуб са којим имају важећу уговорну обавезу и који им обезбеђује плату. Међутим, када сезона није у току, а репрезентација има термин, онда нема изговора. Барем, не би требало да их има.

За тако нешто нису они криви, криви су ФИБА и Евролига, али о томе неки други пут…

Наша нација поседује неке одличне кошаркашке таленте, и није јој потребно играње најбољих како би били најбољи. Али, што не би играли најбољи, ако су сви услови ту, и ако више није баш сасвим свеједно по питању резултата?

Танка је линија између „ма не брините се, победићемо их са ким год“ и „ау, па ми не идемо на Светско првенство“, и прозивања свих који нису или јесу наступали за Србију у том периоду.

Тако да, суперстарови, време је да се одазовете позиву за због којег би многи ‘убили’. Тренутак је да свако ко је у могућности, а то су апсолутно сви сем повређених, помогне репрезентацији када јој је потребан, јер ко, ако не ви?

А, што каже Сале…

„Надам се да ћемо окупити солидну репрезентацију. Више не видим разлога да неко каже ‘НЕ’. Уговори су потписани, летовања ће бити одрађена, глава ће бити одморна, повреде су саниране. То није обавеза, али многи од њих имају сигурно жељу да дају више за овај дрес. Без обзира која имена имамо, више волим да их видим у реду испред мене, него иза мене на клупи. Надамо се да ће неки од играча који су имали изговоре које не разумемо и делимо, прихватити златни позив за нашу репрезентацију“. у за Србију играти Јокић, Тео, Богдан, Бели…

Izvor: B92

Oznake: , , , , , ,