Овако је склапан шампионски тим Лестера у који је уложено око 50.000.000 евра, а данас вреди пет пута више

Не почиње све од квоте 5.000 коју су само луди срећници, загрижени навијачи или неке вештице уплатили када су ставили Лестер на тикет уочи сезоне. Није почело ни доласком Клаудија Ранијерија. Није почело ни када је Лестер са нервозним Најџелом Пирсоном победио на седам од девет последњих у претходној сезони и на чудесан начин изборио опстанак у Премијер лиги. Можда је све почело у мају 2010. када је Лестер играо плеј-оф за Премијер лигу из које је испао пре шест година.

На клупи је поменути Пирсон, од познатијих играча су ту били Норбето Солано, Пол Галахер и 22-годишњи момак Енди Кинг. Тако је почело зидање бајке која ће 2016. године опчинити фудбалску планету.

Енди Кинг (везиста, 1988, Велс)

Кинг је играч са најдужим стажом у табору новог шампиона. Прецртани отпадак као и добар део његових саиграча. Прошао је Челсијеву академију и са 15 година добио захвалницу. Тада је отишао у Лестер и делио са Лисицама добро и зло. Дао је гол у том баражу 2010. против Кардифа, али је Лестер испао на пенале. То није било прво Кингово разочарање са Лестером. Две године раније је испао у трећу лигу са Лисицама. И тамо био најбољи играч екипе и најзаслужнији за повратак у Чемпионшип. Са Лестером је освојио Лигу 1, Чемпионшип и сада Премијер лигу. Никоме у историји енглеског фудбала то није успело. Није више кључни играч као у трећелигашким данима, али га Ранијери обожава и чак 16 пута га је уводио са клупе ове сезоне. Прошао је све са Лестером. Један од симбола пута од блата треће лиге до трона у конкуренцији богатих аждаја.

Џефри Шлуп (бек/крило, 1992, Гана) 

Син имиграната из Гане рођен у Хамбургу је одрастао у Лестеру и у сениорском фудбалу дебитовао за овај клуб попут Кинга. И попут њега је ове сезоне био један од џокера са клупе или је крпио рупе када би неко испао из стартних 11. Покривао је све по левој страни, радио све што би му Ранијери затражио и био међу оним битним точкићима шампионског механизма. Тек сада треба да буде срећан што није потписао за Манчестер Јунајтед у јануару 2013. када је био три недеље на проби код Алекса Фергусона, чак је и задовољио, али сплетом околности није добио уговор. Срећа па није прешао на Олд Трафорд…

Каспер Шмајхел (голман, 1986, Данска) – 1.700.000 евра

Ако су Шлуп и Кинг епизодисти са којима је кренуло рађање овог тима, лето 2011. је био почетак зидања темеља стартне поставе коју овог јутра зна напамет свако дете у Енглеској. Вечито притиснут сенком славног оца, симпатични плавушан који се појављивао као клинац са оцем на великим слављима Манчестер Јунајтеда је од синоћ само Каспер Шмајхел. Није више “син Петера Шмајхела”. Манчестер Сити га се одрекао, слао га на позајмице у нижелигашке тимове, а када је са Нотс Каунтијем изборио опстанак у четвртој лиги, “пресвукао је желудац” и научио шта је притисак када играш за голи живот и када си на граници да све баталиш. Већ пету годину је незамењив на голу Лисица.

Вес Морган (штопер, 1984, Јамајка) – 1.250.000

Годину и по дана после доласка Шмајхела, узидана је и друга цигла одбране која ће овог пролећа оставити многе без текста. Рођен у Нотингему пар година након највећег фудбалског чуда које је Енглеска видела (Нотингем Форестовог узлета из друге у прву лигу, па директно на европски трон), мора да му је тај локални ген подарио судбинску улогу. Да неки од локалаца једног дана испише бајку када већ мучени Форест не може да се издигне. После 400 и кусур мечева је прешао у редове локалног ривала Лестера за милион фунти и ујео за срце навијаче свог Нотингема. У Лестеру ће убрзо постати капитен. Преживеће и фудбалски инфаркт у 98. минуту када је Вотфорд у незаборавном мечу плеј-офа за улазак у Премијер лигу скршио срца навијачима Лисица. И то можда баш зато што је Вес Морган каснио на скоку да покрије Динија. Све ће му се вратити касније… Успео је са капитенском траком да уведе Лестер у Премијер лигу, а први гол у елити је дао против Тотенхема који ће му годину дана касније бити највећи ривал у шампионској трци. Често гледан са подсмехом због којег килограма вишка, био је зацементиран у оџбрани Лестера која је положила све испите у другом делу сезоне, а дао је и онај гол против Саутемптона када нико други није успевао да откључа браву Светаца.

Дани Дринквотер (везиста, 1990, Енглеска) – 1.250.000

Дани Дринквотер, трећи је део слагалице из Чемпионшипа за ових шампионских стартних 11. Попут Моргана, и он је дошао у јануарском прелазном року 2012. Шмајхел није ваљао Ситију, Кинг је отеран из Челсија, а Дринквотер из Манчестер Јунајтеда. У Чемпионшипу су такви играчи неопходни. Марезова луцидност тада не би Лестеру значила колико километража Денија Дринквотера. Добио је милион битака са дрвосечама из Чемпионшипа и у години када је Лестер напокон обезбедио пласман у Премијер лигу, изабран је заједно са Шмајхелом и Морганом у тим године у другој енглеској лиги. Награђен је новим уговором и заједно са Кантеом је ове сезоне формирао челичну мрежу на средини терена у коју су се упетљали многи противници Лисица. Догурао је чак и до репрезентације Енглеске. Класичан енглески централни везни који вољом и знојем надоканђује све техничке недостатаке, али је повремено умео да пошаље и лопту са очима као код оне маестралне асистенције Вардију у Сандерленду или центаршута на главу Моргану на Олд Трафорду.

Џејми Варди (нападач, 1987, Енглеска) – 1.250.000

Четврти члан шампионске прве поставе који је играо за Лестер у Чемпионшипу је Варди. Многи су се смејали одлуци Лестера да потроши милион фунти за играча из пете лиге, који приде има имиџ “сеоске џукеле”. Воли да се туче, својеглав је и чак је био осуђен због насиља у јавности после чега је носио наногицу. Када је у првој сезони у Чемпионшипу дао четири гола и ушао у конфликт са навијачима, притисак је постао још већи. По ко зна који пут је наумио да напусти фудбал и да настави да блеји, али га је тренер Пирсон одговорио и темпирао га за следећу сезону у којој је са 16 голова у тандему са Наџентом направио од Лестера казнену експедицију у Чемпионшипу. Цела Енглеска, добар део Европе, а онда и и ми и ви са њима смо га упознали септембарског поподнева када је буквално упропастио Манчестер Јунајтед и обесмислио све Ван Галове милионе. Порасла му је цена, могао је и да оде из Лестера, али је остао и метероски успон је ове сезоне дошао до врхунца. Луда серија голова, рушење Ван Нистелројевог рекорда, убитачан инстинкт пред противничким мрежама, излуђивање дефанзиваца, позив у репрезентацију, гол петом Немцима и на крају онај контроверзни меч са Вест Хемом су од њега направили централну фигуру Лестерове сезоне из снова. Он је симбол овог успеха. Пример да може и из осме лиге да се дође до неба. Ђилкош и инаџија који воли да се зеза и да подваљује. На крају и организатор луде журке на којој је Лестер сазнао да је крунисан. Шпиц који најкраћим путем стиже до гола и онда је само тресне у мрежу.

Ријад Марез (офанзивни везиста, 1991, Алжир) – 500.000

Дошао је за 350.000 фунти из Авра, а данас вреди 35.000.000 фунти. Пуким случајем га је открио Лестеров скаут Стив Волш и алармирао клуб да га доведе. Иако се Марез на почетку нећкао јер је за Лестер чуо само по рагби клубу. Потписао је у зимском прелазном року сезоне када је Лестер улазио из Чемпионшипа у Премијер лигу. Био је један од најзаслужнијих за изборен опстанак у финишу прошле сезоне, али права експлозија је уследила у овом шампионату. Оно колективно слање несрећника из Астон Виле по бурек је потез сезоне у лиги. Постао је прво играч месеца, низао голове и асистенције из кола у коло и на крају играч године. Хет-трик против Свонсија, кључни голови против ВБА, Евертона, Вотфорда, Паласа, Челсија, промашени пенали против Виле и Борнмута, све оне асистенције Вардију и компанији… Бацио је Премијер лигу под ноге. Тренутно је најатрактивнији играч шампиона и Лестер ће бити на Танталовим мукама да га задржи.

Леонардо Уљоа (нападач, 1986, Аргентина) – 10.120.000 евра

Прво, кажу да се момак презива Ужоа. Али нећемо да цепидлачимо… Прошао је горе и планине да би дошао до овога где је данас. У родној Аргентини није био звезда, дао је девет првенствених голова за три године. Преселио се у шпанску Сегунду где је играо скоро пет година, а онда је Гус Појет у Брајтону видео нешто што Острвљани не би успели да препознају,. Уругвајац је намирисао аргентинску лисицу и платио 2.000.000 за њега, а Уљоа је почео да решета. Довољно да Лестер пре скоро две године сруши клупски рекорд у висни трансфера и за 8.000.000 фунти га изабере као прву опцију у нападу. Био је први шпиц код Пирсона, а Варди је играо иза њега. Помогао је да се избори опстанак, а онда је Ранијери променио систем и Уљоа је постао прва нападачка опција са клупе. И био је злата вредан. Постизао је неке кључне голове као против Норича, Вест Хема или Свонсија, а умеће скок игре и да задржи лопту кад Лестер чува резултат су оно што Ранијери није имао у другим нападачима.

Дани Симпсон (дени бек, 1987, Енглеска) – 2.500.000

О њему је од свих стартера испричано најмање ове сезоне. Али Ранијери има неограничено поверење у овог десног бека. Попут Дринквотера, и он је био вишак у Манчестер Јунајтеда, па је и то можда разлог фрустрација Јунајтедових навијача Лестровом сезоном. Са Њукаслом и Квинс Парк Ренџерсима је улазио из Чемпионшипа у Премијер лигу, а у Лестеру је прво био резерва Василевском и Де Лаету. Плаћен је 2.000.000 фунти. Тек код Ранијерија је блиндиран у стартних 11. Није толико атрактиван, али је неуморни борац, обично последња брана противницима у контранападима и непролазан у ситуацијама један на једна. Црвени картон против Арсенала и промашај против Саутемптона умало од њега да направе трагичара сезоне, али много је више добрих ствари које је Симпсон урадио у овој чудесној сезони.

Марк Олбрајтон (везиста, 1989, Енглеска) – без обештећења

Уочи прошле сезоне је попут Симпсона и Уљое дошао и Марк Олбрајтон. Још један члан стартних 11. Уместо да буде херој Вила Парка, постао је један од Спартанаца историјске генерације Лестера. Поникао је у Астон Вили, испунио снове када је дебитовао за клуб који обожава, навијачи су га заволели и видели у њему локалног хероја, а онда је остао сломљеног срца када му је вољени клуб показао излазна врата у лето 2014. Није имао куд и као слободан играч којег нико није хтео, отишао је у Лестер. Није био стандардан код Пирсона, али му је тешка повреда Џејмса отворила врата прве поставе код Ранијерија из које нико није успео да га избаци. Једини је уз Шмајхела и Моргана који је играо на сваком мечу Премијер лиги од почетка сезоне. Поуздан у оба правца, мајстор једноставне игре, одлично изводи прекиде, са Кантеом, Марезом и Дринквотером је члан везног реда који је умео да маестрално користи посед лопте када га је имао.

Роберт Хут (штопер, 1984, Немачка) – 4.200.000

Вечити предмет подсмеха. Потпуно нестилизован и рогобатан за Челси у којем је започео премијерлигашку каријеру, а потом или повређен или исподпросечан у генерацији Мидлзброа која се сурвала у Чемпионшип и на крају члан Пулисове банде са Британија стадиона која је играла антифудбал да би правила фаулове, бранила се и из неког прекида давала голове. Дошао је у Лестер у јануару прошле године када је изгледало да Лисицама нема спаса и са Весом Морганом формирао штоперски тандем који је спаковао у џеп звезде Премијер лиге. Велики су, спори су, али знају како овај други дише и када треба притећи у помоћ. Уз то је постигао гол за победу над Тотенхемом у 90. минуту и два гола на гостовању Манчестер Ситију када је шампион уништен од фудбала. Данас Немци траже од Лева да га врати у репрезентацију.

Кристијан Фухс (леви бек, 1986, Аустрија) – без обештећења

Летос вишак у Шалкеу који га се одрекао бесплатно, данас играч без којег се не може замислити игра Лестера. Ко је пратио Бундеслигу и поготово Фухсове игре у Бохуму знао је што може овај Аустријанац. Његова левица има разорну моћ и његови прекиди, шутеви и центрашутеви су некад пола гола. Није постигао ниједан гол, али Лестер је у њему имао оружје од којег су ривали стрепели. Сјајан у офанзиви, вечито спреман да се сјури на противничку половину био је често више крило него бек и чинио супертандем са Олбрајтоном по левој страни. Неки подсећа на Пола Конческог, због шута многима на памет пада Роберто Карлос. Сезона каријере у којој је Асутријом обезбедио и пласман на ЕП.

Шинђи Оказаки (нападач, 1986, Јапан) – 11.000.000

Попут Фухса, и Оказаки је прошлог лета заменио Бундеслигу Премијер лигом. Али као најскупљи играч у историји Лестера који га је Мајнцу платио 11.000.000 евра! Ранијерију се није свиђао Хрват Крамарић и желео је Јапанца. Оказаки није гол-машина, али фанатизам у пресингу на последњу линију, претрчани километри и борба до последњег атома снаге су донели енергију из које су често резултирали голови Мареза, Вардија или Уљое. Само да има мало бољу реализацију, Оказаки би вредео много више. Али и ово што је урадио је изнад очекивања без обзира на етикету са ценом коју носи на леђима. Такође, маказице против Њукасла су један од преломних тренутака сезоне…

Нејтан Дајер (крило, 1987, Енглеска) – позајмица

Дошао је летос на позајмицу из Свонсија и већ на почетку сезоне постигао важан победоносни гол против Астон Виле када су у Лестеру схватили да могу да праве чуда. Није играо много у другом делу сезоне, али јесте почињао у битним мечевима као што су они против Манчестер Ситија, Тотенхема, Ливерпула, Суатемптона… Зна своју улогу и одиграо ју је прилично добро.

Н’Голо Канте (задњи везни, 1991, Француска) – 8.500.000

Последњи је дошао од чланове прве поставе шампионског тима. Без дилеме, откриће године у европском фудбалу и појачање сезоне у Премијер лиги. Попут Мареза и Вардија, и Кантеа је открио Лестеров скаут Стив Волш и натерао клуб да плати 8.500.000 евра за анонимног Француза из Каена којег су у домовини још док је играо у Нанту многи почели да пореде са Клодом Макелелом. Ова сезоне у Лестеру је показала и зашто, а Канте већ сада делује као унапређена верзија славног земљака. У шали кажу да је 70 површине на планети покривено водом, а да све остало покрива Н’Голо Канте. Просто је невероватано како омалени Француз контролише средину терена. Као да има магнете у ногама, лопта се увек одбија њему. Константно је у право време на правом месту, фантастично чита игру и зато није чудо што је рекордер по броју добијених дуела пресечних противничких пасова у лиги. Као преторијанац је патролирао испред одбране штитећи рањиву спорост Хута и Моргана. Али и успевао да изнесе по двојицу на леђима и да удели асистенцију као Вардију против Вест Хема. Изгледа да неки невидљиви џојстик управља овим малишом који без проблема добија дуела са грмаљима попут Фелаинија.

Демарај Греј (крило, 1996, Енглеска) – 5.100.000 евра

Причу о Спартанцима из Лестера који су написали фудбалску бајку завршавамо са момком који представља будућност овог клуба. Демарај Греј је дошао зимус из Бирмингема и није се уплашио неког сасвим новог амбијента, очекивања и притиска. Ранијери се није либио да 19-годишњака користи као другу или трећу измену. Свих 10 мечева је ушао с клупе и умео брзином да унесе пометњу међу ривале, али и да одради лавовски део посла у одбрани када се Лестер бранио. Тек ће да игра…

Извор: mozzartsport

Објавио: mozzartsport

Ознаке: Лестер, фудбал, шампиони