(Спортски журнал, фото: Н. Неговановић)
Од Оберхаузена до Загреба. Преко Старе Карабурме (ОФК Београд), Москве (Локомотива) и Лондона (Челзи). 

На Првенству Европе младих селекција у Немачкој 2004, Бранислав Ивановић био је тек један од момака из повеће групе талентованих, али тада већ познатих, играчa.

 

 

Били су ту још Бошко Јанковић, Милош Красић, Владимир Стојковић, Данко Лазовић, Милан Бишевац, а девет година касније капитен је репрезентације Србије коју ће покушати да неокрњену проведе кроз пакао „Максимира“.

Има Ивановић пуно право да стане бар три корака испред саиграча кад 22. марта крену ка центру терена. Играо је три утакмице против Хрватске и – све три је добио.

– Немојте тако. Нисам ја победио, већ екипа – брани се Ивановић, иако воли да се похвали учинком.

Сећате ли се прве утакмице, у Оберхаузену, 27. маја 2004?

– Наравно да се сећам! Била је то прва утакмица на Првенству Европе младих у Немачкој 2004, а као да смо је јуче играли. Невероватна утакмица. Водили смо 2:0, Хрвати изједначили, на крају ми победили и стигли до финала, а Хрвати испали већ после три утакмице.

Гол одлуке сте ви постигли. У 86. минуту сте „залутали“ у шеснаестерац Хрвата и волеј ударцем затресли мрежу…

– Није требало да будем на том месту, али „повукла” ме лопта. Посрећило се и мени и екипи.

Може ли Србија до победе у Загребу?

– Положај на табели нам је такав да нам нерешен резултат у такмичарском смислу ништа не доноси. Само победа може да нас врати међу кандидатима за одлазак у Бразил, или бар у бараж. Не могу да кажем да ћемо победити у Загребу, али могу да најавим да ћемо покушати да освојимо три бода.

Хрватски тим имаће уз себе 45.000 навијача…

– То ће бити притисак на њихове играче. Публика може да понесе, али може и да спута ноге. Ми ћемо играти растерећено, јер се од нас у таквој атмосфери ништа неће очекивати.

Да ли је могуће занемарити 45.000 гласних навијача противника?

– Могуће је. Противник је на терену, биће нас једанаест на једанаест и ништа друго не би требало да утиче на резултат. Кад утакмица почне, кад се чује први звиждук судије, постаје важна једино лопта. Ја лично волим такву атмосферу и будите сигурни да се нећу освртати на број навијача противника нити колико су гласни.