Прочитај ми чланакБио је члан хрватске репрезентације која је освојила треће место на Мундијалу у Француској
Не слеже се прашина због макете тенка коју су Делије уз сва потребна одобрења поставили испред Маракане уочи реванш меча против Јанг Бојса у квалификацијама за Лигу шампиона.
Tenk na Marakani, Foto: FK Crvena zvezda
Посебно се прашина око тога није спустила у Хрватској, где сматрају да је овај гест навијача Црвене звезде чиста провокација и да инсинуира на тенкове из Вуковара током рата на просторима бивше државе и разарања у том граду, иако је више пута објашњавано да је у ствари то симбол Северне армије, која се односи на присталице црвено-белих.
Сада је поводом целе те ситуације своје мишљење изнео Марио Станић, некадашњи репрезентативац Хрватске који пише колумне за хрватске медије. Управо је једну колумну посветио тенку на Маракани под насловом „Дно дна“.
– Дно дна. Тако иду стихови Балашевићеве песме. “Дно дна, ал’ све је то већ виђено, Дно дна, сви трпимо постиђено.“
Тенк који је освануо на фудбалском стадиону ових је дана био врућа тема регионалних, али и светских медија. Будите сигурни да ће тај тенк, који није случајно залутао у криву улицу и на криву адресу, бити хронична тема и наше будућности.
Тешко је било избећи слике тог оклопног борбеног возила омотаног заставом фудбалског клуба стационираног у близини фудбалског травњака. Лично сам покушао изигнорисати фестивал људске глупости, али не могу против себе и против фудбала.
Не могу против разума!
Можда би било најбоље прећутати и не давати никакву важност будалама који су организовали и доставили то говно на стадион. Заправо нисам ни мислио да коментаришем тај уметнички израз непознатих аутора, али службене изјаве високо позиционираних људи, став фудбалског клуба и саопштење УЕФЕ су ме једноставно подстакли на писање овог текста.
Дакле, ако је судити по изјавама релевантних особа и институција, овде се заправо ради о некој врсти нове уметности која је по њима криво схваћена?!?
Изгледа да се само мали број људи разуме у културну баштину, уметничку атракцију и минимализам. То борбено оклопно возило изгледа поприлично усамљено на огромном простору, а хладна челична топовска цев као да се апстрактно пита у којем смеру би требала претити?
Непознати аутори ове уметности који су паркирали симбол зла у близини травњака желе ваљда поручити како је људски живот уистину непредвидив и кратак? А, може бити још краћи и болнији ако имате тенк!
Примитивни уметници овим креативним чином заправо терају људе на дубоко размишљање. У њиховим главама је јасна уметничка порука како овај свет без тенкова не би био тако садржајан и леп.
Е сад, први који су препознали ову врсту уметности управо су службене особе клуба. Ти људи заслужују сваку похвалу. Поносно су објавили слику тенка на друштвеним мрежама и тако доказали да их Бог поред дара за препознавање атракције, изгледа, није почастио даром интелигенције. Морам признати како сам импресиониран људском глупошћу и како осећам велику емпатију према тим примитивцима. Њима помоћи нема.
Ако вам је тенк атракција, онда набавите један оригинал и утерајте га у вашу дневну собу. Она челична цев што сеје страх и смрт може вам свако јутро послужити као будилица. Кад тај сат зазвони тек ћете онда схватити шта значи атракција и уметност!
Да ствар буде лепша има и оних који тенк на стадиону прихватају као културну баштину. Њима предлажем да у своју башту паркирају више примерака тенкова и да се тако даноноћно културно уздижу. Њима је очито култура све у животу па би могли културно одјебати с тим примитивним изјавама!
Само болесни умови могу прихватити тенк на стадиону као атракцију, или као културну баштину. Тако је то ваљда у животу. Некога узбуди фудбалска резултатска неизвесност, некоме је атракција залазак сунца, а неко се одушеви кад прочита добру књигу. Нема никакве сумње да поред људи који знају ценити истинске ствари постоје и људи којима је врхунац узбуђења кад виде тенк, гранату или калашњиков.
Мене лично није толико изненадио сам чин постављања тенка испред стадиона. Руку на срце, то је нешто што се може очекивати на овом нашем усраном простору где доминира мржња коју неуморно сеју политичари. Елоквентни политичари суптилно и софистицирано шире вирусе мржње. Они су клицоноше, а фудбал и тенкови су само алати којег они несебично користе за остварење своје политике. Тенкови и топови су наша прошлост, а ако народ не схвати ко их трује убрзо би опет могли бити наша садашњост и будућност.
И за крај морам искрено честитати УЕФИ. Та кровна европска фудбалска организација је ипак помела конкуренцију. Пазите ову изјаву — они кажу како “немају проблема с тенком на стадиону све док се из њега не пуца”.
Sorry, али гадите ми се! Требало би вас тужити за штету коју сте том изјавом нанели фудбалу. Ја сам изгледа цели свој живот провео у великој заблуди. Ја сам као и велика већина нормалних људи широм планете мислио и доживљавао фудбал као нешто неспојиво с тенковима. Драга господо из УЕФЕ ја више нисам сигуран која је ваша мисија и визија. То челично говно које сеје страх и смрт, тај симбол разарања нема шта радити у близини фудбалског стадиона! Таман да је од картона или папира.
Шта је следеће?
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 5, 2019
Можда ће Фан схопови на стадионима сасвим легално продавати минобацаче с клупским бојама и грбовима, а УЕФА неће имати проблема с тим све док се не пуца из њих. Можда ће за време утакмица борбени авиони и мигови обојени у клупске боје прелетати преко стадиона? Можда ће пробијати звучне зидове како би показали верност свом клубу? А, УЕФА …? Они неће имати проблема с тим све док не буду бацали бомбе и гранате.
Оп.а. Аутор овог текста је успео изаћи из града опкољеног тенковима који су изгледали идентично као оно говно крај стадиона. Многи нису. Превише је људи на овим просторима страдало од тенкова и не видим никакав разлог зашто би неко гледајући Лигу шампиона морао гледати јебени тенк у најави утакмица – наводи у својој колумни Марио Станић.
