Убеђени су Хрвати да је Србија за ривала у четвртфиналу Олимпијских игара желела Литванију, а не њих! Грдно се варају, јер убацити комшијама тројку са пола терена, „ујести“ их за срце у последњој секунди – непроцењиво.
Није тајна да Хрвати немају лепа сећања на утакмице са Југославијом и Србијом.Најболније сећање је свакако на онај меч из 1997. године када је Александар Ђорђевић тројком у последњој секунди послао комшије кући.
Због Мундобаскета 2010. године навијачи „коцкастих“ и дан данас намрште чело када им поменете Александра Рашића, који је реализовао акцију маестралног Дуде Ивковића, а онда и једно слободно бацање.
„Орлови“ су отишли даље, а Хрвати, па није на одмет да се подсетимо разочараног хрватског коментатора:
– Немојте нам то радити. Не можемо ништа за секунду. То могу само Срби.
Тачку је ставио Стефан Јовић на пријатељском мечу у Кордоби пре неколико дана. Поготком са готово половине терена присетио је Хрвате на неке раније драматичне мечеве и болне поразе.