Прочитај ми чланакМлади Смедеревац Никола Стевановић прошле недеље је завршио овогодишњу сезону такмичења у скијашким скоковима учешћем на Државном првенству Словеније.
Није победио, што би овде једино била вест, али је Никола Стевановић као предскакач имао скок за финалну серију, међу 120 вршњака, а његова екипа ССК Љубно била је четврта. Да се дете у Србији, бирајући спорт којим ће се бавити, определи за скијашке скокове тек је нешто мало мање екстравагантно него да је избор пао на рецимо јахање на таласима. Отприлике и за једно и за друго овде има пођеднако услова.
– Као мали гледао сам са татом преносе скијашких скокова на ТВ и много ми се допало – прича Никола одакле идеја од свих спортова баш за тај.
Деци свашта пада на памет, вероватно је и Николин отац тако реаговао, али када је овај био упоран, није имао куд, направио му је импровизовану скакаоницу.
– И оно мало што смо имали, тих пар скакаоница у зимским центрима, одавно нико не користи, све је пропало због неодржавања – каже Ненад Стевановић, Николин отац.
У Словенији за овај узраст имају више петнаестометарских, четири скакаонице од 40, неколико од 60 и једну од 90 метара за оне нешто старије, јуниоре и женску сениорску конкуренцију. Боравак у Словенији сваког лета, путовања, наравно и опрема, све то није јефтино. A Николини родитељи су просветни радници.
– Када су такмичења, будемо тамо четири, пет дана, али када иде на припреме то је много дуже. Сам пут и боравак баш коштају. Било би лепо да нађемо неког спонзора јер нас ово већ финансијски исцрпљује, али то тешко иде – не жали се, само каже Ненад, отац, који је хтео – не хтео постао стручњак да би био Николин тренер.
Никола сања учешће на турнеји „Четири скакаонице“, наравно и да представља Србију на Зимским олимпијским играма. И сада, када наступа на разним покалима, како то кажу у Словенији, поред његовог имена, у мору СЛО, стоји ознака СРБ. Не би било лоше да се неко одавде макар мало потруди да тако и остане.
Тренинзи у летњем периоду
Такмичења, па и тренинзи, одржавају се лети, док је Никола, још основац, на распусту. Зима је за „праве скакаче“.
– У почетку није било лако, али сад уживам. Тај налет адреналина када се спуштате, одлепите са рампе, струјање ваздуха око тела… Тренутно сам, колико знам, једини скакач из Србије који тамо тренира, а јака је конкуренција, много деце тамо скаче – одговара Никола на питање како се после само пар година изборио за место у тиму са малим Словенцима.
