Прочитај ми чланак
фото: Н. Параусић
У скоријој историји шестоструког узастопног шампиона Србије налазе се многа позната фудбалска имена, али и она која су буквално само протрчала кроз редове црно-белих.
(Моцарт.спорт, фото: МН ПРЕСС)
Постоје ли митска бића у фудбалу? Да питате неког навијача Бајерна, Барселоне, Манчестера, Реала, вероватно би вас у чуду погледао и закључио да сте пијани. Ако бисте пак поставили то питање фану Партизана или Црвене звезде, широко би се насмејали и одговорили – да!
Тако је на старту прелазног рока у Хумској 1 вест дана била да је црно-беле напустио Жарко Томашевић. Штопер из Црне Горе, који је у Београд стигао преко Португала, годину дана је био члан српског шампиона, а једино по чему је био помињан су била навијачка шаљива питања: „Постоји ли тај човек уопште?“
За целу сезону Томашевић је стигао да се повреди неколико пута и не одигра ниједну утакмицу! Да није било слике на званичном сајту, гарантовано би људи помислили да је нека спрдња у питању, да та особа и не постоји. Како изгледа, које су му врлине или мане у игри, коју ногу користи, да ли је бољи у дуелу или с лоптом у ногама, какав је у скоку…
Све су то питања на која нико живи, осим играча Партизана и двојице тренера, не зна праве одговоре. Жарко је прошао кроз Хумску као дух, никакав траг није оставио, осим код верних хроничара који су уписали да је године 2012/13. носио дрес Парног ваљка и с њим освојио титулу! С доприносом од нула секунди у игри!
Но, какав је играч Жарко Томашевић нека сад о томе мозгају навијачи белгијског Кортријка.
Истине ради, црногорски штопер није једини „фантом“ који је био члан Партизана. Било је још асова које навијачи никад нису видели на делу или су заиграли толико пута да их је видело само неколико стотина срећника који су тог дана били на стадиону и присуствовали историји!
Најневероватнији случај је Иван Бабић. Љубитељима фудбала он није непознат играч, гледали су га у дресу Напретка, Обилића, Рада, Новог Пазара, али никада – Партизана! Иако је члан црно-белих био пуне четири године! Дошао је у Хумску у лето 2004. године из Напретка, када је тренер Парног ваљка био Владимир Вермезовић. До истека уговора Бабић ниједном није заиграо за Партизан, већ је све четири сезоне провео на позајмицама!
Ако Бабић никад није ни био предвиђен за неке велике домете у Хумској, прича с Владимиром Вукајловићем је потпуно другачија. Доведен је из Борца у лето 2005. године да буде креатор игре шампиона који је месец дана раније остао без Саше Илића (продат Галатасарају), Драгана Ћирића (раскид уговора) и Бранимира Петровића (послат у Кину на позајмицу).
Вукајловић је био виђен за наследника Саше Илића, али је стигао да одигра само 20 минута прве утакмице са Шерифом пре него што је доживео прелом стопала, па је игру Партизана против Артмедије у чувеном двомечу креирао ни крив ни дужан Иван Томић. Када се опоравио од повреде, Вукајловић није више добијао шансу! До раскида уговора био на позајмицама у Раду и Бежанији.
Да није било повреда можда би и прича о Миливоју Челекетићу била другачија. Дошао је у Партизан 2002. године из Кикинде, али је у наредне четири сезоне имао чак пет операција колена. Стигао је да одигра само један меч за црно-беле пре него што је, после много мука, био принуђен да заврши каријеру. Касније је тужио клуб тражећи одштету због повреда на раду…
Ненад Кутлачић је још једно име које знају само пасионирани навијачи Партизана који су га видели на неком старом постеру. Дошао је као јуниор из бјељинског Радника, а никада није заиграо за црно-беле на такмичарској утакмици.
Спортски директор Партизана Иван Томић код навијача ужива култни статус, јер се сматра најзаслужнијим за успостављање доминације од шест узастопних титула. Поред неколико лепих погодака код куповине играча, уписао је и неколико епских промашаја који се данас још памте због временске близине, али ће их се за коју годину сећати само фанатици.
Двојица десних бекова су отишла брже него што су дошла. Ристо Лакић, пристигао из подгоричке Будућности, одиграо је само два непотпуна меча за Партизан, а на „опроштајном“ свега 20 минута пре него што га је тренер Славиша Јокановић променио у првом полувремену меча са Смедеревом.
Богдан Стевић је стигао годину дана касније из Радничког из Обреновца, потписао уговор на чак пет година, једном наступио у првенству и однео га потом ветар у Телеоптик, где је нестао са велике сцене.
На левом боку у сезони 2008/09. био је Владимир Бранковић, изненада дошао из Напретка, а после године једнако изненада и отишао са само два наступа у Купу Србије. Из те плејаде момака који су свезали око 100 минута у каријери за Партизан тих година су и Александар Косорић, Алексис Нгамби…
Ако мислите да је из оне „легендарне“ сезоне када је Миодраг Јешић довео црно-беле на четврто место на крају јесење полусезоне највећи промашај био Асен Николов, чувени „бугарски Бебето“ – варате се. „Биберче“ из Пловдива је одиграло „чак“ три такмичарске утакмице за Партизан пре него што је Јешић побеснео и као неком у инат, иако је он инсистирао на Асеновом доласку, рекао:
„Док сам ја овде, Николов више неће играти!“
Отишли су у пакету исте јесени. Ипак, још спектакуларнији је учинак оставио Ацо Стојков, момак који је био у млађим категоријама Интера, а касније ништа у каријери није направио. Ко је имао „срећу“ да га види у тој једној одиграној утакмици за Партизан, све му је јасно.
Ипак, „златна медаља“ иде око врата Бојана Шљиванчанина! Ако се неко сећа високог штопера којег је снимио Јирген Ребер у Јединству из Бијелог Поља и довео га само да би имао ко да парира у скоку Николи Жигићу на дербију. Колико је Немац био опседнут Жигом… Шљиванчанин је одиграо само једно полувреме за Партизан. Било је то у Новом Саду против Војводине. И на том дебију, првом и последњем мечу у црно-белом дресу, постигао је гол из слободног ударца и – повредио се! Довољно да уђе у легенду.
