Прочитај ми чланак
(sportske.net)
Много буке се дигло око наводног премирања фудбалера Спартака против Црвене звезде. О тој пракси у Србији се годинама ћути, правила не третирају овакву ситуацију…
У неким земљама овакве ствари су нормалне, рецимо у Шпанији је законски регулисана премија од стране трећег клуба који на тај начин жели да мотивише једног од ривала, да победи, наравно.
Код нас је углавном на сцени бивао лакши начин, дати некоме новац да изгуби, али ту нема трећег клуба, већ се актери договарају у четири ока. Наравно, никада нема доказа, а све сумње се разбијају пред зидовима ћутања.
Што се ове прве ситуације тиче, није честа, поготово се о њој јавно не говори.
Међутим из Црвене звезде стигла је порука да знају да је Партизан понудио премију њиховом суботњем ривалу.
„Били су нервозни, видело се то и по провокацијама, играли су за суму од 40 000 евра“, рекао је „Спортском журналу“ директор Звезде Зоран Стојадиновић.
Он је додао да његов клуб нема да исплати премије ни својим, а камоли туђим играчима одговоривши тиме на питање да ли би Звезда учинила исто на некој Партизановој утакмици.
Око питања да ли је морално се ломе копља.
Обично следе лаконски одговори „ко има пара за бацање“, до оних који би требало да звуче филозофски „увек је такмичарски мотив већи него новац“ и сличне ствари.
Овакве ситуације у српском фудбалу су ретке, нема новца и то је проблем. Може да се расправља о томе треба ли озаконити премирање од треће стране, а може се набити глава у песак што српски „људи од фудбала“ раде и за много важније ситуације.
Наравно, да имамо другачији менталитет, да тимови увек дају максимум, овакве дилеме би биле излишне, у случају српског фудбала ствари су другачије.
Да чујемо вас?
