Прочитај ми чланакСиндикат фудбалера после највећег истраживања тражи праведнију расподелу профита.
Србија 10. најгора по редовности плата, чак 82 одсто фудбалера приморавано на трансфере.
Габон, Боливија, Тунис, Камерун, Мароко, Малта, Турска, Румунија и Словенија. Једине земље у Европи, Aфрици и обе Aмерике у којима су плате фудбалера нередовније него у Србији, показало је обимно истраживање Синдиката фудбалера ФИФПро, који на основу поражавајућих резулта тражи, између осталог, боље услове за играче и праведнију расподелу профита између земаља и клубова.
Истраживањем су, уостало, изузете најбогатије фудбалске земље попут Енглеске, Шпаније и Немачке, јер Синдикат није желео да навођењем највећих само улепшава статистику. Она свакако није похвална, посебно не за српске клубове.
Наиме, скоро 70 одсто српских фудбалера пријавило је кашњење у исплати зарада, па су испред нас и афричке земље попут Намибије, Боцване и Конга. Такође, најгори смо и кад је у питању присила играча да напусте један и потпишу за други клуб. Чак 82 одсто фудбалера навело је да су их макар једном у тренутку клубови, менаџери или трећа лица присиљавала на трансфер који нису желели.
Цело истраживање је, иначе, спроведено како би се указало на лош третман играча у клубовима који не спадају у врхунске и ризике таквих околности. Попут, само примера ради, веће могућности да се утакмице намештају када играчи једва састављају крај са крајем.
Према истраживању Синдиката на глобалном нивоу 45 одсто фудбалера живи са мање од 1.000 долара месечно (око 950 евра, а имајте на уму да њихова каријера траје краће и да ових 950 евра у земљама са бољим стандардом не значи много) док само мали проценат живи у правом богатству.
„Нема сваки фудбалер три аутомобила у три различите боје… Надам се да клубови схватају да треба да их је срамоа“, истиче генерални секретер ФИФПро организације Тео ван Сегелен.
Aнкетом је обухваћено 14.000 играча из 54 земље на поменута четири континента. ФИФпро је на основу утврђеног закључио да се већина клубова води „џекпот економијом“ – доведе играче иако нема пара да их плати и нада се да ће некако створи новац до краја сезоне. У Србији је то, добро знамо сви, шаблон понашања.
Међутим, Ван Сегелен баш због таквих као што сми ми тражи ригорознији систем.
„Морате да имате систем лиценцирања који забрањује такво понашање. Таквих већ има на западу Европе и само треба да их препишете. A ако национални савези нису спремни да контролишу наслове онда мораш да имаш петље да им кажеш да њихове репрезентације неће играти међународна такмичења или да их финансијски кажњаваш“, категорички ће Сегелен.
