Прочитај ми чланак
Све почиње у 20 часова, а ако буде кише журка се премешта у Комбанк арену.
После пет година без медаље, на балкон Скупштине Града Београда, попеће се они због чијих успеха је 1995. године установљена традиција, коју су прихватили и остали успешни спортисти из наше земље.
Кошаркашка репрезентација Србије, вицешампион планете, наћи ће се предвођена селектором Александром Ђорђевићем, на балкону, у 20 часова, а градоначелник Београда Синиша Мали најавио је да ће се кошаркашкој репрезентацији на свечаном дочеку придружити женска стрељачка репрезентација Србије, коју ће ће предводити Јасна Шекарић, као и рвач Давор Штефанек, освајач златне медаље на Светском првенству у Ташкенту.
У случају временских неприлика свечани дочек биће организован у Комбанк арени. Ову свечаност и све присутне увесељаваће група Милиграм, Тропико бенд и реп састав ТХЦФ, који је снимио песму за српске кошаркаше.
А како је све почело? Те1995. године кошаркаши Југославије су се после величанствене победе над Литванијом (96:90), коју је са 42 поена обележио садашњи селектор Србије Александар Ђорђевић, вратили на европско престо одакле су скинути санкцијама Уједињених нација, које нису дозвољавали спортистима из Југославије да се са остатком Европе и света надмећу у екипним спортовима.
Испод терасе Старог двора, окупило се неколико десетина хиљада људи, а највеселији је био тада млади кошаркаш, а данас потпредседник КСС Дејан Томашевић.
Годину дана касније, преко пута испред Дома Народне скупштине, на дочеку олимпијаца, главне звезде били су сребрни кошаркаши Владе Дивац (тада најавио повлачење из државног тима) и стрелкиња Александра Ивошев.
Већ по устаљеном рецепту кошаркаши суверени владари континента и планете налазили су се са грађанима Београда и Србије на истим местима 1997. и 1998. после континенталних и планетарних титула у Барселони и Атини, од када датирају и чувене изјаве помоћног тренера националног тима Мирослава Николића:
„Ово је све нормално, ја не знам зашто се ми радујемо“, што је популарни Мута, поновио и сада током такмичења у Шпанији.
На наредни дочек чекало се до 2001. године када се под вођством селектора Светислава Пешића генерација Бодироге, Стојаковића, Јарића… враћа најпре на европски трон (у Турској), а годину дана касније када се Југославија на последњем такмичењу под тим именом вратила на планетарни престо.
Након седам година поста кошаркашки тим се под именом Србија и патронатом селектора Душана Ивковића, предвођен неким новим за већину непознатим асовима попут Новице Величковића, Неемање Бјелице, Стефана Марковића, Ненада Крстића, Милоша Теодосића, Миленка Тепића, као сребрни на Евробаскету у Пољској 2009. године поклонио навијачима са балкона Старог двора.
Годину дана касније, Србија је судијским грешкама спречена да освоји заигра у финалу Мундобаскета у Турској, а навијачи су поручили да желе да поздраве екипу. Ненад Крстић тада је рекао:
„Значи нам то што грађани желе да нас поздраве на дочеку. Али славља су за освајаче медаља и шампионе, а ми смо четврти на свету“.
Пет година касније. Крстић ће као капитен на опроштају од дреса са државним грбом на балкон извести Калинића, Теодосића, Богдановића, Штимца, Радуљицу…
Ако сте у могућности дођите, последњи пут поздравите Ненада Крстића и забавите се са момцима који добре резултате и врхунску кошарку играју захваљкујући атмосфери, чији су важан део и навијачи.
(Курир)
