Прочитај ми чланак
Иако је Србија победила Црну гору у финалу ЕП, навијачи у Бару, Подгорици, Никшићу су славили титулу!
На херцегновским улицама током финала европског ватерполо првенства, док су снаге одмеравали репрезенативци Црне Горе и Србије, ни живе душе. У кафићима уз ТВ екране навијачи обе екипе и неуобичајен мир. Честитања и повици браво, из различитих углова истина, кад год неко постигне погодак.
Толеранција током и након утакмице је логична када погледате састав обе репрезентације. Шта рећи, Новљани играју и у једној и у другој – победили су наши, каже Милош Познановић који је пренос гледао у кафићу „Паулино“ где је публика традиционално подељена пола – пола, као и град и Црна Гора уосталом, додају гости.
БAКA
У Херцег Новом се јуче препричавала и локална анегдота. Наводно је унук питао баку хоће ли гледати утакмицу, а на њено питање – ко игра, одговорио Србија и Црна Гора. Бака је наставила разговор озбиљним новим питањем, а против кога играју?
У репрезентацији Србије играју Новљани, наши велики пријатељи и често гости овог локала, кажу у кафићу „Кум“ на Топлој и додају, тренер црногорске репрезентације, Владо Гојковић је наш комшија, тако да нема љутње. У и Градској кафани утакмицу је пратио Небојша Ристовић, дугогодишњи ватерполо и пливачки тренер.
Ове две репрезентације су израсле из претходне која је наступала под именом заједничке државе, а од 2006. настпају као одвојене репрезентације, али ривалство је спортско, такмичарско…
Мислим да је за Србију компликовано када играју са Црном Гором, због емоција, Црна Гора није репрезентација која их мотивише као друге, каже Ристовић. Важно је да на крају сви имамо разлога за понос, ове две репрезентације су заиста најквалитетније на европском првенству што је и новском ватерполу комплимент.
Нијансе су одлучивале, каже Боро Лазаревић бивши вазерполиста, сестрић славног Новљанина Божидара Станишића Цикоте који је са саиграчима из новског Јадрана, Борисом Чуквасом и Миланом Галетом Мушкатировићем, са југословенском ватерполо репрезентацијом на Европском првенству освојио сребрну медаљу 1958. године, а био је у југословенском ватерполо тиму на Олимпијским играма у Риму и у Токију где је Југославија такође освојила сребро.
Лазаревић је оценио да је репрезенатација Црне Горе добро играла али да тренутно Србија има бољу екипу, млађи су и спремнији. A што се навијача у Новом тиче каже да су као и увек подељени, али у спортском духу без велике бриге ко ће победити.
Црна Гора је остварила оно због чега је дошла, иду на Олимпијске игре, а верујем да ће и у Рију у финалу играти наше две репрезентације, па и онда нека победи бољи, поручио је Милош Познановић!
Док су се још сабирали утисци градом је кренула слављеничка колона аутомобила, уз тробојке и песму.
„AЈКУЛЕ“ И „ДЕЛФИНИ“ ОСТAЈУ БРAЋA!
Гладијаторска борба у „Aрени“ између црногорских и српских ватерполиста, испраћена је бурним навијањем у црногорским кафићима и то – за обе репрезентације!
НАВИЈАЧИ
Многобројни навијачи Србије изашли су на улице Бара, Херцег Новог, Будве, Никшића… и прославили тријумф изабраника Дејана Савића и треће узастопно злато „Делфина“.
Репортер „Новости“ је питао Подгоричане за кога навијају и шта очекују од меча, и добио много сличних одговора:
– Ко год да победи, „делфини“ и „ајкуле“ остају браћа!
Два најбоља друга, Стефан Станишић и Дарко, чекали су утакмицу у једном од подгоричких кафића.
Навијају за различите репрезентације – Стефан за Црну Гору, а Дарко за Србију, али то им није сметало да заједно гледају утакмицу и навијају за своје фаворите.
Рекли су нам да објавимо њихову фотографију и да свима поручимо да „два прста“ и „три прста“ могу бити најбољи другови!
Извор: Новости.рс
