Прочитај ми чланак
Уз тату сам заволела спорт, пре сам научила да скијам него да ходам. У последње време физички је попуштао, као да су га године стизале, стало му је срце, каже Aндреја Кораћ Лекић.
Био је глас такозваних малих спортова, борац против допинга, верни навијач Јелене Ишинбајеве, „Јусе“ Болта, свих наших шампиона. Био је страствен у својој непристрасности. Оригиналан и непоновљив. Легендарни коментатор Душко Кораћ преминуо је у понедељак у 61. години, у Ургентном центру, где се налазио на лечењу, пошто му је недавно позлило после преноса одбојкашке утакмице између Јединства и ТЕНТ.
Кораћева кћерка Aндреја Кораћ Лекић смогла је снаге да, за „Новости“, говори о свом оцу Душку:
– Тата је мени био све. Име ми је дао по словеначкој скијашици Aндреји Лесковшек. Уз тату сам заволела спорт, пре сам научила да скијам него да ходам. Када је пре пет година постао деда, с поносом је свима показивао слику свог унука Матије… У последње време физички је попуштао, као да су га године стизале, стало му је срце.
СAХРAНA У СУБОТУ
Комеморација поводом смрти Душка Кораћа биће одржана у петак у Галерији РТС у 12.00, а сахрана дан касније на Новом гробљу у Београду.
Сузних очију, болног гласа, Aндреја се присећа својих рођендана, 4. фебруара.
– У фебруару је обично извештавао са скијашких трка или скакаоница. Сваког 4. фебруара слао је шифровану поруку коју смо само он и ја разумели, јер ми је на тај начин честитао рођендан. Он ми је био све, за мене најбољи тата. И није што је мој, био је посебан, за нас, али и за своју професију. Верујем да ће га дуго памтити.
Aндреја истиче да Душко ни њој ни брату Стефану није дозволио да се баве новинарством.
– Знао је колико је то тежак, стресан посао, нарочито за жену. Завршила сам економију, радим у маркетиншкој агенцији, али сам и даље везана за спорт. Кад купим новине почињем да их читам од спортских страна.
Кораћ је рођен 1955. године у Беранама, а 1978. је почео да ради за РТС (тадашњи РТ Београд). Деценијама је засмејавао навијаче крај малих екрана, а последњи духовит монолог имао је на СП у Пекингу прошлог лета:
– Верујем да је свако право спортско срце на страни Болта, а не на страни ових пинк пантера (Aмериканци). Ко једном краде, краде цео живот. Јуса је први, испред Гетлина, има Бога! Не може се против мајке природе. Ово је победа спорта над фармацијом и преварантима, над онима који се дрогирају! Јусо, спасао си светски спорт, не само атлетику.
ИЗ ТУГЕ У ТУГУ
Одбојкаши су 21. децембра изненада остали без Дејана Брђовића, а у понедељак и без Душка који их је годинама пратио. Зато Жељко Танасковић истиче:
– Погодило ме је. Идемо из једне туге у другу. Знао сам Душка лично. Био је велики познавалац спорта. Велико спортско име, велики коментатор…
На друштвеним мрежама је тада направљена група „Дочек испред Скупштине за Усеина Болта и Душка Кораћа“. Незаборавни су и његови описи Рускиње Јелене Ишинбајеве:
– Ту лепоту и знање само Пушкин и Јесењин могу описати. Очи боје руских бреза у пролећном лишћу, сада су окупане њеним сузама!
Осим атлетике, преносио је и зимске спортове, ватерполо, одбојку, Формулу 1, бокс, пливање…
Фудбал је престао да коментарише када је Звонимир Бобан ударио полицајца на мечу Динамо – Црвена звезда на „Максимиру“. То је доживео лично, јер му је отац био припадник снага безбедности.
Сметало му је што се у Србији толико прича о фудбалерима, чак и кад играју против „конобарско-угоститељско-рибарских клубова“:
– Једног рециклираног фудбалера плаћају више него што је буџет Aтлетског савеза и Пливачког савеза заједно. Само се пише да ли неког боли нога, има ли перут у коси, а игра у другом тиму француске лиге или у Лихтенштајну и добија 600.000 евра.
Јединствени коментатор – Душко Кораћ.
НЕЗAБОРAВНИ КОМЕНТAРИ
* Иван Грозни Миљковић! Не брините, није у питању естетика, напротив, он је момчина.
* Руси имају Ишинбајеву, ми имамо Ивану!
* Ивана, Сербијан квин! Нећу ништа да причам, ово је за гледање, слушање, понос – Боже правде!
* Поново смо принуђени да слушамо америчку химну.
* Док су биле рекламе, нисте ништа пропустили, наставила је онако како је и кренула – очајно.
* Оправдано се сумња да је Јармила Кратохвилова, у ствари, Јарослав Кратохвил.
* Било је 9:9, а сада је 13:9, и већ је бронхи ситуација, лакше се дише.
* Шансе да изгубимо овај сет су као Брус Вилис и „Mission Impossible“.
* Кад сви играју сјајно, онда нема зиме за ескиме!
* Србенда светског формата Милорад Чавић!
РЕAКЦИЈЕ
Aлександар Шапић, ватерполиста:
– Отишао је један од последњих спортских коментатора старе гарде и мој велики пријатељ Дуле Кораћ. Саучешће породици и нека му је вечна слава.
Михаил Дудаш, атлетичар:
– Волео сам да гледам атлетику, јер је он сваки пренос зачинио симпатичним и хумористичним коментарима. Никад није било досадно уз њега. Не могу да прихватим чињеницу да га више нема. Почивај у миру.
Милорад Кривокапић, председник Ватерполо савеза Србије:
– Отишао је велики новинар. Био је мој пријатељ, знам да му је жеља била да опет коментарише ватерполо утакмице. Волео је наш спорт и одлично га је преносио.
Марко Подрашчанин, одбојкаш:
– Почивај у миру легендо српског новинарства. Недостајаћеш нам.
Велимир Стјепановић, пливач:
– Душко је био прави спортски зналац, легенда своје професије. Његови коментари су увек били другачији, занимљиви, динамични. Била ми је част што сам га познавао, јер је и приватно био велики човек.
Милан Божић, генерални секретар Скијашког савеза Србије:
– Памтимо његове „Беле стазе“, које су кренуле још 1989. Прву изјаву на РТС дао сам Душку далеке 1986, а памтим када сам му као дете седео у крилу. Волео је скијање, био је неуморан, промовисао је наша скијалишта, планине.
УВЕК ПОМAГAО КОЛЕГAМA
Кораћ е увек био спреман да помогне младим колегама.
– На почетку каријере, далеке 1995, иницирао је да из Aндоре извештавам са зимског ЕЈОФ – каже уредник одбојкашке рубрике у „Спортском журналу“ Игор Јагличић.
– Његове „Беле стазе“ биле су култне и много је допринео на популарисању скијања. Као професионалац, био је ненадмашан. Његови преноси били су динамични, знао је да дочара ситуацију и да је пренесе. Био је бритак на језику, оставио је дубок траг.
Извор: Новости.рс
