Прочитај ми чланак
Старији навијачи Црвене звезде памте чувени меч са Миланом 1988. године када је Италијане спасила магла.
Утакмице се сећа и британски ББЦ који је направио разговор са Драганом Стојковићем Пиксијем, тадашњим капитеном Црвене звезде, о тој утакмици.
„Паоло Малдини, Франко Барезу, Франк Рајкард, Руд Гулит, Роберто Донадони, Карло Анчелоти и Марко ван Бастен! Милан је прављен новцем Силвија Берлусконија крајем осамдесетих година и касније је тај тим назван „бесмртним“ када је освојио десет великих трофеја за само девет година. Али њихова доминација у Европи је могла да буде прекинута већ на старту. Пре 25 година, тим Арига Сакија је био на ивици пораза од Црвене звезде у другој рунди Купа европских шампиона. Играла се реванш утакмица, до краја је остало још пола сата, а Милан је имао играча мање и заостатак од 1:2.
Детаљ са утакмице из 1988. године: Пикси против Гулита
Шампиону Италије је требало чудо, и стигло је у виду магле, која се спустила на Звездин стадион, због чега је судија Дитер Поли морао да прекине меч“
Сутрадан, меч је настављен, а „росо-нери“ су имали времена да се припреме, па су отишли даље. Драган Стојковић се добро сећа тог меча.
– Био је то умало крај сна за Милан. После меча гости су схватили колико су имали среће. Можда је то био Божји чин! Чак и данас када сретнем Милановог директора Адријана Галијанија смеје ми се и каже „захваљујући магли у Београду постали смо велики тим“ – рекао је Пикси за ББЦ.
Магла се спистила након десетак минута у другом делу игре.
– Све се десило веома брзо. Судија је хтео да нас пусти да играмо, али се ништа није видело. Из минута у минут било је све горе. Нисам могао да видим трибину, а онда ни лопту. Прекид је уследио у 57. минуту. Касније, у свлачионици, био сам шокиран када сам чуо да је тренер Владимир Петровић пристао на Миланову жељу да се меч помери за 24 сата. То је била лоша идеја. Савићевић је био у војсци, није био у том тренутку спреман и то је била предност за Милан. Били су физички јаки, са много добрих играча на клупи – рекао је Писки.
Овог пута, Милан је имао 11 играча, није јурио заостатак и успео је после пенала да прође даље (4:2). Стојковић је био прецизан, али не и Савићевић. На крају, Милан је уништио Реал Мадрид у полуфиналу (6:1), а у финалу се поиграо са Стеауом на „Ноу Кампу“ – 4:0.
(Ало!)
