Прочитај ми чланак

AНДРИЈА ПРЛAИНОВИЋ ВЛАСТИМА: Медаље у Рију нису резултат системског улагања државе

0

Један од најбољих ватерполиста Србије и света Aндрија Прлаиновић отворио је душу после освајања златне медаље на Олимпијским играма у Рију.

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

Прлаиновић је указао на немар који држава има према клубовима, који су основа спорта и репрезентације.

„Није тренутак да се прича о томе, али ви новинари и медији у Србији, крените слободно већ од прексутра. Знате све што треба, не морамо ми спортисти да се замерамо политичарима, министрима, врху државе. Ви добро знате шта је потребно спорту“, почео је емотивно излагање Aндрија Прлаиновић.

Успех ватерполиста, и уопште српских спортиста на Олимпијским играма није резултат пласног улагања, сматра Прлаиновић.

„Ових осам или девет медаља на ОИ у Рију нису резултат програмског улагања у спорт, неког системског улагања. Знамо да ниједан ватерполо клуб у Србији тренутно не постоји, практично сви водећи клубови су пред стечајем. Немам шта да додам на то. Ви сте они који контролишете шта ће се појављивати у медијима. Уопште није питање медијски третман репрезентације, него спорта. Надам се, тачније уверен сам да ће се то поправити од сада. Ми смо са своје стране урадили све што моћемо“, закључио је Прлаиновић.

Србија је на Олимпијске игре послала четири клупска спорта и све четири репрезентације су се окитиле медаљама. Успех тим већи јер је у сваком од тих спортива ситуација у клубовима, који производе врхунске играче и репрезентативце, прилично лоша.

Порука златног ватерполисте наишла је на одобравање већег дела јавности у Србији и отворила бројна питања када је у питању клупски спорт.

Опште је познато да ватерполисти често тренирају у хладној води у оно мало базена који постоје у Србији. Веслачи и кајакаши тренирају у мочварама.

Годишњи буџети 12 клубова, односно целе прве лиге у женској кошарци коштају мање од једног просечног странца фудбалера или кошаркаша у Црвеној звезди или Партизану. Сваки спорт у Србији има сличну причу.

Додатни проблем је што је физичко васпитање по школама гурнуто у други план, а спортске хале приоритетно се издају приватним лицима и то у терминима када би клубови требали да тренирају, па се клубови сналазе на разноразне начине.