Прочитај ми чланак
Новак Ђоковић је 2013. годину убројио као још једну веома успешну сезону. Константна игра, седам трофеја и армија навијача – сигурно да је фалило још то прво место на АТП листи… али можда и није. Ноле је у два сета доказао у финалу завршног мастерса у Лондону против Рафаела Надала, човека са врха, да је достојан те позиције, те да ће врло брзо доћи време када ће испред његовог имена поново писати „први рекет света“.
Сезона за Новака почела је одмах Грен слемом, и то омиљеним – Аустралијан опеном. Српски ас је на турнир дошао са амбицијама да се по чеврти пут докопа трофеја и докаже скептицима да је у доброј форми, јер се сумњало да ће одмах на старту године ући у ритам.
Ипак, Ђоковић је фуриозном игром дошао до осмине финала добивши Пол-Анри Матјеа, Рајана Харисона и Радека Штепанека у три сета, а онда је на највећем испиту у трилеру савладао Станисласа Вавринку са 1:6, 7:5, 6:4, 6:7(5), 12:10.
То му је, испоставиће се, главно искушење у земљи кенгура и коала било, јер је у четвртфиналу изгубио само сет од Томаша Бердиха, затим почистио Давида Ферера (6:2, 6:2, 6:1) и дошао на двобој са Ендијем Марејом.
Британац је, узевши први сет најавио победу, али је та могућност врло брзо нестала након још једном тај-брејка који је припао Новаку, јер је српски тенисер на лак начин освојио наредна два и окитио се први трофејом у години.
Крајем фебруара Ђоковић је допутовао у Дубаи где се састао са својим репрезентативним другом Виктором Троицким, па га је, као и обичају, лишио даљег такмичења са 6:1, 6:4.
Мора се истаћи да је Новак имао веома лак бут до полуфинала, јер су Роберто Баутиста Агут и Андреас Сепи били превише слаби да више запрете тада првом тенисеру света, али ни Хуан Мартин дел Потро и Томаш Бердих у финалу нису могли ништа више осим да положе оружје у два сета.
Уследио је пад форме на америчкој турнеји, а период лоше форме најбољег српског играча најавио је велики његов пријатељ Хуан Мартин дел Потро у полуфиналу мастерса у Индијан Велсу. Аргентинац се, након изгубљеног сета, вратио на прави пут и са 4:6, 6:4, 6:4 отишао даље.
Свима је било јасно да Ноле не може све да освоји и да не може да игра у финалу сваког турнира на којем се појави, али је на мастерсу у Мајамију уследило изненађење. Он је веома лако лако дошао до осмине финала пошто је био слободан у првом колу, а затим је заједно Лукашу Росолу и Сомдеву Деварману препустио само седам гемова.
Томи Хас, један од најтежих противника за Новака, успео је да га избаци у два сета, шта више, без много муке, а Ђоковић након тог пораза није знао да објасни толики пад у игри.
Ствари су морале да се поправе, па је Ноле сачекао април и мастерс у Монте Карлу, јер није желео да игра слабије турнире и троши снагу, већ да се психички и физички спреми за, вероватно, предстојеће дуеле са Рафом, Ендијем и Роџером.
Управо је тако и било – на шљаци „кнежевине“ српски тенисер је, после „клацкавог“ почетка и мучења против Микаила Јужњег и Хуана Монака, лако изашао на крај са Ниеминеном и Фоњинијем, те дошао на мегдан Рафаелу Надалу.
Изненађени Шпанац није успео да се пробуди у првом сету (6:2), али је почео жестоко да удара у другом, те изборио тај-брејк. У „продуженог“ гему је ипак узео само један поен, па је још један трофеј завршио у рукама Новака.
Изгледа да је тај ритам превише уморио узданицу српског тениса, јер мастерс у Мадриду буквално није ни почео, а већ га је завршио. У веома чудном сусрету другог кола турнира против Григора Димитрова, где је Новак имао неке „несугласице“ са публиком, трибине су громогласно навијале за Бугарина.
Ђоковић је, видно нервозан, већ тада у три сета елиминисан са турнира (7:6(6), 6:7(8), 6:3). Само седам дана након тога поражен је и у четвртфиналу Рима од Томаша Бердиха, па је имао довољно времена да се припреми за предстојеће такмичење на Ролан Гаросу.
Иако је до полуфинала изгубио само један сет, Ђоковићу је преко мреже у полуфиналу поново стајао Надал, који је као четврти носилац, по обичају, чистио све испред себе. Ноле се два пута враћао у меч и поравнавао, али је у одлучујућем сету је на разлику и игру живаца поражен са 9:7.
Након шљаке преселио се на траву где је, поново без играња мањих турнира, одмах дошао на Вимблдон. Дошао је до финала, намучивши се само против Дел Потра на корак до борбе за титулу, а онда се суочио са целим стадионом који је једва чекао да Британац дође и освоји трофеј – Енди Мареј.
Мареј је, ношен громогласним аплаузима са трибина, играо као у трансу, те победом од 6:4, 7:5, 6:4 оставио титулу Великој Британији.
Поновна селидба на северно-амерички континент му није пријала, јер га је прво Надал у Монтреалу лишио финала, па су га од улоге првог фаворита на турниру у Синсинатију одвојили снажни ударци и сервиси Џона Изнера који га је савладао у четвртфиналу у три сета.
Права игра Новака Ђоковића долази до изражаја тек на УС поену где буквално демолира сваког редом кога види преко мреже. Противници нису имали никакве шансе: Беранкис узео пет гемова, Бекер један тај-брејк и пораз 6:2, 6:2, Соуса четири гема, Гранољерс три гема…
Ипак, и томе је дошао крај када је Надал дошао на ред. Веома чудна игра донела је Нолету само други сет, али се врло лако препустио ветру од спина који је „алелујао“, те донео Шпанцу још једну титулу.
Није клонуо духом Новак, иако се смена на врху табеле десила, па је за „трен ока“ постао цар Кине. Фуриозном игром освојио Пекинг и Шангај. У тој земљи је била права еуфорија, јер су кинески навијачи носилиц Новакове мајице, заставе Србије, певали српску химну, што је Нолету јако пријало, те је у једној пријатељској атмосфери успео да преброди чудан пад и врати се на стазе успеха.
Примећено је било, пре тога, да ни сам Ђоковић у својим интервјуима није знао шта му се догађа са игром, али се у Кини тачно знало и осећало – онај стари Новак се вратио.
То је потврдио и у Паризу где је на прилично високом нивоу одиграо цео турнир, па се очекивао нови дуела са Рафом. Ипак, у другом делу жреба десило се велико изненађење јер је Надала избацио сународник Давид Ферер, па је Новак привидно имао лакши посао.
Ипак, у два сета, где је оба пута морао да преокреће резултат, дошао до победе и још једног признања за добу игру у виду трофеја.
Новак је, иако свестан да је примат препустио великом ривалу из Шпаније, дошао веома спреман и у налету да одбрани титулу на мастерсу у Лондону. Не само да је одбранио трофеј, него је наређао свих пет победа (укупно десет у низу још од прошле године), а на крају добио баш онога ко му је „дужан“ – Рафаел Надал.
Надал је у дуел ушао први пут са „врховне“ позиције у овој години против Нолета који је заиста имао разлога да приведе ову сезону најбоље што може. Сјајна игра Ђоковића и велики број грешака Рафе таман су се уклопили како би српски ас на импресиван и начин који одавно није гледан победио љутог ривала.
Закључак: Иако годину није завршио први, Ђоковић је одиграо још једну сјајну сезону и усрећио српске навијаче великим успесима на АТП туру. Ако је неко замишљао да је константна игра тријумф на сваком турниру на туру, или пласман у финале, онда се вара. На сваком такмичењу где је учествовао, Новак је оставио трага. Осим тога, главни је стуб Дејвис куп репрезентације Србије која је дошла до финала и бориће се у „Комбанк“ арени за „салатару“ против Чеха. Надал је после Лондона пожелео српској екипи срећу, посебно Новаку, јер је, по његовим речима, заслужују.
Ноле иде за заслужени одмор са скором 72 победе и само девет пораза, са свотом од 11,186,137 долара и са седам нових трофеја у витрини које му је донела 2013. година.
(Блиц)
