Pročitaj mi članak
Једна Грен слем титула и још два финала, три титуле из Мастерс 1000 серије плус освојен завршни турнир и трофеји из Серије 500 у Дубаију и Пекингу. То је учинак у сезони којим би 99% тенисера било потпуно задовољно. Не и Новак Ђоковић, који ће у 2014. години поново јуришати на прво место и на што више Грен слем титула. Ево пет разлога зашто ће Новак доминирати наредне сезоне, али и упитника који стоји над том прогнозом.
1. Серија победа у завршници ове сезоне
Самопоуздање је можда и пресудни чинилац који решава највеће мечеве, нарочито са Новаковим највећим ривалом Рафаелом Надалом. Ниво самопоуздања скопчан је са агресивнијом игром, а у њиховим дуелима као победник у најважнијим мечевима најчешће излази онај ко је офанзивнији.
„Нисам очекивао да нећу изгубити ниједан меч од финала УС опена. Такав низ ми улива додатно самопоуздање, а онда могу да играм тенис који ми је карактеристичан. Већ сам имао и дужи низ, 2011. године, знам како је добар осећај, тада се потежу ударци који се можда не би играли да нема самопоуздања”, рекао је Ђоковић после победе над Надалом у Лондону.
Последња реченица је кључна, уколико му је самопоуздање на горњој граници, Новак може да пусти руку. Осим у слободнијима нападима, то се огледа у Ђоковићевим одбрамбеним способностима, које од “врхунских“ постају “ванземаљске“ – у стању је једним ударцем, бекхенд дијагоналом и нешто ређе форхенд дијагоналом из трка, да из потпуне дефанзиве успостави ранотежу у поену или преузме иницијативу.
Када је Новак опуштен и растерећен, онда до изражаја долази највећа снага – то што нема ниједну упадљиву слабост. Цела његова игра делује као непробојна тврђава, противници само падају, а Ђоковић у овом тренутку као да је “заборавио да губи“.
Низ је тренутно на 24 тријумфа, други највећи у Новаковој каријери (први је 43), а следи Аустралијан опен, турнир на којем се Ђоковић осећа као код куће и који је освајао четири пута, укључујући претходне три године. Мирише на још једну.
2. Сервис
Ове сезоне Ђоковић је неколико пута мечеве завршавао са више асова од ривала којима је сервис најјаче оружје, као што је нпр. Дел Потру. Наравно, то има везе и са Новаковим ритерном који је најбољи на свету, али ни удео изузетног сервиса није занемарљив.
Новак је ове сезоне одсервирао 476 асова, а од играча из Топ 10 испред њега су једино Бердих и Вавринка. Дел Потро има један мање, али и девет мечева мање.
Ђоковић не може у континуитету да шаље ’бомбе’ од преко 200 км/х, али је способан да сервира разноврсно као ретко ко. У свом репертоару има одличан ’кик’ сервис и добар слајс и то је највећи разлог зашто је Новак први у 2013. по проценту освојених поена после другог сервиса – 60%.
Уз то, када тренутак захтева, уме да одсервира равно и снажно или да изненади противника равним другим сервисом на Т линију.
Уколико га почетни ударац буде служио као ове сезоне, велики су изгледи да 2014. буде берићетна.
3. Побољшана игра на мрежи
Од УС опена део Новаковог тима јесте и Пољак Војтек Фибах, што се за сада и те како исплаћује. Сегмент који је Ђоковић можда и највише побољшао у 2013. години јесте осећај за тренутак када изаћи напред – одлуке су му тачније, а сами изласци одлучнији.
Међутим, и раније је Новак периодично поправљао игру на мрежи, па то није имало дугорочног ефекта на боље резултате. Сада је ситуација другачија – Новак је и против највећих ривала неке од важних поена успевао да освоји на мрежи. Пре то није било случај, то побољшање односило се углавном на окршаје са слабијим ривалима у којима је Новак био растерећенији и знао је да евентуалне грешке може релативно лако да исправи.
Рекли смо да цела игра зависи од самопоуздања, а то нарочито важи за оне аспекте који нису јача страна, као што је Ђоковићева игра на мрежи.
Новак неће и не треба да претерује са изласцима напред, довољно је да противницима у главу усади ту могућност као опцију и већ је стекао додатну предност.
4. Глад за трофејима
После пораза од Надала на УС опену, Ђоковић је на терен сваки пут излазио са изразом лица човека који жели нешто да докаже, себи и другима. Такву енергију и глад у очима виђали смо у Новаковим најславнијим данима 2011. године и она је нужни предуслов за бриљантне резултате.
И Надалова жеља за победама биће огромна, као и увек, али претходних година показало се да је већи пламен у венама оног који је у позицији ловца, а то је сада Ђоковић.
5. Недостатак праве конкуренције
„Против Новака је као да играте против зида. Играо сам и раније са веома брзим момцима, физички спремним, али терен је увек довољно велики да ударац може да прође ако је довољно прецизан. То са Ђоковићем није случај јер он изванредно чита игру“, изјавио је Томаш Бердих после пораза од српског тенисера у Дејвис купу, 15. у њихових 17 међусобних окршаја.
Није реч о томе да у данашњем тенису нема одличних тенисера, већ су Ђоковић и Надал лествицу подигли толико високо да не могу да их стигну ни играчи који би се у неком ранијем периоду котирали знатно боље. У прилог томе говори и Бердихова изјава.
Једини који је тренутно ’на видику’ јесте Хуан Мартин дел Потро, који је добио Ђоковића у Индијан Велсу, а близу тог подвига био је и на Вимблдону и у Шангају. Аргентинац је једини показао да периодично може да „учини терен довољно великим“ и против Ђоковића, а то чини захваљујући комбинацији снажних удараца и изузетног кретања за своју висину (за разлику од нпр. Бердиха, Делпо је много прецизнији у трку).
Такође, Дел Потро је имао успеха и против Надала, па је он једини који се појављује као потенцијална опасност водећем двојцу.
Нисмо заборавили Ендија Марија, али он је дуго вукао незгодну повреду леђа, дуго је одлагао прави опоравак и сада је питање колико ће му бити потребно да се врати на ниво који га је учинио двоструким Грен слем шампионом. Други упитник јесте Маријево евентуално засићење после освајања Вимблдона, што је изазован ментални испит за Шкота.
Федерер је у паду, а од млађих нараштаја још нико није показао да се може сматрати легитимним кандидатом за завршницу Грен слем турнира.
Сада долазимо до највећег знака питања који лебди над Новаковом игром. Тај фактор може да угрози и окрњи прва четири горенаведена “разлога за доминацију“, а реч је о психичкој (не)стабилности у дуелима за титулу.
Ђоковић је ове сезоне поражен у два Грен слем финала (Вимблдон и УС опен) и једном “финалу пре финала“, када је у најбољем мечу сезоне поражен са 9:7 у петом сету од Надала на Ролан Гаросу.
Детаљније смо се бавили тиме у тексту после пораза од Марија у финалу Вимблдона:
“Већ неколико најважнијих мечева са највећим ривалима у завршницама Грен слем турнира Новак Ђоковић не успева да одигра близу свог максимума.
Проблеми на менталном плану са којима Новак очевидно улази у такве дуеле најчешће се огледају у стегнутој игри на почетку и губитку првог сета.
После се Ђоковић консолидује, успева да преокрене (Мари на АО 2013) или изгуби у неизвесном мечу (Надал на Ролан Гаросу 2012. и 2013, Мари на УС опену 2012, Федерер на Вимблдону 2012), али у већини тих мечева постојала је опасност да се догоди нешто слично овогодишњем вимблдонском финалу – Мари је савладао Ђоковића са 3:0, по сетовима 6:4, 7:5, 6:4.
Од дуела са Федерером у полуфиналу Гароса 2012. године Новак није одиграо кључне мечеве на горњој граници могућности”, написали смо тада.
Ситуација се за нијансу поправила у финалу УС опена, што је Ђоковић и потврдио после меча. На питање да ли му је недостајало вере у себе, српски тенисер је одговорио:
„Не знам. Играо сам добро током целе две недеље и могу да будем срећан јер је ситуација била другачија него на турнирима на бетону пре УС опена. Осећао сам да сам ментално био присутнији, да сам ‘ишао’ по своје ударце, тако да је бар то позитивно“.
Веома је тешко одредити однос између Новаковог самопоуздања стеченог низом победа и споменуте тенденције у последње време да не успева да пружи максимум у завршници Грен слем турнира.
Једно је сигурно, тај процес је двосмеран – што је Ђоковићево самопоуздање веће, већа је и вероватноћа да ће на максимуму одиграти и следећи најважнији меч. Са друге стране, свест да у пређашњим највећим мечевима није почињао (и играо) онако како од себе очекује може и да му умањи веру у себе.
Новак је после УС опена кренуо Надаловим рецептом – почео је од нуле, победама је подигао самопоуздање и сада се заиста чини незаустављивим. Или како би то формулисао мој колега Милан Бошковић: “Погледај Новаково лице, само чека кога ће следећег да почисти”.
То је једини исправан пут и зато сматрам да Ђоковић у наредној сличној прилици, надамо се већ у Мелбурну, неће бити стегнут и да ћемо се радовати новом трофеју.
(Б92 – Саша Озма)
