По „правилу службе“ Синише Михајловића, понедељак је дан за комуникацију са селектором, човеком који нас, признајемо, из дана у дан „купује“ искреношћу и ставовима које не прилагођава мишљењу јавности, већ једноставно то је он.
Допало се то некоме или не, тек, Михајловић од када је преузео кормило националног тима дефинитивно гледа а не види, слуша а не чује суд јавности, јасно стављајући до знања да верује само себи и онима које зове у национални тим. И спреман је да одговори на свако питање, без обзира на његову тежину, да одговори без фраза и флоскула. Наравно, нама је још у фокусу резултат против Велса (6:1) и исход који нико није очекивао. Многи су сумњали и у победу, а догодило се чудо.

Селекторе, да ли сте и ви изненађени исходом меча у Новом Саду?

„Признајем, јесам, али само резултатом, јер никоме данас није лако дати шест голова. С обзиром на проблеме које смо имали у нападу и реализацији, изненађен сам, али исто тако знао сам да екипа има велики потенцијал, да треба само мало да се неке ствари поклопе, да се добије на самопоуздању… И, све се то поклопило у том мечу. Игром, међутим, нисам изненађен, јер знам колико момци могу, само је недостајало мало више дрскости, вере у себе да ствари дођу на своје место“, каже Михајловић за „Спорт“.

Стално апострофирате квалитет играча на које рачунате и поред великог броја скептика и не баш убедљивих резултата у току припрема за старт у квалификацијама?

Гледам клубове и друге репрезентације, њихове играче, а с друге стране, познајем потенцијал мојих играча. Разлика је само у томе што наши момци још нису свесни колико вреде, колико могу. А могу много! Хоћу и то тражим од њих, да верују у себе онолико колико ја верујем у њих! И ова победа не вреди само три бода, колико значи за самопоуздање наших момака.

У јавности се могло чути, а опет све у складу са нашим менталитетом, да „Велс ништа не зна“. Другим речима, да ће нам тек дуели са Белгијом и Хрватском дати одговор на питање колико може Србија са Михајловићем. Да ли је тако?

Није то баш тако… Свака утакмица је прича за себе. Ја сам рекао и пре дуела са Велсом да све зависи од тога да ли ћемо и када постићи гол, да тај тренутак може да одреди ток утакмице. Тако је и било. Уосталом, да смо и против Ирске или Шкотске постигли гол, познавајући квалитет и карактер моје екипе, сигурно бисмо дали још два или три гола. А слажем се, Белгија и Хрватска су квалитетније од Велса, што опет не значи да ћемо у те мечеве ући тако што ћемо их потценити или преценити. Не, ући ћемо свесни да можемо да победимо свакога, али исто тако од свакога и да изгубимо. Све зависи само од нас, нашег односа на терену, наше вере у победу, наше истрајности и дисциплине у спровођењу постављених задатака које морамо да испунимо у току утакмице. Дакле, нити смо били најслабија репрезентација пре меча са Велсом, у нашој групи, нити смо сада најбољи после те победе. Ми смо ту негде у средини, а где ћемо бити на крају, понављам, зависи само од брзине којом ће момци да расту током квалификационих испита.

Имате ли утисак да водите битку на два фронта: једном који води на Светско првенство, другом који бисте убедили јавност у ваш тренерски потенцијал?

Нисам дошао да бих убеђивао некога у нешто… Знам да нико од нас нема чаробни штапић да од ништа направи нешто. Не, иза сваког тренера стоји екипа, она је његов рукопис. Уколико он нема играче, квалитет у који верује, може да их тренира и Мурињо, али неће моћи ништа да направи! Ово судим и на основу мог искуства, животног, као играча, касније и као тренера. Имате велике тренере који остану без два добра играча и настану проблеми… Наш посао је такав, када побеђујеш – најбољи си, када губиш, онда „немаш појма“. Или си најбољи, или си најгори. А истина је, у ствари, негде између. Не желим, дакле, никога да убеђујем у мој тренерски квалитет, јер иза мене ће стајати резултат, као једини судија сваком тренеру. А да ли ћу га имати у случају Србије, много зависи од играча и тога да ли ће веровати у себе, колико ја верујем у њих.

Окренимо се октобру и мечевима са Белгијом и Македонијом, посебно првом дуелу са, многи сматрају, фаворитом наше групе…

Сваки меч захтева посебну припрему, анализу. Ако и поведеш против Белгије, то неће имати ефекат као када си отворио Велс, јер и Белгија и Хрватска имају квалитет да се врате у игру и начине преокрет. Оно што је мени важно јесте да играчи у сваком тренутку треба да знају шта да раде, од приступа и односа који морају да буду максимални. Другим речима, да смо изгубили од Велса, мени би поново „било драго“, јер момци су били прави у сваком смислу када се ради о наступу у дресу репрезентације. Хоћу да кажем да ја као селектор не гледам само резултат који је, наравно, најважнији, гледам екипу како се понаша, појединце… И да смо сада изгубили, са таквим приступом бисмо можда победили наредних четири или пет утакмица. А победа од 1:0 уз лошу игру против Велса само би нас заварала.

Фудбалски савез Србије чини све како бисмо наредни меч са Белгијом играли у Новом Саду, а знамо да је то жеља вас и играча…

Видећемо шта ће бити, али шансе нису велике, јер су Белгијанци већ резервисали смештај за себе, госте, спонзоре… Ма, не бисмо ни тражили „премештај“ да не постоји та група људи која пали масу и вређа поједине играче, понашањем штети репрезентацији. То нису навијачи који желе добро репрезентацији! Ова Србија није моја, ни Србија Савеза, већ Србија која припада свима нама и за коју сви морамо да живимо и навијамо.

Уколико Белгију, ипак, дочекамо на „Маракани“?

„Ако се буду чуле увреде и звиждуци, Србија више неће играти у Београду док сам ја селектор! Не желим да због таквих „навијача“ страдају млади играчи којима најтеже падају звиждуци и лоша атмосфера“, закључио је Синиша Михајловић, селектор „орлова“.

Не зовем најбоље играче

Недавно вам се захвалио Марко Пантелић што га не позивате у национални тим, јер на тај начин сте му продужили играчки век. Рекао је и да он не види подмлађивање, већ да ви зовете најбоље што Србија има без обзира на године…

Не могу рећи да зовем најбоље играче, али у одређеном моменту за мене су они – најбољи. Да се разумемо, сваки тренер има визију тима, игре. У мом случају, не гледам ни године, ни искуство… Једноставно, не пада ми на памет да зовем некога због тога што је млад, искусан или неиускусан, а не уклапа се у мој систем игре. Не гледам, дакле, године, гледам систем игре и играче за које мислим да могу да одговоре мојим захтевима.

Срећа да је Невен „Немац“

Одсуство Невена Суботића из дуела против Шкотске и Велса натерало нас је да вас питамо како је то прихватио дефанзивац шампиона Немачке, односно, да ли може да дође до неког неспоразума?

„Разговарао сам са Суботићем и пре утакмице и пре неки дан“, каже Михајловић.

„Он је велики професионалац. Добро је да нема наш менталитет, пре бих рекао да је ‘Немац’. Што је добро у овој ситуацији, јер да је овде формиран, можда би другачије реаговао. Немамо неспоразум, свима сам још на почетку рекао да не постоји 11 играча у репрезентацији и све које позовем за мене су стандардни и у служби националног тима. Рекао сам им да на све њих рачунам, али и да ће неко играти, неко бити на клупи или трибинама. И ко то не може да прихвати, одмах да каже. Онај ко квари атмосферу неће имати места у репрезентацији, без обзира на име и презиме.“

Ђурђић није материјал

Головима у Норвешкој, па сада у Шведској, показао је да поседује одређени квалитет, али није добио позив – Никола Ђурђић.

„Гледели смо га неколико пута и није материјал за најбољи наонални тим“, без длаке на језику каже Михајловић.

 

( Новости )

Ознаке: квалификације, Михајловић, Нови Сад, Србија, фудбал