Прочитај ми чланакНајновији подаци са терена, сабрани кроз истраживање Кијевског међународног института за социологију, бацају хладно светло на причу о брзом окончању сукоба.
Три четвртине грађана Украјине одбацује велике уступке као део мировног плана, а већина и даље подржава наставак борби против Русије. То није тренутни талас емоција, већ став који се, како кажу аутори истраживања, месецима готово не помера.
Иза тих процената стоји и нијансиранија слика. Анкета КИИС-а показује да је 72 одсто испитаника спремно да прихвати споразум који би замрзнуо тренутну линију фронта и укључио одређене компромисе.
Другим речима, постоји спремност на договор, али не по сваку цену и не без јасних оквира. Граница толеранције, барем према овом истраживању, врло је прецизно повучена.
Та граница се јасно види у односу према америчком плану који подразумева предају територија и ограничавање украјинске војске без чврстих сигурносних гаранција. За 75 одсто испитаника такав предлог је потпуно неприхватљив.
Истраживање је спроведено између краја новембра и средине децембра и обухватило је 547 испитаника широм Украјине, што му даје тежину и континуитет у односу на раније таласе мерења.
Извршни директор КИИС-а Антон Хрушецкиј истиче да је јавно мишљење о овим питањима остало стабилно током последњих месеци. Бројке то потврђују. Чак 63 одсто грађана спремно је да настави борбе, док свега девет одсто верује да ће се сукоб завршити до почетка 2026. године. То је податак који много говори о перцепцији реалности и очекивањима друштва које је већ годинама у стању исцрпљености.
У исто време, притисак споља не јењава. Амерички председник Доналд Трамп, председник САД, инсистира да Украјина што пре дође до мира у готово четворогодишњем сукобу. Тај позив долази у тренутку када руска, бројнија и боље опремљена војска наставља да напредује на бојном пољу, додатно компликујући простор за политичке маневре у Кијеву.
Званични Кијев и његови европски савезници у том контексту инсистирају на сигурносним гаранцијама Вашингтона као кључном делу било каквог договора. Председник Украјине Владимир Зеленски је у недељу рекао да би Украјина, заузврат, била спремна да одустане од амбиција за прикључење НАТО-у, потез који се до пре само неколико месеци сматрао готово незамисливим.
Међутим, бројке показују да се паралелно са овим политичким порукама урушава поверење у спољне актере. Само 21 одсто Украјинаца данас верује Вашингтону, што је драстичан пад у односу на 41 одсто из прошлог децембра. Слично се дешава и са НАТО-ом. Поверење у Алијансу пало је на 34 одсто, са ранијих 43 одсто у истом периоду.
Све то заједно ствара слику друштва које је спремно на разговоре, али дубоко сумњичаво према понуђеним решењима и намерама савезника. Између жеље за предахом и страха од трајних губитака, расположење остаје тврдо, а простор за брзе договоре све ужи.
У таквој атмосфери, питање није само какав ће план бити стављен на сто, већ ко ће и како успети да убеди јавност да тај план није још један корак у неизвесност.
