Pročitaj mi članakSa „slavnim rediteljem“ (kako ga opisuju i Vučićevi i Šolakovi) je manji problem što s vremena na vreme podrži studente. U stvari, Emir Kusturica je na drugoj obali. I to dokazuje da pobuna u Srbiji koja traje ima smisla samo ako Srbija bude drugačije udržavljena
После девет месеци, ево нас пред Библијом. /А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у оку својему не осјећаш?/ Или, како можеш рећи брату својему: стани да ти извадим трун из ока твојега; а ето брвно у оку твојему?/ Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега./ Матеј, 7: 3-6.
Од Мећавника до Скадарлије
На јавно неслагање Емира Кустурице због хапшења студената који протестују – председник шаље инспекторе да „утврде неправилности у раду“ кафане Висконти на Мећавнику. И затвара кафану. „Да би се поступало разумно, мало је имати само разум.“ (Достојевски)
Број брвана у оку председника је непребројив. И у штетама по српску државу и Србе несрачунљив. У тренутку када држава Израел у Београду испитује свог контроверзног држављанина Срулика Ајнхорна, знаног као вишегодишњи саветник председника државе Србије у пословима како манипулисати сопственим грађанима – и плаћа га се (преко његове приватне фирме) око 2,3 милиона долара које узима од истих тих грађана – инспекција српске државе се баца на неког непријављеног келнера у летњој сезони или тако шта!?
Или, баш у недељи кад се баца на Кустурицу (веле они који „све“ знају да је председник бесан рекао: од живота ћу му направити пакао) медији објављују: Према најави Градске управе, до 29. јула траје јавна презентација плана доградње, која ће променити досадашњи изглед Скадарлије. Уметник звани Милан Вујко, брат Стојана Вујка, сувласника Миленијум тима ће дизати хотел од пет спратова, даће свој допринос за уевропљивање Ђуре Јакишћа.
„Ми смо сад пред ситуацијом да Београд изгуби и последњу оазу урбаног идентитета, туристичку дестинацију, боемску четврт и симбол престонице – Скадарлију“, рећи ће архитекта од интегритета Слободан Малдини.
„У дворишту најпознатије и једне од најстаријих кућа у Скадарској улици, која је и културно добро – Кућа Ђуре Јакшића, у којој је живео и умро чувени српски песник и сликар, биће брутално изграђен савремени хотел… Пројекат је дат некој предузетници, што је противзаконито, јер овакав пројекат морају да раде лиценцирани стручњаци. Сваки нормалан архитекта који би добио задатак ове врсте би га одбио и стао у заштиту Куће Ђуре Јакшића и Скадарске улице.“
Кад се с Ђурином кућом може тако, чему се Кустурица може надати. Пред њим стоји уметнички бедем Вујко-Весић-Мали-Вучић. (Ана Брнабић није могла да одвоји времена да дода мишљење.) Каква чета „лицемјера“, како такве назва Исус из Назарета. И бејаше у праву Исак Њутин (1643-1727): „Могу прорачунати кретање небеских тела, али не и људско лудило.“ А Кустурица није схватио добитну комбинацију у Србији. Мораш бити брат или кум, или – „човек без својстава“. Ништица.
Идемо даље
Заиста, како је могуће да усред драме у каквој Србија није била ко зна откад истрчи председников евро-голгетер Старовић (за кога 99 одсто Срба уопште не зна да је неки министар) и каже: „Србија је спремна да у спору са Косовом пристане на веома велике компромисе и жели да у потпуности нормализује односе са Приштином, а верује и у способност Европске уније да нађе практична и креативна решења.“ Аустријској агенцији АПА изјављује – за кластер три све. Србија је кластерократија за углед. А санкције – наравно. Што и ми не би куповали гас пет пута скупље – то је европска вредност!
Кад се с Ђурином кућом може тако, чему се Кустурица може надати…
Чак је и за премијера Мацута, који сто дана нит збори нит ромори – то било прејако. „Наша отаџбина је на великим искушењима и ми, као њена деца, морамо да је бранимо“, загрмео је Ђуро. „Сложна, умножена и обожена Србија браниће сваки педаљ нашег Косова и Метохије… Само је Србија гарант Републике Српске и њеног опстанка. То је историја убедљиво доказала. Све остало је лаж и обмана народа.“
Онда је на терен утрчао Ивица Дачић – не, не. Показујући да је морал обична безвезарија он је додао да је и Бриселски споразум – темељ предаје Косова и свега што нам сад Курти ради – био „превара зато што нису нам тако говорили када смо потписивали Бриселски споразум.“
На крају се и председник огласио. Не о Косову, то се не објашњава само се дигне рука и викне „Живела Србија!“, него о тим санкцијама. То је тај добри извршилац „говорио неопрезно“. Причао као што ради. И како му је речено. Али, научиће мали.
Ако се вратимо „случају Кустурица“ можемо уочити да је са „славним редитељем“ (како га описују и Вучићеви и Шолакови) мањи проблем што с времена на време подржи студенте. У ствари, Емир Кустурица је на другој обали. И то доказује да побуна у Србији која траје има смисла само ако Србија буде другачије удржављена. „На питање свим опозиционарима, да ли би они забранили копање литијума ако би дошли на власт – одговор је био негативан“, објавио је Кустурица.
Политичка елита (немамо бољи појам) остаје при томе да је за Србију најбоље да остане – колонијална демократија. Само да се удружимо. Око чега није важно. И, наравно, окупација је – идеал.
Читалац ће ми дозволити да овде убацим опажање Такера Карлсона о данашњој Немачкој, која је наш демократофирер. Немачка нам је средила да предамо Косово, уводи демократију у БиХ као уништавање Републике Српске, наш литијум схвата као свој, немачке фондације раде на брисању нашег колективног памћења најистрајније… А шта је Немачка данас?
Такерова лекција
„Ако мислите да је одговор на бројне и растуће проблеме Немачке рат са Русијом то је апсурдно“, каже Карлсон заменику главног уредника Билда Паулу Ронцхајмеру и наставља:
Ако не можете да браните себе, ако дозвољавате стране трупе на свом тлу, немате никакво самопоштовање. Ми имамо 35.000 америчких војника на немачком тлу. Они су ту већ 80 година. Шта раде ту? Совјетски Савез се распао лета 1991. Реците ми од чега вас америчке трупе спасавају. Ја волим америчке трупе, ја сам Американац, али понижавајуће је кад су стране трупе на вашем тлу. То је потпуно понижавајуће.
Један од разлога зашто смо ми имали револуцију и ослободили се колонијалног јарма Енглеске је тај што су британске трупе биле на нашем тлу, што нас је понижавало. И то је основна чињеница кроз целу историју. Када имате стране војнике на свом тлу, немате суверенитет. И веома је тешко имати самопоштовање…
Не разумем како је било који немачки лидер могао да поднесе ниво понижења који Немачка трпи 80 година. Нико ко живи у Немачкој није био одговоран за злочине из 1930-их и 1940-их…
А истина је да су германски народи – укључујући Холанђане и Скандинавце и много Енглеза – оно што чини Европу великом. Највреднији су, најуреднији, најчистији, најтачнији. То су вредности које, мислим, да су важне. И то ме мучи, јер су сами по себи импресивни и то хиљадама година откако су освојили Рим. Ко је освојио Рим? Германска племена јер су невероватни људи. Заправо не знам како су људи који су урадили све што су урадили германски народи могли себи дозволити да буду деградирани и како су могли интернационализовати мржњу и дозволити јој да постане мржња према себи.
Сигуран сам да се цела ваша земља плаши Русије и руских трупа. То је тужно. Али ви се не плашите милиона миграната који уништавају вашу земљу и то је нека врста чудног мазохизма са Немцима… На вечери питам Немце: „Шта се, дођавола, дешава? Зашто пуштате све те људе у своју земљу да живе на улици, силују, уништавају вашу земљу?“ Они кажу: „Не могу о томе да причам.“
Добровољно ропство
Србија није била 80 година окупирана, али сад политичка елита дела на томе да продуби окупацију. Обратимо пажњу на размишљања хипергласног Душана Теодоровића, саобраћајног инжењера, професора Универзитета и академика, регистрован као „идеалан Вучићев противник“. Зна да Вучић „више нема идеју, ни подршку великог броја грађана Србије. Још увек има контролу над војском, полицијом, параполицијским снагама и криминалцима.“ Зато морамо да „будемо храбри и одлучни у борби за једну друкчију Србију.“
Студенти су на Видовдан показали да би пре са Кустурицом него са Теодоровићем
Добро! Шта нуди Теодоровић: „Општенародни фронт, ослобођен од националистичких елемената, морао би да се залаже за изградњу истинског грађанског друштва, отклон од Русије и Кине, европске интеграције, владавину права, суочавање с прошлошћу, прихватање одговорности, балканску сарадњу, међусобно уважавање, толеранцију и мир.“ Да застанемо. Шта од овог не нуди Вучић? Све нуди, само не улогу за Теодоровића.
А „без Теодоривића“ зна се: „Србија ће остати црна рупа Европе, заробљена у сопственим националистичким митовима, експлоатисана као колонија, од стране Русије и Кине, неразвијена и сиромашна.“ Дакле, тридесет година европске транзиције, гинемо за кластере, демократизујемо се не питамо за цену, реформишемо медије… Извините, све по европским и упутствима и под европском командом и – неразвијени смо и сиромашни. Ако нешто променимо – то значи да ћемо да останемо оно што смо постали?! Шта прича овај човек? У којој гимназији је учио логику?
То је памет која не зна стати: „Година је 2025. После свих заблуда и цена које су плаћене током протекле четири деценије, морамо да схватимо да је дошло време да се прекине са сталним ‘одбранама угроженог српства’. И мора да се схватити да смо географски на тлу Европе, а не у Азији. Једини могућ пут за Србију је европски пут, пут изградње друштва слободних, одговорних и једнаких грађана.“ (Од ових фраза је одустао и Весић!)
Читалац може да упореди мисао једног Американца који се држи здравог разума и – Вучићевог евро-министра и „идеалног Вучићевог противника“. Не постоји никаква веза наше власти и њене опозиције са – здравим разумом. Нема. Вучићу студенти долазе главе, а опозицији су као риба (како је Чехов описао у приповеци Манић) коју под водом додирујеш, осећаш је под прстима, сад ћеш је за шкрге и готова је…
Чехов за крај
„Смарт опозиција“ се већ ангажује – Шта студенти могу понудити Западу? наслов је једног антисуверенистичког памфлета. Што би студенти нешто нудили Западу? Они „о свом руху и свом круху“ (народна фраза два народа који деле до скора један језик) хајдукују девети месец. Променили су друштво. И на Видовдан показали да би пре са Кустурицом него са Теодоровићем. Али, то се не сме допустити…
Има нешто што се зове Нови трећи пут (наравно НВО је, пројекти се изводе уз сорошијанску подршку), што су Теодоровићеви „студенти који хоће да уче“ и који јављају студентима: Запад који влада Дивиде ет импера, логично као у Монтипајтонима, жели „да се мир одржи. Посматрано из тог угла… три јасна знака које би ‘Запад’ вероватно највише волео да види: игнорисање и/или политичко саплитање Додика из Београда, уклањање незваничних структура моћи на северу Косова и енергетска диверсификација, тачније удаљавање од Русије у вези са тим питањем. Из угла ЕУ и заоштравање односа са Орбаном било значајно поздрављено.“
Па, ово је јаче од Старовића. Ево где треба тражити новог министра после Марка Ђурића! Ово је оригинална ништавност. И с решењем: „Да ли је реално очекивати да се ‘студентска листа’, какву тренутно можемо очекивати ухвати у коштац са овим изазовима? Тешко, али не и немогуће.“
За шаку долара, доста. Иако ће их Трамп сад утерати да се понижавају за европску сићу. Вратимо се Чехову. Кад спахија, на крају, уз помоћ све технике, зграби манића и почне да слави… „Манић се одједном неочекивано праћакну па изви репом и риболовци чуше силан пљесак… Сви шире руке, али је већ касно: манића неста – као да га никад није ни било.“ Што нам говори Шекспир: „Послушај своју мудрост, а не гнев.“
