Основни дуг у овом случају износио је 588 милиона динара и настао је у периоду од 31. јануара 2022. године до 28. фебруара 2023. године, док остатак укупне суме чине камате и пратећи трошкови који су се нагомилали до данас, изјавио је Јовановић.

Како је навео, управо ти додатни трошкови значајно су увећали укупан износ који ће на крају пасти на терет грађана Београда.

Пресуда у овом предмету постала је правоснажна 29. јануара ове године, одлуком Привредног апелационог суда, чиме је стављена тачка на судски поступак који је трајао дуже време.

Јовановић је посебно указао на проблем недостатка транспарентности, наглашавајући да јавност није благовремено обавештена о овако значајном финансијском терету.

„Срамно је да градоначелник не обавештава грађане о оваквим стварима. Реч је о огромном новцу који ће на крају платити сви Београђани“, истакао је он.

Он је додао да се ради о износу који се може упоредити са трошковима великих градских пројеката, наводећи да овај дуг износи колико и изградња чак 90 сатова на Тргу републике, што додатно осликава размере финансијског оптерећења.

Овај случај поново отвара питање управљања јавним финансијама у Београду, као и одговорности надлежних за одлуке које могу имати дугорочне последице по буџет и грађане.

Саговорници упозоравају да овакви трошкови, уколико се не контролишу и благовремено не спрече, могу значајно угрозити стабилност градских финансија и довести до нових оптерећења за пореске обвезнике.