Pročitaj mi članakNešto o čemu su dugo vremena mogli da maštaju samo najveći optimisti, studenti su kroz proteste uspeli da postignu. Jedinstvo bez obzira na razlike (verske, nacionalne, ideološke…), čijom instrumentalizacijom je ova zemlja vekovima bila poprište najkrvavijih ratova i zločina, ostvareno je na pitanjima od fundamentalnog značaja za društvo u celini.
Slike iz Novog Pazara 12.04.2025. godine, kada je grad podela postao grad dotad neviđenog jedinstva, dao je novu nadu i energiju svim građanima koji su željni slobode i pravde. Posle više od osam decenija, tačnije od razbijanja Kraljevine Jugoslavije, doživeli smo da zastavu države Srbije ponosno nose svi građani, bez obzira na nacionalnu pripadnost, a da se himna i srbske pesme pevaju punim plućima. Toga nije bilo od okupacije Srbije od strane nacista, pa preko komunista, socijalista, evrounijata, svi su oni svoju vlast zasnivali na nametanju veštačkih podela u Raškoj. Kako je bilo dirljivo i srdačno u Novom Pazaru svedoči student Milica Živković:
Nakon četiri dana naporne, ali ispunjujuće vožnje, stigli smo u Novi Pazar, umorni, ali i puni energije spremne za protest. Taj dan sunce je sijalo, sloboda je mirisala, a ljubav se osećala. Nisu nas bolele noge, niti kolena, ali nas je bolela nepravda u državi kojoj je potrebna sistemska promena. Zato smo i prešli taj dug put, put preko Ravne gore, kraj srpskih svetinja: Studenice, Gradca, Sopoćana, Đurđevih stupova, Žiče, u želji i nadi da narod osvestimo i pokažemo da nas različite vere i običaji ne razdvajaju, već jačaju kada imamo isti cilj.
Doček u Novom Pazaru bio je predivan, na dan protesta smo biciklima ušli u centar, ljudi su nas gledali kao oslobodioce, budućnost i nadu i to nam je dalo snagu da istrajemo u ovoj borbi. Kada smo stigli u školu gde smo spavali, dočekao nas je i posni ručak, jer je tada trajao Vaskršnji post. Ta pažnja i razumevanje domaćina su pokazali toplinu kojom ovaj grad zrači. Posle duge vožnje priredili su nam i masažu, a roditelji drugarice iz obližnjeg mesta odveli su nas na ručak i dočekali otvorenog srca, kao da smo deo njihove porodice.
Gostoprimstvo se nije tu završilo. Sutradan, dok smo tražili gde da jedemo, upoznali smo devojke iz Novog Pazara koje su nas odvele na tradicionalne mantije i pokazale grad. Pošto je među nama bilo i onih koji poste, restoran pored je pripremio ribu i doneo u restoran gde smo sedeli. Svi stanovnici grada su bili izuzetno ljubazni, otvoreni i gostoprimljivi.
Sam protest je bio veličanstven, pokazao je da nas različite vere ne razdvajaju, već naprotiv, da nas zajednički cilj, vrednosti i vera u bolje sutra mogu spojiti više nego što mislimo. Tog dana Novi Pazar nije bio samo mesto okupljanja, već simbol zajedništva, poštovanja, razumevanja i nade da zajedno možemo bolje. – student Milica Živković
Na razočarenje svih onih čija vlast se zasniva na podelama i tenzijama u društvu, studenti su uspeli da sve prevaziđu i pokažu kako treba da izgleda normalna Srbija zasnovana na slozi i međusobnom poštovanju. Najbolji pokazatelj rečenog je podvig male ali odabrane grupe hrabrih studenata muslimana iz Novog Pazara, koji su u veličanstvenom i dostojanstvenom podvigu prošli kroz Srbiju prkoseći zlu koje ubija ljude i uništava zemlju. Šesnaestodnevna šetnja od 420 km, zbog ubistva 16 ljudi od strane Vučića i njegove SNS sekte, još jednom je pokazala lepotu zajedništva i razobličilo one koje žive od naših podela. Kako su sami studenti DUNP rekli, “dokazali smo da se možemo ujediniti“. U svakom i najmanjem mestu ukazana im je gostoljubivost karakteristična za ovo podneblje, a u gradovima upriličen doček kao oslobodiocima. Erupcija emocija, suza i srdačnosti je zapljuskivala tu malu odabranu grupu velikog i čistog srca. Zahvaljujući takvoj ljubavi i pažnji naroda, po njihovim rečima, uspeli su da izdrže sve napore, prebrode sva iskušenja i opstrukcije vlasti. Naravno, vrhunac je bio doček u Beogradu i Novom Sadu.
Međutim, zli duhovi prošlosti, srbski šatorski nacionalisti i muslimanski ekstremisti su jedva dočekali da pokušaju da zamute slike jedinstva, kako bi sprečili da im se oduzme glavno oružje na kojem zasnivaju svoju višedecenisku vlast i privilegije, a to su podele i netrpeljivost. Snimci i slike gde su u spontanom, srdačnom i pre svega iskrenom zagrljaju dvoje mladih ljudi neopterećenih prošlošću i razlikama, saborci student sa šajkačom Sava i studentkinja sa hidžabom Nadija predstavlja snažnu poruku iskrenosti, solidarnosti i dobrote, ali samo zdravorazumnim časnim ljudima. Oni koji šire mržnju, od koje tako lepo žive, jedva su dočekali da ih napadnu ne birajući reči za osuđivanje, vređanje i pretnje. S druge strane nerazumni ili bolje rečeno neutralni i neznaveni, pominju ekumenizam (stvaranje jedne svetske religije) ili nekakvo lažno bratstvo i jedinstvo kojim smo u prošlom veku skoro bili uništeni i čije posledice još uvek osećamo.
Pored svih tih zlonamernih i besmislenih kritika, prelepa slika je izazvala lavinu iskrenih emocija sa puno suza jer nagoveštava lepšu budućnost ove napaćene i podelama opterećene zemlje. Slika, koja će možda postati istorijska, predstavlja slogu naroda koji je prevazišao veštačke podele i aveti prošlosti, koji je povezan iskrenom težnjom da živi u pravednom i slobodnom društvu od svog poštenog rada. To je slika buduće Srbije u kojoj su svi jednaki i poštovani!
Dvoje studenata potpuno svesni kome pripadaju, zbog čega nose šajkaču i hidžab, nisu se molili u skladu sa svojom verom, niti su glumili lažno bratstvo i jedinstvo, već su pokazali iskreno poštovanje jedno drugog, da razlike ne mogu da ih spreče u zajedničkoj borbi za lepšu i srećniju budućnost. Budućnost u kojoj ćeš moći da nosiš šajkaču ili hadžib a da pri tome nećeš smetati onima koji ne dele tvoj pogled na veru i život. Budućnost u kojoj nećemo biti opterećeni razlikama i prošlošću, a normalnim ljudima biće samo važno kakav si čovek a ne šta nosiš na glavi.
“Ovim putem bih želeo da se obratim kompletnoj javnosti sa ciljem da stajem u odbranu mog saborca, Nadije Delimeđac, koja trpi razna targetiranja i uvrede na račun svog postupka jer je „Muslimanka sa hidžabom“ dozvolila da je zagrli „Srbin sa šajkačom“. Uvrede koje dobija zajedno sa porodicom su nedopustive jer smo mi pre svega saborci koje spaja zajednička borba za naše bolje sutra. Zagrljaj sa snimka koji je za kratko vreme postao viralan nije ništa više nego pokazatelj empatije jer sam je video uplakanu… Zato bih zamolio sve da prestanu sa podelama među narodom jer se 12. aprila rodilo novo zajedništvo koje je nakon mnogo godina ponovo vraćeno, jer svi mi želimo da živimo u ljubavi, miru i slozi.“ student Sava Nikolić
Da li će slika Save i Nadije biti samo lepa uspomena ili će postati naša stvarnost, da li ćemo i dalje živeti u svetu ćacija bez obzira koje nacije, ili ćemo se izboriti za društvo slobodno i pravedno u kojem će vladati mir i sloga, zavisi od svih nas. Sava Nikolić, Nadija Delimeđac, Dijana Hrka, Vladimir Štimac i svi ostali građani koji se časno i požrtvovano bore protiv zla zvanog ćacizam Aleksandra Vučića i propasti ka kojoj nas vodi, jasno su povukli granicu između nas i njih: Nestale su sve podele, ili si čovek ili ćaci! Ne budite neutralni, očekujući bolje dane da vam neko drugi svojom žrtvom donese. Izađite na ulicu i borite se uz Dijanu, Savu, Nadiju, Vladimira… protiv zla koje hoće da nas sve duhovno i fizički pobije i zemlju uništi.
Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
