Pročitaj mi članakNešto o čemu su dugo vremena mogli da maštaju samo najveći optimisti, studenti su kroz proteste uspeli da postignu. Jedinstvo bez obzira na razlike (verske, nacionalne, ideološke…), čijom instrumentalizacijom je ova zemlja vekovima bila poprište najkrvavijih ratova i zločina, ostvareno je na pitanjima od fundamentalnog značaja za društvo u celini.
Слике из Новог Пазара 12.04.2025. године, када је град подела постао град дотад невиђеног јединства, дао је нову наду и енергију свим грађанима који су жељни слободе и правде. После више од осам деценија, тачније од разбијања Краљевине Југославије, доживели смо да заставу државе Србије поносно носе сви грађани, без обзира на националну припадност, а да се химна и србске песме певају пуним плућима. Тога није било од окупације Србије од стране нациста, па преко комуниста, социјалиста, евроунијата, сви су они своју власт заснивали на наметању вештачких подела у Рашкој. Како је било дирљиво и срдачно у Новом Пазару сведочи студент Милица Живковић:
Након четири дана напорне, али испуњујуће вожње, стигли смо у Нови Пазар, уморни, али и пуни енергије спремне за протест. Тај дан сунце је сијало, слобода је мирисала, а љубав се осећала. Нису нас болеле ноге, нити колена, али нас је болела неправда у држави којој је потребна системска промена. Зато смо и прешли тај дуг пут, пут преко Равне горе, крај српских светиња: Студенице, Градца, Сопоћана, Ђурђевих ступова, Жиче, у жељи и нади да народ освестимо и покажемо да нас различите вере и обичаји не раздвајају, већ јачају када имамо исти циљ.
Дочек у Новом Пазару био је предиван, на дан протеста смо бициклима ушли у центар, људи су нас гледали као ослободиоце, будућност и наду и то нам је дало снагу да истрајемо у овој борби. Када смо стигли у школу где смо спавали, дочекао нас је и посни ручак, јер је тада трајао Васкршњи пост. Та пажња и разумевање домаћина су показали топлину којом овај град зрачи. После дуге вожње приредили су нам и масажу, а родитељи другарице из оближњег места одвели су нас на ручак и дочекали отвореног срца, као да смо део њихове породице.
Гостопримство се није ту завршило. Сутрадан, док смо тражили где да једемо, упознали смо девојке из Новог Пазара које су нас одвеле на традиционалне мантије и показале град. Пошто је међу нама било и оних који посте, ресторан поред је припремио рибу и донео у ресторан где смо седели. Сви становници града су били изузетно љубазни, отворени и гостопримљиви.
Сам протест је био величанствен, показао је да нас различите вере не раздвајају, већ напротив, да нас заједнички циљ, вредности и вера у боље сутра могу спојити више него што мислимо. Тог дана Нови Пазар није био само место окупљања, већ симбол заједништва, поштовања, разумевања и наде да заједно можемо боље. – студент Милица Живковић
На разочарење свих оних чија власт се заснива на поделама и тензијама у друштву, студенти су успели да све превазиђу и покажу како треба да изгледа нормална Србија заснована на слози и међусобном поштовању. Најбољи показатељ реченог је подвиг мале али одабране групе храбрих студената муслимана из Новог Пазара, који су у величанственом и достојанственом подвигу прошли кроз Србију пркосећи злу које убија људе и уништава земљу. Шеснаестодневна шетња од 420 км, због убиства 16 људи од стране Вучића и његове СНС секте, још једном је показала лепоту заједништва и разобличило оне које живе од наших подела. Како су сами студенти ДУНП рекли, “доказали смо да се можемо ујединити“. У сваком и најмањем месту указана им је гостољубивост карактеристична за ово поднебље, а у градовима уприличен дочек као ослободиоцима. Ерупција емоција, суза и срдачности је запљускивала ту малу одабрану групу великог и чистог срца. Захваљујући таквој љубави и пажњи народа, по њиховим речима, успели су да издрже све напоре, преброде сва искушења и опструкције власти. Наравно, врхунац је био дочек у Београду и Новом Саду.
Међутим, зли духови прошлости, србски шаторски националисти и муслимански екстремисти су једва дочекали да покушају да замуте слике јединства, како би спречили да им се одузме главно оружје на којем заснивају своју вишедецениску власт и привилегије, а то су поделе и нетрпељивост. Снимци и слике где су у спонтаном, срдачном и пре свега искреном загрљају двоје младих људи неоптерећених прошлошћу и разликама, саборци студент са шајкачом Сава и студенткиња са хиџабом Надија представља снажну поруку искрености, солидарности и доброте, али само здраворазумним часним људима. Они који шире мржњу, од које тако лепо живе, једва су дочекали да их нападну не бирајући речи за осуђивање, вређање и претње. С друге стране неразумни или боље речено неутрални и незнавени, помињу екуменизам (стварање једне светске религије) или некакво лажно братство и јединство којим смо у прошлом веку скоро били уништени и чије последице још увек осећамо.
Поред свих тих злонамерних и бесмислених критика, прелепа слика је изазвала лавину искрених емоција са пуно суза јер наговештава лепшу будућност ове напаћене и поделама оптерећене земље. Слика, која ће можда постати историјска, представља слогу народа који је превазишао вештачке поделе и авети прошлости, који је повезан искреном тежњом да живи у праведном и слободном друштву од свог поштеног рада. То је слика будуће Србије у којој су сви једнаки и поштовани!
Двоје студената потпуно свесни коме припадају, због чега носе шајкачу и хиџаб, нису се молили у складу са својом вером, нити су глумили лажно братство и јединство, већ су показали искрено поштовање једно другог, да разлике не могу да их спрече у заједничкој борби за лепшу и срећнију будућност. Будућност у којој ћеш моћи да носиш шајкачу или хаџиб а да при томе нећеш сметати онима који не деле твој поглед на веру и живот. Будућност у којој нећемо бити оптерећени разликама и прошлошћу, а нормалним људима биће само важно какав си човек а не шта носиш на глави.
“Овим путем бих желео да се обратим комплетној јавности са циљем да стајем у одбрану мог саборца, Надије Делимеђац, која трпи разна таргетирања и увреде на рачун свог поступка јер је „Муслиманка са хиџабом“ дозволила да је загрли „Србин са шајкачом“. Увреде које добија заједно са породицом су недопустиве јер смо ми пре свега саборци које спаја заједничка борба за наше боље сутра. Загрљај са снимка који је за кратко време постао виралан није ништа више него показатељ емпатије јер сам је видео уплакану… Зато бих замолио све да престану са поделама међу народом јер се 12. априла родило ново заједништво које је након много година поново враћено, јер сви ми желимо да живимо у љубави, миру и слози.“ студент Сава Николић
Да ли ће слика Саве и Надије бити само лепа успомена или ће постати наша стварност, да ли ћемо и даље живети у свету ћација без обзира које нације, или ћемо се изборити за друштво слободно и праведно у којем ће владати мир и слога, зависи од свих нас. Сава Николић, Надија Делимеђац, Дијана Хрка, Владимир Штимац и сви остали грађани који се часно и пожртвовано боре против зла званог ћацизам Александра Вучића и пропасти ка којој нас води, јасно су повукли границу између нас и њих: Нестале су све поделе, или си човек или ћаци! Не будите неутрални, очекујући боље дане да вам неко други својом жртвом донесе. Изађите на улицу и борите се уз Дијану, Саву, Надију, Владимира… против зла које хоће да нас све духовно и физички побије и земљу уништи.
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
