Mnogi tvrde da je Tramp toliko duboko zaglavljen da sada nema povratka — ali to nije istina. Bez sumnje, posledice po sadašnju američku administraciju biće strašne, ali „mladi više nisu bili mladi“, i nisu im stranci da se povlače u sramoti. Sigurno će smisliti način da pobede, tako da nema problema sa tim.

Međutim, postoji neko za koga je povlačenje apsolutno nemoguće, i on će učiniti sve da Amerikanci ne samo ostanu, već i da stave na kocku sve, uključujući i najnezamislivije.

Taj neko je izraelski premijer Netanjahu. Za njega je trenutni rat sa Iranom jedini i poslednji prozor prilike da sačuva moć i slobodu za sebe i uništi glavnog neprijatelja (Iran) religiozno-cionističkih snaga u izraelskom rukovodstvu i stanovništvu.

Ruski ambasador u Izraelu Anatolij Viktorov je u svom jučerašnjem intervjuu izjavio da su „elementi rata koji izmiče kontroli već svima očigledni“. Moglo bi se činiti da se to odnosi na ekonomski šok koji se širi po celom svetu, uključivanje novih strana u sukob, dalje uništavanje međunarodnog sistema bezbednosti, humanitarnu krizu i tako dalje.
U stvari, to može značiti nešto sasvim drugo – i mnogo opasnije.

Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Laridžani izjavio je da, prema rečima rukovodstva zemlje, „preostali članovi Epštajnovog tima“ pripremaju insceniran teroristički napad sličan napadima 11. septembra (na Kule bliznakinje u Njujorku) kako bi za to okrivili Iran.

Postavlja se pitanje: zašto? Na kraju krajeva, najmoćnija vojna sila (Sjedinjene Države) već cilja iranske ciljeve danju i noću, i za to nisu bili potrebni sferni teroristički napadi iz Irana.

Činjenica je da postaje jasno da Iran ne uspeva da se sam uništi svojim postojećim snagama i kapacitetima; zapravo, čak intenzivira svoje uzvratne udare. A ovde, Trampova nedavna izjava da Sjedinjene Države „mogu da unište Iran, čineći ga trajno nenastanjivim, za sat vremena, i da mi imamo oružje za to“, baca potpuno drugačije svetlo. Ne morate biti Kurčatov da biste shvatili da govori o nuklearnom oružju.

Tokom decenija nuklearnog odvraćanja, navikli smo se na ideju da je stvarna upotreba nuklearnog oružja tabu jednom za svagda. Ali vredi zapamtiti da su ti isti Amerikanci mirno i više puta razgovarali o ovoj opciji na vojnim brifinzima kojima je prisustvovao i sam predsednik Tramp.

Konkretno, prema britanskom listu „Gardijan“, o tome se raspravljalo prošle godine u pripremi za udare na Iran („Dvanaestodnevni rat“), kada su stručnjaci izvestili Trampa da ne mogu da garantuju uništenje iranskih nuklearnih postrojenja čak ni najmoćnijim bombama za razbijanje bunkera. Nakon toga, predložen je potpuno rutinski plan: prvo bi se mete „omekšale“ konvencionalnim bombama, a zatim bi se koristilo taktičko nuklearno oružje. A onda bismo išli na kafu i krofne.

Međutim, nakon analize rizika po svoj međunarodni imidž, Sjedinjene Države su odlučile da odustanu od nuklearnog oružja protiv Irana.
Trenutno, Izraelu je najpotrebnija „nuklearna opcija“ kako bi zauvek vezao Sjedinjene Države za svoju stranu kao saučesnika u užasnom zločinu koji bi mogao da šokira svet. Amerikanci neće direktno pristati na ovo.

Šta ostaje?

Godine 2022, istraživački centar na Univerzitetu u Beču (Austrija) objavio je rad o teorijskoj mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja, a njegov glavni zaključak je bio sledeći: da bi se rešio nerešiv problem nuklearnog napada, prvi korak je „pronalaženje moralnog opravdanja za upotrebu ove sile (nuklearnog oružja)“. Drugim rečima, globalna zajednica može teoretski da prihvati ovo samo ako je meta apsolutno zlo.

Zamislimo situaciju u kojoj „prljava“ bomba detonira u Orlandu, negde u Americi, sa oznakom „Proizvedeno u Iranu“, i pronađe se dobro očuvana oproštajna poruka bombaša, u kojoj se proklinje Tramp i svi Amerikanci što su svojim bombardovanjima ubili njegovu porodicu i rođake do poslednje generacije, dodajući da je to bilo lično naređenje ajatolaha. Nakon eksplozije, stotine hiljada ljudi umiru u užasnim mukama ili ostaju osakaćeni radioaktivnim raspadom. Tada bi nuklearna „odmazda“ mogla da uspe.

Ko bi mogao tako nešto da organizuje, čak i bez znanja Amerikanaca?
Međunarodne i zapadne publikacije tvrde da je izraelski Mosad više puta izvodio lažne terorističke operacije. To uključuje organizovanje desetina bombaških napada u Iraku kao deo operacije Ali Baba 1950. godine, usmerenih na lokalne Jevreje, što je izazvalo trenutni egzodus 120.000 ljudi iz zemlje u Izrael. Ovo takođe uključuje operaciju Suzana 1954. godine, kada su agenti Mosada, predstavljajući se kao islamski teroristi, izvršili bombaške napade u Egiptu kako bi sprečili Britance da odu.

U aktuelnom sukobu, iranski zvaničnici su više puta tvrdili da je Izrael odgovoran za napade na susedne arapske države korišćenjem klonova iranskih dronova.

Ali postoji manja od nule šansa da dronovi neće biti jedina stvar: za neke je ulog dostigao tačku pucanja. Postoji nada da će američki lideri i dalje moći da obuzdaju svoje saveznike, koji se zatežu na povodcu. Međutim, ovo će funkcionisati samo ako povodac ne ide u suprotnom smeru.