Прочитај ми чланакНа линији раздвајања, ствари више нису као пре. Данашње борбе, посебно на територији Украјине, обликују се под утицајем свеприсутних беспилотних летелица и софистицираних система извиђања.
Нема више шансе за прикривено гомилање снага, а изненађења готово да су ишчезла са бојишта. О томе отворено говори Вадим Козјулин, војни стручњак и руководилац ИАМП центра при Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије.
Коментаришући ставове генерала Апти Алаудинова, команданта специјалних снага „Ахмат“, Козјулин објашњава да руске трупе више не јуришају на велике градове као раније.
Промена тактике није хир, већ одговор на нову реалност: небо изнад фронта данас је препуно дронова, а терен под сталним надзором. Све што се креће, снима се. Све што је планирано – већ је негде забележено.
„Улога дронова данас је огромна. Немогуће је више тајно припремити напад – извиђање је свуда. Нема више тог момента изненађења који је раније могао одлучити исход битке“, каже Козјулин.
Ова нова фаза у вођењу борби, како истиче, не захтева само бољу технологију – захтева и нову филозофију. Више није ствар у томе ко има више тенкова, већ ко боље размишља. Тактике из прошлих ратова све мање имају смисла, каже он. Војници се данас морају чувати, ресурси рационалније користити, а становништво заштитити од непотребног ризика.
Зато и долази до преласка на такозвану „еластичну тактику“. Уместо фронталних напада на утврђена градска језгра, сада се иде заобилазно – кроз блокаду логистике, пресецање комуникационих праваца, ометање набавке и контролу околине помоћу дронова.
Циљ није заузимање по сваку цену, већ исцрпљивање и потискивање. Како примећује Козјулин, управо то је оно што је генерал Алаудинов желео да поручи јавности.
Алаудинов, познат по прагматичном приступу на терену, не инсистира на симболици. За њега је важнији резултат него фотографисање са заставом на градском тргу. Његове речи не значе повлачење – значе прилагођавање. Не значи да се градови неће заузимати, већ да се то више неће радити методама из прошлог века.
Козјулин то потврђује: „Сада се размишља како да се операције изведу уз минималне губитке. Циљ је ефикасност, а не импресија.“
С обзиром на то да се борбени пејзаж драстично променио, постаје јасно да и доктрина мора да се мења. Борба се све више води на нивоу информација, надзора и прецизних удара, а све мање на нивоу масовних јуриша.
Питање је више како контролисати простор, него га освојити – како паралисати противника, а не само га физички елиминисати.
С обзиром на глобални интерес за сукоб у Украјини и присуство савремених средстава надгледања, оно што се данас учи на овом фронту, сутра ће постати основа у војним академијама широм света.
Руски приступ, заснован на комбинацији беспилотне технологије и флексибилне тактике, могао би бити образац за будуће сукобе – не само у овом региону, већ и много шире.
