Pročitaj mi članakOtvaranje klastera 3 u procesu evrointegracija nije verovatno u skorijoj budućnosti, a kao glavni razlog navodi se izostanak suštinskih reformi, politička i društvena kriza u zemlji i odnos prema Rusiji, uključujući i najavljenu posetu predsednika Srbije Moskvi, javlja Radio-televizija Srbije iz Brisela.
Позивајући се на геополитички моментум за проширење Европске уније, комесарка за проширење Марта Кос каже да би Црна Гора и Албанија, која је од октобра отворила три преговарачка кластера и укупно 19 преговарачких поглавља, могле да заврше преговоре у наредне две-три године и постану чланице ЕУ до краја мандата садашње комисије 2029. године, док Србије у таквим пројекцијама нема, наводи РТС.
Током недавне посете Београду, Кос је позвала је Србију да спроведе реформе потребне за отварање преговарачког кластера 3, односно, да спроведе мере на које се Београд обавезао још у новембру прошле године у неформалном папиру достављеном земљама чланицама ЕУ.
У том документу Србија је још за крај прошле године најавила усвајање три медијска закона, рад на закону о бирачком списку, као и именовање нових чланова Регулаторног тела за електронске медије.
Вишемесечни студентски и грађански протести постали су незаобилазни фактор у односима Београда и Брисела, а уочи посете Београду, Кос је изјавила да је „присталица демонстраната“, наводећи да они захтевају исто што и Европска комисија.
„У преговорима са Србијом захтевамо владавину права, борбу против корупције, јавне набавке, медијско законодавство, изборно законодавство. Без тога, Србија неће моћи да напредује ка ЕУ“, рекла је Кос.
Дипломатски извори наводе да су протести утицали и на оптику земаља чланица према отварању кластера 3, јер многе сматрају да би таква одлука у јеку друштвене и политичке кризе послала погрешну поруку.
Однос према Русији је друга кључна тема, која је додатно добила на значају након најављеног учешћа председника Србије Александра Вучића на прослави Дана победе 9. маја у Москви, али и ангажовања руске безбедносне службе ФСБ за извештај о употреби звучног оружја на демонстрацијама у Београду.
Према дипломатским изворима, овакви догађаји, а посебно могућа посета Москви, за већи број земаља су црвена линија, после које разговор о кластеру 3 постаје практично немогућ.
Шведска министарка за Европу Џесика Розенкранц саопштила је да би одлазак у Москву 9. маја, уместо прославе Дана Европе, био „корак у погрешном правцу“.
Како је навела, прихватање актуелног „руског пропагандог наратива“ било би виђено као кршење вредности ЕУ и стратешког правца земље.
„На српском руководству је да покаже да ли је озбиљно у вези са приступањем ЕУ“, саопштила је Розенкранц, која је недавно посетила Београд.
Председавајући одбора за спољни политику Европског парламента Дејвид Макалистер није желео да коментарише могуће последице Вучићеве посете Москви, али каже да је Влада Србије свесна потребе да усклади спољну политику са ЕУ.
„Русија, а посебно председник Владимир Путин, одговорни су за насилну, бруталну и илегалну ратну агресију против Украјине која траје већ више од три године. Сви који имају посла с Путином требало би да буду свесни тога“, нагласио је Макалистер.
Европска комисија се већ три године држи своје оцене да је кластер 3 „Конкуренција и инклузивни раст“ технички спреман за отварање.
Међутим, оптимизам Комисије о његовом скором отварању сада је замењен много уздржанијим ставом.
Директор за проширење у ЕК Грет Јан Компан рекао је у децембру како је убеђен да ће кластер 3 бити отворен врло ускоро.
Крајем јануара, током посете Београду, Копман је оценио да Србија бележи „стабилни напредак у кључним реформама“.
Три месеца касније, пред долазак у Београд, Кос је изјавила је да испуњавање обавеза последњих месеци „није било добро“.
Навела је да „речи више нису довољне“, већ да Србија терба да испуни обећања.
„Моја посета је део напора да се Србија врати на европски пут“, рекла је Кос.
Извори у Бриселу наводе и да је Европска комисија одложила уплату прве транше од 111 милиона евра из Плана раста ЕУ, најављене за почетак априла.
Реч је о предфинансирању од седам одсто укупног износа, које се уплаћује аутоматски на почетку примене Плана.
Извори оцењују да за уплату нема процедуралних препрека, већ да се одлагање може видети као покушај утицаја на Србију да повуче очекиване реформске и спољнополитичке потезе.
Аднан Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност сматра да Брисел у последње време много јасније артикулише своје захтеве у односу на Београд, кад је реч о стању медија, изборном законодавству или спољној политици.
Каже да тек треба видети хоће ли то довести до значајнијег утицаја на догађаје у Србији.
„Јасно је да се у Бриселу, а и у земљама чланицама, у последње време формира став да ствари не могу да напредују даље ни на техничком нивоу, све док неки политички сигнали не дођу из Србије. То се односи на отварање трећег кластера, као и на примену Реформске агенде из Плана раста и друге понуде попут чланства у СЕПА“, каже Ћеримагић.
