Pročitaj mi članakJoš jedan Mrdićev zakon - onaj o izmenama jedinstvenog biračkog spiska stupio je na snagu, a kao glavna izmena formirana je Komisija za reviziju biračkog spiska. Danas je održana konstitutivna sednica, izabran je predsednik, ali na toj poziciji na svaka tri meseca rotiraće predstavnici vlasti, opozicije i civilnog društva.
Politikog Vujo Ilić je novoizabrani predsednik Komisije za reviziju biračkog spiska – jedna je to rečenica, ali dve su vesti u njoj. Prvo – konačno se u delo sprovodi preporuka OEBS-a, a drugo da je za kandidata kog predlaže posmatračka misija CRTA glasala je i vlast. Ista ona čiji je najviši predstavnik optužio da je deo obojene revolucije, te da su istraživanja CRTE „pogrešna i glupo urađena“. No, što se mora, nije im glupo. Trajalo je godinu i po dana da se postigne kompromis i formira Komisija za reviziju biračkog spiska u kojoj je pet članova na predlog vladajuće većine, tri na predlog opozicije, dok preostala dva daju CRTA i Cesid.
„Nije da sam se izborio za tu ulogu već je tako predvideo Zakon, tako da ću ja u naredna tri meseca biti predsednik i to je dosta nezahvalna uloga zbog toga što treba da se donese poslovnik o radu, da se definiše plan rada ove komisije i u prvih 9 meseci i načelno, jer ovo je stalno, trajno telo koje će sprovoditi reviziju biračkog spiska, tako da je veliki izazov“, kaže predsedavajući Komisije za reviziju biračkog spiska (CRTA) Vujo Ilić.
Da je tako saglasna je i predsednica Narodne skupštine jer je konstitutivnu sednicu otvorila rečima: „Imaćete puno posla“.
„Pa imaćemo mnogo posla jer su oni napravili mnogo problema. I sad, s obzirom na to da su oni sami napravili te probleme, nisu izbacivali ‘fantome’ koje smo im prijavljivali sve vreme, nisu pokretani krivični postupci protiv bilo kog ko je manipulisao biračkim spiskom, iskreno ne verujemo da će oni sada raditi bilo šta drugačije, ali s naše strane, mi ćemo sve predlagati što je neophodno da se ažurira birački spisak“, kaže Ana Gođevac iz Stranke slobode i pravde, članica Komisije za reviziju biračkog spiska.
„Moja lična motivacija jeste da taj birački spisak što je moguće više učinimo transparentnim i automatizovanim, kako bi isključili potencijalne tačke korupcije kojima je sklon ljudski faktor u celom procesu“, kaže zamenik člana Komisije Zdravko Janković iz Zeleno-levog fronta.
Da ljudski faktor sklon korupciji ne bi odlučivao i u redovima Komisije, glasanje je u najmanju ruku zanimljivo, jer ne samo da će se svaka odluka donositi dvotrećinskom većinom – biće potrebno sedam glasova od ukupno deset članova, s tim što je neophodno da ZA odluku glasaju najmanje dva člana iz svake grupacije.
„Logika iza toga je što Komisija nije političko telo, već stručno, tako da su to stručne odluke i ja sam zamolila sve članove danas, u uvodnom delu, da se ne bave politikom već isključivo biračkim spiskom i u tome će imatu svu moju pomoć kao predsednice Narodne skupštine“, kaže predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Nudi se predsednica Skupštine da pomogne ukoliko članovima Komisije nadležne institucije izvršne vlasti ne dostavljaju informacije, da ona, kao zakonodavna vlast, izvrši uticaj na izvršnu. I to uprkos tome što su ovlašćenja Komisije i velika i ozbiljna, te kao retko kada, našem sagovorniku ovo ne deluje kao klasična predstava vlasti.
„Osećam kao da je ovo prilika da se sprovede jedna svaobuhvatna, temeljna revizija biračkog spiska, imajući u vidu koja su zakonska ovlašćenja ove Komisije, ali ponavljam – to je prilika, ona može da se iskoristi, ali može i da se propusti. Ja bih više voleo da se iskoristi, nego da se propusti“, kaže Vujo Ilić.
„Znate šta, nažalost živimo u eri Mrdićevih zakona i ovo je jedan od Mrdićevih zakona u kom i dalje postoji klica mahinacija“, navodi Ana Gođevac.
Članovi Komisije za reviziju biračkog spiska sastaju se opet već 9. februara i možda tada bude jasnije hoće li Komisija služiti svrsi, jer za blokadu njenog rada potrebna su samo 2 glasa protiv i revizije neće biti.
