Afera Epstajn i svi ti fajlovi izašli na svetlost dana u SAD ukazuju na pogubnost, štetnost, otrovanost i izopačenost tekućeg svetskog političkog establišmenta i otkrivaju pravo lice zapadnih moćnika, navodi novinar Slobodan Reljić.

Nekadašnji glavni urednik NIN-a kaže da posle svih dokumenata koji su objavljeni običan čovek može samo da stane i zapita se “kakva je ta elita?”, “kome smo kao građani dali u ruke svoje živote?”, “ko odlučuje o sudbini i budućnosti čovečanstva?” itd.

Prema njegovim rečima, bez ikakve sumnje sve to nije moglo proći bez izraelske obaveštajne službe, Mosada, čiji je Epstajn po svemu sudeći bio “igrač”.

“Po ovome se jasno vidi da je Mosad zapravo mozak američke CIA. To što ih je Džefri Epstajn držao na okupu, svakako nečemu služi. A služi da bi ih se držalo u šaci. To je povezano sa globalnim uticajem novca i medija na današnji svet, iza čega stoji deo jevrejskog naroda. Njihova najveća država su SAD gde ih je dva odsto, otprilike koliko i u Izraelu, znači šest-sedam miliona, ali je sva koncentracija moći u rukama onih u Americi. Preko te šeme ide vladanje svetom, a vidimo i da je njihova kontrola američke države dostigla takve neslućene razmere da danas postaje javna tema u Americi”, istakao je Reljić za medijsku produkciju i Jutjub kanal “Slavija info”.

Kako dodaje, radi se o grupaciji ljudi koji stoje iza bankarskog sistema – Sistema federalnih rezervi, američkog FED-a, a oni su praktično vlasnici svetskih medija.

Ti ljudi, kaže Reljić, dolaze u neku vrstu sukoba sa čitavim svetom “jer vidimo da ni posle Gaze ne umeju da stanu”…

Komentarišući srpsku društveno-političku zbilju, ocenjuje da Srbijom vlada “sumanuta i bezočna vlast, koja poništava zdrav razum”, a da su najvidljivije i najdominantnije kategorije “kriminal, korupcija i estrada”.

“Vlast je bestidna. Kriminal poprima strašne okvire. Država je upetljana u poslove sa drogom i nemoguće je da je bilo šta moglo proći bez države tj. vlasti.”

Prema njegovom mišljenju, javnim prostorom pod kontrolom vlasti vlada izokrenutost, inverzija i “tobože se pravi od Hrvata najveći, arhineprijatelj, dok se istovremeno u Skupštini izbegava po treći put usvajanje rezolucije o genocidu u Jasenovcu”.

“Tebi smeta evroparlamentarac (Tonino) Picula i da li će proći pored izložbe o Jasenovcu u parlamentu, a ne smeta ti neusvajanje rezolucije o Jasenovcu, gde se desio nesporan genocid, i tri puta (preko svojih poslanika) ne dozvoljavaš da prođe dnevni red?; prodržavni mediji se histerično bave pevačem Tompsonom i dočekom hrvatskih rukometaša u Zagrebu, kako se non-stop pevaju ustaške pesme itd.; što bi to danima nama bila najvažnija vest? Time mu se daje još veći značaj nego što to jeste. Ali mi nemamo normalne medije, jer da imamo, konstatovali bismo to kao činjenicu koja govori dosta o savremenoj Hrvatskoj i to je to”, smatra Reljić.

U Srbiji je, navodi on, veoma blizu situacija scenarija gde je s jedne strane vladar, s druge pobunjena masa, a zemlja biva “trajno onesposobljena da se suprotstavi negativnim uticajima od spolja”.

“Naš vlastodržac je u tom okviru spreman sve da da.”

Kao posebno problematično vidi gušenje pobune na univerzitetima od strane vlasti, kako kaže, “autentičnih mesta pobune protiv ovako užasnog stanja u zemlji. Mladi ljudi instinktivno reaguju jer je naše društvo u raspadanju, pocepano, iznureno. 500.000 mladih je otišlo iz zemlje za poslednjih 13-14 godina. To najbolje odslikava stanje u državi”.

Reljić kaže da ako postoji nešto što bi aktuelnom režimu trebalo biti upisano u krivicu kao najveći prekršaj, to je bez daljeg tretman Kosova i Metohije, najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja “koji su predati u potpunosti i na tacni ne samo u smislu suvereniteta nego je bezosećajno i brutalno dole izdan srpski narod”.

Izvor: simptom.rs

Oznake: Džefri Epstajn, Mosad, Slobodan Reljić