Младе жене које су сањале о каријери у свету моде биле су једна од главних мета Џефрија Епстина и његове мреже сарадника. Под изговором да им нуде прилику да постану успешне манекенке или фотомодели, наводни скаути су широм Европе проналазили девојке, ступали у контакт са њима и обећавали им посао у модној индустрији. За неке од њих, међутим, тај сусрет представљао је почетак ноћне море.
Према истраживању Дојче веле и Зидојче цајтунга, најмање пет особа је годинама регрутовало младе жене у Европи у Епштајново име, представљајући се као модни агенти или ловци на таленте. Анализирајући документацију из такозваних „Епштајнових досијеа“, које је објавило америчко Министарство правосуђа, новинари су успели да идентификују најмање 19 жена из Европе које су управо на тај начин ступиле у контакт са осуђеним сексуалним преступником.
Новинари верују да је стварни број много већи. Десетине случајева из европских земаља и Русије није било могуће поуздано потврдити због непотпуне документације, док се претпоставља да велики број жена никада није ни пријавио оно што им се догодило.
Како је функционисала мрежа
Документи и сведочења показују готово идентичан образац. Епштајнови сарадници тражили су младе и атрактивне девојке широм Европе, често им прилазећи на улици, у кафићима, салонима лепоте или преко друштвених мрежа. Представљали су се као људи са везама у модној индустрији и обећавали им ангажмане, путовања и уносне уговоре.
Од девојака су тражили фотографије које би потом прослеђивали Епштајну, често уз податке о њиховој националности и годинама. Уколико би му нека од њих привукла пажњу, уследио би разговор путем Скајпа или састанак у једној од његових резиденција.
За многе младе жене управо је тај тренутак означио почетак процеса манипулације, зависности и, како тврде жртве, сексуалног искоришћавања.
Од сна о модној писти до злостављања
Међу женама које су новинари успели да идентификују налази се и Мара, чије је име промењено ради заштите идентитета. Она је пореклом из источне Европе, а средином 2000-их живела је у Шпанији када јој је, како тврди, пришао мушкарац који се представио као Данијел С.
„Говорио ми је да има контакте у модној индустрији и да би могао да ми помогне да постанем фотомодел. Наравно да сам била одушевљена, јер сам о томе сањала од детињства“, испричала је Мара.
Претрага Епштајнових досијеа показује да се име Данијела С. појављује више од 1.800 пута. Реч је о шведском држављанину који наводно живи у Француској. Документи показују да је између 2005. и 2019. године Епштајну слао фотографије најмање 52 девојке, углавном из европских земаља.
Већина њих имала је између 18 и 23 године, док је најмање једна била малолетна.
Након разговора преко Скајпа, Мара је добила позив да допутује на Флориду. Епштајн јој је организовао авионску карту и визу, а она је веровала да одлази на разговор везан за посао у модној индустрији.
Уместо тога, тврди да је постала жртва вишегодишњег сексуалног злостављања.
„Рекао ми је да манекенство можда није прави пут за мене, али да може да ми помогне на друге начине“, присетила се Мара. Убрзо јој је понудио посао асистенткиње, а оно што је уследило описује као готово две године психолошке зависности и поновљеног сексуалног злостављања.
Данијел С. никада није одговорио на питања новинара о њеним оптужбама.
„Мајстор манипулације“
Њујоршки адвокат Арик Фудали, који заступа 11 Епштајнових жртава, сматра да је управо обећање успешне каријере било једно од главних средстава којима је Епштајн привлачио младе жене.
„Био је мајстор манипулације. Имао је невероватну способност да препозна нечије слабости, снове и амбиције, а затим их користи како би стекао контролу над својим жртвама“, рекао је Фудали.
Данијел С. је раније у видео-снимку објављеном на друштвеној мрежи Икс негирао било какву одговорност. Тврдио је да је радио као професионални скаут за моделе и да је Епштајну само прослеђивао контакте девојака које су желеле да се баве манекенством. Навео је и да није знао за његове криминалне активности. Видео је касније уклоњен, али је сличне тврдње поновио и у разговору за француске медије.
Још четворо људи повезано са врбовањем девојака
Осим Данијела С, немачки новинари идентификовали су још четири особе из модне индустрије које су, према доступним подацима, доводиле младе жене у контакт са Епштајном.
Међу њима је и француски модни агент Жан-Лук Брунел, који се годинама суочавао са оптужбама за сексуално злостављање.
Према речима адвоката Арика Фудалија, Брунел је 2009. године његовој клијенткињи Рози, тада осамнаестогодишњакињи, обећао манекенску каријеру у САД. Уместо тога, тврди она, наредних 22 месеца била је изложена сексуалном злостављању од стране Епстина.
„Речено јој је да може да оде у Америку и постане модел. Била је пресрећна. Касније се испоставило да је то био само начин да јој пробуде наду и ставе је под контролу“, рекао је Фудали.
Мрежа која је наставила да функционише и после пресуде
Епстин је још 2008. године осуђен због наговарања малолетнице на проституцију и осуђен на 18 месеци затвора, од чега је одслужио мање од 13. Након тога провео је годину дана у кућном притвору.
Према наводима појединих жртава и њихових адвоката, ни тада није престао са злостављањем жена.
Поново је ухапшен 2019. године под оптужбама за трговину људима и сексуално искоришћавање малолетница. У августу исте године пронађен је мртав у затворској ћелији у Њујорку. Званична истрага закључила је да је извршио самоубиство.
Америчко Министарство правосуђа процењује да је током година више од хиљаду жена и девојака било жртва његове мреже.
Истраге се настављају
Иако је његова најближа сарадница Жислејн Максвел 2022. године осуђена на 20 година затвора, бројна питања о могућим саучесницима и даље су без одговора.
Након објављивања Епштајнових досијеа, неколико европских земаља, међу којима су Француска, Пољска и Летонија, формирало је специјалне истражне тимове који се баве потенцијалним случајевима трговине људима повезаним са овом афером.
Само у Француској, према подацима тужилаштва у Паризу, око 20 жена јавило се истражитељима тврдећи да имају сазнања или искуства повезана са Епштајновом мрежом.
Колико је жена заиста завршило у његовом окружењу након што им је обећана каријера на модној писти и колико их је постало жртва сексуалног злостављања, вероватно никада неће бити потпуно утврђено. Многе од њих данас одбијају да говоре о томе, док су неке заувек остале анонимне.
Оно што је из истраге постало јасно јесте да су снови о успеху у свету моде за поједине младе жене представљали улазницу у једну од најзлогласнијих мрежа сексуалне експлоатације у савременој историји.
Извор: Дојче веле
