Pročitaj mi članakEskalacija sukoba između NATO-a i Rusije postaje sve ozbiljnija, dok obe strane nastavljaju da se približavaju mogućnosti direktnog vojnog sukoba.
Украјински политички аналитичар Руслан Бортник, коментаришући најновије изјаве званичника НАТО-а, указао је на опасност све дубљег увлачења Североатлантског савеза у сукоб с Русијом, што повећава вероватноћу размене ракетних удара између две стране.
НАТО-ов приступ размени удара
Према Бортнику, недавно је Роберт Бауер, шеф одбора за одбрану НАТО-а, признао да Савез разматра могућност прецизних удара на територију Русије као одговор на евентуални први напад руске стране.
Иако НАТО није јавно најавио планове за превентивни удар, изјава Бауера открива како је дискусија о оваквим опцијама већ у току.
Политичар је подвукао да би свака ракета која падне на територију НАТО-а – било случајно или намерно – могла послужити као повод за одмазду конвенционалним оружјем.
Бортник је подсетио на инциденте у којима су ракете падале на територију земаља чланица НАТО-а, као што су Пољска и Румунија, где су забележени људски губици.
Ови инциденти додатно отежавају разликовање између случајних и намерних напада, чинећи питање напада на НАТО довољно „разводњеним“ да може бити интерпретирано на различите начине у зависности од политичких интереса.
Повећање улоге НАТО-а у сукобу
Тенденција „све дубљег увлачења“ НАТО-а у сукоб с Русијом огледа се у разматрању опција попут успостављања зоне забране летења изнад Украјине или чак директних удара на територију Русије.
Према Бортнику, овакви потези довели би до „кардиналног преокрета“ у динамици рата, где би НАТО могао да се нађе у улози директног актера.
Посебну пажњу аналитичар је посветио размени далекометних удара, где би руска интерконтинентална ракета „Орешник“ могла да има кључну улогу.
Ова хиперсонична ракета, са дометом од 5500 километара и способношћу ношења више независних нуклеарних бојевих глава, представља значајну претњу НАТО-у и његовим савезницима.
С друге стране, НАТО би могао користити своје најнапредније конвенционално оружје за нападе на стратешке циљеве у Русији.
Вероватноћа размене ракетних удара
Бортник сматра да је сценарио размене ракетних удара између НАТО-а и Русије тренутно један од највероватнијих. Иако вероватноћа овог исхода није већа од 50 процената, он истиче да овакав сценарио постаје све реалнији са сваким наредним инцидентом на терену.
У том контексту, потенцијална размена удара била би ограничена на конвенционално оружје, док би избегавање ескалације ка нуклеарном сукобу остало приоритет за обе стране.
Међутим, како би овај сукоб могао да ескалира, зависи и од одговора Русије. Москва је више пута наглашавала да поседује хиперсоничне системе попут Авангарда, Циркона и Кинжала, који би могли бити коришћени као одговор на било какве провокације.
Поред тога, „Орешник“ и подморнички дрон „Посејдон“ представљају додатну димензију у руској стратегији одвраћања.
Будући развој ситуације
Анализа указује на то да ће наредни месеци бити кључни за развој ситуације. У случају даљих напада на Украјину или погоршања ситуације на линијама фронта, НАТО би могао интензивирати своју подршку Кијеву, укључујући могућност далекометних удара на Русију.
Истовремено, Русија би могла одговорити употребом свог најсавременијег оружја, што би додатно закомпликовало ситуацију.
У коначници, директна размена ракетних удара између НАТО-а и Русије није само војно питање, већ има и геополитичке импликације.
Бортник наглашава да би овакав сценарио могао укључивати само поједине чланице НАТО-а, а не цео савез, што би отежало координацију и потенцијално ослабило јединство Савеза.
С обзиром на тренутну динамику, сценарио размене ракетних удара између Русије и НАТО-а све је вероватнији, док обе стране настављају да тестирају границе толеранције.
Питање је колико далеко НАТО и Русија могу ићи пре него што ескалација постане неизбежна. Одлуке донете у наредним месецима имаће кључну улогу у обликовању будућности овог сукоба, који би могао постати прекретница за глобалну безбедност.
