Obe pojave se javljaju u uslovima okupacije. O rajinskom mentalitetu je pisao Jovan Cvijić. Svodi se na formiranje potčinjene klase, odn. raje, koja se prilagođava okupaciji da bi smanjila svoju ugroženost u uslovima surovosti ili nasilja okupatora. Predosećajući šta se od nje očekuje, rajinska duša se sama nudi da ugodi okupatoru, prihvatajući njegov način života, kulturu, a često i jezik, potčinjavajući i unižavajući sebe i poništavajući svoj identitet. Ovo se radi da bi se smanjila ugroženost ili predupredila neprijatnost koja može doći od strane otvorenog ili prikrivenog okupatora.

Kvislingizacija je mnogo složenija forma potčinjavanja okupatoru, koja uključuje rajinizam kao odliku podaničkog mentaliteta, ali ima i druge karakteristike što za posledicu ima veću štetu po nacionalni identitet. Kvislingizacija podrazumeva, osim rajinskog mentaliteta, i otvorenu spremnost da se služi okupatoru, kao neposredni upravljač za njegove interese. Osim toga, kvislingizacija podrazumeva, da se u služenju okupatoru ode toliko daleko da se bude surovi neprijatelj sopstvenom narodu i državi radi svog ustoličenja ili opstanka na vlasti. Posebno je pogubno po narod i državu što se kvislingizacija razvija u uslovima otvorene ili prikrivene okupacije i svoju snagu crpe iz moći okupatora, te svoje postojanje zasniva na njegovoj podršci.

U uslovima „demokratske“ okupacije Srbije od strane tzv. kolektivnog zapada, koja traje već 25 godina, ali koja nije otvorena, nego prikrivena u formi „saradnje“, u kojoj Srbija mora da sarađuje, ali na svoju štetu, a okupatori ne moraju da poštuju čak ni obaveze iz potpisanih sporazuma, u Srbiji se kod jednog manjeg dela naroda razvio rajinski mentalitet prema kolektivnom zapadu, sa svim osobenostima moralne mimikrije i podaništva do nivoa gađenja.

Biti svestan da ti je prikriveni, odn. „demokratski“ okupator satro državu, tako što je najpre ekonomski uništio sankcijama, a onda je besomučno bombardovao koristeći i municiju sa osiromašenim uranijumom, kako bi od te države odvojio oko 15% teritorije, i trčati u zagrljaj takvom okupatoru je težak oblik mentalne konfuzije, identitetskog konvertitstva i nedostatka elementarnog poštovanja prema samom sebi i svom rodu.

Okupator u svakom pokorenom narodu računa na ovakve otpadnike od svog roda i usmerava svoj nastup prema njima kako bi pronašao saveznike i neposredne izvršioce u upravljanju pokorenom državom.

Tek onda se javlja i kvislingizacija, kao produžetak rajinskog mentaliteta, zato što u redovima pokorenog naroda uvek ima onih koji rado žele da se stave na uslugu okupatoru i da sprovode njegove naloge, kako bi za sebe obezbedili određene privilegije i sebe izvukli ispod palice okupatora.

Brojni su bili primeri kvislingizacije u svetu, posebno u kolonijalnom sistemu, a bilo ih je i u Evropi.

Kako se danas može objasniti „diplomatska“ predaja Kosova i Metohije u procesu koji se može nazvati tzv. puzajuća nezavisnost KiM, ekonomsko uništavanje države u formi neoliberalnog kapitalizma, uništavanje preostalih ostataka bankarskog sektora, a posebno namere za otvaranje desetine novih rudnika i kopanje litijuma, planovi za masovno naseljavanje države migranatima kroz njihovo zapošljavanje pod privilegovanijim uslovima u odnosu na domaće stanovništvo, planovi za degradiranje visokog obrazovanja i njegovo potpuno stavljanje pod kontrolu trenutnih upravljača državom, nastavak degradacije institucija države zapošljavanjem službenika sa kupljenim diplomama i imenovanjem ministara i državnih sekretara za koje se javno zna da su takođe kupili diplome, uništavanje i provlačenje kroz medijsko plato političkih neistomišljenika, i sve to da bi se očuvala kriminalna struktura vlasti do najviših nivoa institucija države, kako bi se zaštitili kriminalni poslovi i kapital stečen pljačkom države, njenih prirodnih resursa, ekonomskih potencijala, i u krajnjoj liniji pljačka i ponižavanje građana, koji su prinuđeni da žive u ovakvoj državi u kojoj postoji formalna ravnopravnost svih, ali u kojoj su neki mnogo više ravnopravniji od ostatka naroda i abolirani od svake krivične, a o moralnoj odgovornosti nemaju ni pravu predstavu šta to zapravo znači?

Koliki nivo podaništva treba razviti u sebi da bi se sve ovo strancima isporučilo na tacni? Koliki pak nivo ulizištva treba imati u sebi da bi se svesno, dobrovoljno i aktivno služilo uništiteljima Srbije, kako stranim, tako i domaćim?

Može li se zamisliti kako bi se ponašali današnji upravitelji Srbije i do kog nivoa bi još satirali svoju državu i svoj narod da žive u okolnostima pod kojima je Vidkun Kvisling vladao Norveškom u Drugom svetskom ratu?

Kako bi se današnji upravitelji Srbijom ponašali da imaju odrešene ruke od svojih stranih mentora i nalogodavaca i da li bi posegli za metodama dodatnog satiranja svog naroda koje je koristio Kvisling?

Samo je u tome razlika između Kvislinga u Norveškoj i današnjih upravitelja Srbije koji pod maskom „demokratije i vladavine prava“ besomučno satiru svoju državu i narod. Razlika je i u tome što je to prikrivena okupacija, maskirana u „demokratiju“ i estradni kvazinacionalizam, pa je mnogi građani Srbije nisu svesni ili su svesni, ali su upali u zamku rajinskog mentaliteta i sami sebe ubeđuju da je „i ovako dobro, zato što može biti još gore“. Mnogi građani Srbije nisu podlegli rajinskom mentalitetu i nisu ga svesni kao pojave u svom narodu, ali su zavedeni kvazinacionalnom retorikom i nadaju se da će upravljači Srbije uspeti da „preveslaju“ svoje strane mentore.

Zavedeni i naivni građani Srbije nisu svesni da je kvislingizacija samo spoljna manifestacija odnarođenosti upravitelja Srbije i njihove mentalne patologije, zbog kojih su spremni da služe svima, a ne samo kolektivnom zapadu, kako bi se zadržali na vrhu društvene piramide koji su nelegalno zaposeli. Njima je apsolutno svejedno kome služe, bitno im je samo da ostanu u poziciji formalnih upravljača Srbijom, kako bi zadržali status quo u državi.

Ovaj vid kvislingizacije ima i specifičnu dimenziju. Nije rukovođen ideologijom ili željom za preoblikovanjem društva, nego posebnim vidom mentalne patologije koja se ogleda u nezajažljivoj pohlepi, bez obzira na cenu koju plaćaju narod i država.

Time je ovaj vid kvislingizacije koji se u „demokratskoj“ formi pojavljuje u Srbiji jedinstven i poseban slučaj u svetu, da upravitelji i njihovi pomagači na tako bestidan način sistematski uništavaju svoju državu i budućnost svih nas. Nisu svesni da uništavaju i budućnost svoje dece.

To odavno nije samo pohlepa nego mentalna perverzija i odsustvo samosvesti o sebi i svetu u kome živimo, koja je nemoguća u životinjskom svetu, ali je prisutna u otpadu od svog roda.

Posle 14 godina saučešća u svemu ovome ovih otpadnika srpskog roda, ništa ih više ne može opravdati kod onih koji nisu podlegli rajinskom mentalitetu i ne žele da učestvuju u kvislingizaciji koja je u Srbiji poprimila ovako perverznu formu.

Ove razlike su vidljive samo onima kojima nisu svojstveni rajinizam i kvislingizacija.

Izvor: borba za istinu

Oznake: kvislingizacija, rajinski mentalitet