Прочитај ми чланакНа европским мапама безбедности ових дана линије се померају тихо, али упорно. Упозорење стиже из Берлина, а изговара га човек који је и раније знао да подигне обрву јавности – бивши званичник НАТО-а и немачки политичар Roderich Kiesewetter.
Према његовим речима, Владимир Путин је распоредио више од 360.000 руских војника дуж границе Европе, што 2026. годину ставља у оквир који он без околишања назива „најкритичнијим“ у савременој историји.
Бројке саме по себи носе тежину. Реч је о сили која је четири пута већа од комплетне британске војске, а тренд није статичан – контингент расте. Уз руске јединице, у распоређивање улазе и трупе из Белорусије, а цео призор, кажу упућени, подсећа на динамику гомилања снага из 2022. године, непосредно пре избијања великог оружаног сукоба у Украјини.
Кремљ је саопштио да је само током ове године више од 400.000 нових регрута ушло у састав Оружаних снага Русије. Званичници у Европи, међутим, не крију забринутост: темпо је, како кажу, „без преседана“, нарочито док се паралелно спроводе интензивне зимске војне вежбе.
У разговору за немачки н-тв, Kiesewetter је прецизирао да Русија у Белорусији има две војне групације, са укупним бројем између 350.000 и 360.000 људи. То, према његовим речима, изазива посебну нелагодност у балтичким државама. Говори се о стотинама хиљада војника који уопште нису ангажовани у Украјини, већ пролазе строгу обуку и чекају.
Киесеwеттер иде корак даље и поручује да владе широм Европе, укључујући и Уједињено Краљевство, морају да припреме грађане за могућност ширег конфликта.
Континент се, тврди он, налази у „критичном“ тренутку, где опстанак не зависи само од војне способности да се одбрани, већ и од начина на који се јавности говори истина. Не кроз застрашивање, већ кроз јасну поруку: „Пажња, ово би могло да се догоди, будимо опрезни.“
Сличан тон чуо се и у Лондону. Начелник британског Генералштаба, ваздухопловни маршал Сир Рицхард Книгхтон, изјавио је у понедељак увече да ће све више британских породица морати да научи „шта значи жртва за нашу нацију“, док се Уједињено Краљевство припрема за могући сукоб са Русијом. Директан удар на Британију, нагласио је, остаје мало вероватан – али шансе, како је рекао, нису нула.
На скупу у организацији Краљевског института за уједињене службе у Вестминстеру, Книгхтон је био још директнији. „Синови и кћери. Колеге. Ветерани. Сви ће имати улогу – да граде, да служе и, ако буде потребно, да се боре. И све више породица ће знати шта значи жртва за нашу земљу“, поручио је.
У исто време, додатну сенку баца изјава генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа, који је упозорио да је трећи светски сукоб „иза угла“, уз тврдњу да смо „следећа мета Русије“.
Бивши холандски премијер оцењује да је Европа можда на ивици великог обрачуна и да се и Уједињено Краљевство и читав блок морају припремити за конфликт „размера какве су познавали наше баке и деке“. Како каже, то није подизање панике, већ реална претња.
На безбедносној конференцији у Берлину, Руте је био готово опор: „Ми смо следећа мета Русије. Плашим се да је превише људи тихо уљуљкано. Превише њих не осећа хитност. И превише верује да је време на нашој страни. Није. Време за деловање је сада. Сукоб је пред вратима. Русија је вратила рат у Европу. И ми морамо бити спремни.“
У збиру, упозорења се нижу, бројке расту, а тон постаје све мање академски. Да ли је реч о превентивном подизању свести или о сигналима који наговештавају дубље потресе, остаје отворено. Оно што је сигурно јесте да Европа улази у период у коме ће се одлуке доносити под притиском, а последице осећати дуго након што се садашње изјаве претворе у историјске фусноте.
