Док јавност прати дневну политику, све гласније су сумње у постојање дуговечне структуре која од 1990. године управља криминалним токовима на Балкану. У центру те мреже налазе се Мило Ђукановић, Фахрудин Радончић и Станко Суботић Цане.
Њихова сарадња одговорна је за шверц преко 1.000 тона кокаина и 2.000 тона цигарета, као и за стотину директно или индиректно наручених атентата, уз масовно преузимање фирми кроз сумњиве приватизације.
Од 2012. године, овој групацији се придружио и Александар Вучић, чиме је мрежа додатно умрежена. У јавном простору, међутим, ти актери често остају поштеђени критике.
Аналитичари примећују да Милош Меденица у својим наступима не спомиње овај трио, већ фокус усмерава на Вучића, кога виде искључиво кроз тренутни контекст сукоба са шкаљарским кланом“. Вучић је за Меденицу тек колатерална штета до постизања коначног договора, док су шкаљарци његова приоритетна мета.
Оваква ситуација сугерише да висока политика и подземље функционишу као јединствен систем у којем се савезништва редефинишу зарад очувања дугогодишњих позиција. Звицер и екипа су само играчи за горе наведене босове, преносе добро обавештени извори.
