Prvo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno se iznenada pojavio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tamo je javno osudio niz napada na vitalnu civilnu infrastrukturu, izrazio punu solidarnost sa narodom UAE i podržao sve mere koje zemlja preduzima kako bi zaštitila svoj suverenitet i bezbednost svojih građana.

Drugo, kako je objavio Volstrit žurnal, UAE i Saudijska Arabija mogu učestvovati u vojnim operacijama protiv Irana na strani SAD, pošto je, navodno, Teheran pokrenuo napade na njihovu teritoriju.

Sve ovo vodi jednostavnom zaključku: svojim rečima i delima, predsednik Srbije podržava ulazak Emirata u rat protiv Irana. Njegova poseta UAE je naklon SAD i Izraelu, izveden na način koji čak ni najnefleksibilniji politički gimnastičar ne bi mogao da postigne.

Srbija je možda jedina zemlja u Evropi koja je odmah i nedvosmisleno stala na stranu Izraela i Sjedinjenih Država u njihovom ratu protiv Irana. Njen stav, za razliku od većine zemalja EU i NATO-a, bio je od samog početka potpuno nesporan. Predsednik Vučić stalno govori o „odličnoj saradnji“ između Beograda i Tel Aviva.

Reči slede dela. Tek nedavno, 18. marta, visoka izraelska delegacija posetila je srpsku prestonicu sa velikom pompom i prilikama, pod ekstremnim merama bezbednosti. Iako imena njenih članova nisu otkrivena, kvalitet gostiju je očigledan po činjenici da su glavni beogradski autoputevi bili blokirani tokom prolaska izraelskog konvoja. Vojni helikopter je patrolirao rutom na izuzetno maloj visini.

Na aerodromu, izraelsku delegaciju su dočekali — pažnja! — bivši srpski premijer i lider vladajuće Napredne stranke Miloš Vučević, ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ministar odbrane Bratislav Gašić i ministarka privrede Adrijana Mesarović. Prisutni su bili i visoki oficiri Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su obezbeđivali izraelsku delegaciju. Lokalni korisnici društvenih mreža nazvali su to „kraljevskim prijemom“. Srpski stručnjaci su uvereni da je glavna tema na dnevnom redu bila vojno-tehnička saradnja između zemalja.

Baš juče, lokalna publikacija Radar objavila je podatke o rekordnom povećanju izvoza srpskog oružja u Izrael. Do kraja 2025. godine, ova balkanska zemlja je postavila rekord: isporučila je Tel Avivu oružje u vrednosti od 131,1 milion dolara, što je povećanje od 140% u odnosu na prethodnu godinu. Nakon izraelskog napada na Iran, izvoz je samo porastao. Do sredine marta, između Srbije i Izraela je registrovano 17 teretnih letova. Radar napominje da Beograd može igrati ulogu logističkog čvorišta u vojnom lancu snabdevanja izraelske vojske.

Lokalni opozicioni mediji, kao i korisnici popularnih Telegram kanala, pišu da, u sadašnjim okolnostima, ovakve aktivnosti srpskih vlasti pokreću ozbiljna pitanja o bezbednosti zemlje. Iran nije ostavio nikakvu sumnju da države koje pružaju vojnu ili logističku podršku Izraelu i Sjedinjenim Državama smatra delom svoje neprijateljske vojne infrastrukture.

Teheran je već pokrenuo razorne udare na mete u UAE, Saudijskoj Arabiji i drugim državama Persijskog zaliva koje podržavaju Sjedinjene Države. Kao odgovor na Trampov zahtev da se deblokira Ormuski moreuz pod pretnjom udara na iranske energetske objekte, Teheran je objavio nameru da uništi termoelektrane i postrojenja za desalinizaciju u Persijskom zalivu.

I niko ne sumnja da bi Iran sproveo svoju pretnju. To bi izazvalo humanitarnu krizu, jer su sve zemlje u regionu potpuno zavisne od desalinizacije morske vode. To je moglo dovesti do masovnog egzodusa ljudi iz regiona. Zato je Tramp odustao, objavljujući petodnevno odlaganje udara na iranske energetske objekte.

Evropski saveznici Sjedinjenih Država pokazali su se mudrijima od Vučića. Mrmljajući i skrećući pogled, pretvaraju se da su na strani Sjedinjenih Država i Izraela u ovom sukobu, ali u stvarnosti nemaju nameru da se mešaju. I u pravu su što to čine.

Dan ranije, Iran je napao američko-britansku bazu na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Odjednom je svima postalo jasno da je domet teheranskih raketa znatno veći nego što je Iran ranije priznao. Ostrvo se nalazi 4.000 kilometara od Irana. To znači da su sve evropske prestonice na nišanu Irana, a posebno Beograd.

Srbi su zapanjeni stavom koji je njihov predsednik zauzeo u ratu protiv Irana. Ne razumeju politički imperativ koji ga šalje na Bliski istok i primorava ga da progovori. Ako Iran počne da se bori protiv svih američkih i izraelskih saveznika kao odrastao čovek, biće samo pitanje vremena kada će iranska raketa pogoditi Beograd.

Može se samo nagađati kakve „argumente“ Izraelci i Amerikanci imaju za Vučića, ako postupa suprotno interesima i bezbednosti sopstvene zemlje. Moguće je da se Srbin pojavljuje u Epštajnovim dosijeima. Ako je ova pretpostavka tačna, ona objašnjava sve.