Прочитај ми чланакНекад смо били економски тигар, па је долазило златно доба, а ове године председник Србије Александар Вучић у свом божићном обраћању најавио је „најбољу економску годину“.
Наиме, како рече, ова година биће најбоља за грађане по економским питањима, али ће у политичком смислу, додуше, бити веома тешко.
Да ли је ово последица празничне еуфорије, реалних економских пројекција или очекиванх избора ове године, тешко је рећи.
Што се тиче економских предвиђања, након 2025. године у којој је реални привредни раст био свега два одсто, након што је планиран двоструко већи крајем 2024, прогнозе за 2026. крећу се око три одсто.
Толико је пројектовало Министарство финансија код прављења буџета, на толико је и ММФ спустио прогнозу крајем октобра, а три одсто процењују и економисти Кварталног монитора у последној публикацији, и то под претпоставком да ће питање америчких санкција НИС-у решити у скорије време.
Народна банка Србије је нешто оптимистичнија са пројекцијом раста од 3,5 одсто за ову годину.
Ових три одсто раста сврстало би Србију на ниво просека земаља Западног Балкана по процењеној стопи раста ове године, за процентни поен изнад просека Централне и Источне Европе, а богами двоструко више од просека ЕУ.
Зато се поставља питање на шта је мислио председник када је рекао „најбоља година“. Пошто је 2023. и 2024. године раст био 3,7 и 3,9 одсто, у 2021. када смо се опорављали од пандемијске рецесије чак 7,9 одсто, а 2018. и 2019. године 4,6 и 4,8 одсто. Да не идемо само мало даље у прошлост, рецимо у 2005. годину када је БДП реално порастао за 5,9 одсто или 2007. када је раст износио 7,8 одсто.
Или је можда кључ у другом делу реченице „за људе“, па је то образложио наговештајем повећања плата и пензија.
„Замислите ако будемо рекли да ће бити повећање плата за јавни сектор 10 одсто у јуну или септембру. То је онда повећање од 100 евра на месечном нивоу. Истовремено и за пензије, скоро 50 евра на месечном нивоу, није више три или пет. Верујем да ћемо моћи људе да обрадујемо тиме“, поручио је председник.
Имајући на уму раније године, када овако рано крене да се обећава ванредни раст плата и пензија, упркос аранжману са ММФ-ом, нема сумње да ће избори ускоро.
Економиста Божо Драшковић истиче да је у опису радног места политичара манипулација сејањем оптимизма.
„Вучић се тиме често служи, мада се не потруди да после објасни зашто обећања нису испуњена, него приписује неким блокадерирма. Суштина је да је привредни модел последњих 25 година који се заснивао на приватизацији, страним директним инвестицијама и задуживању готов. Од 2014. су посебно интензивирана последња извора, СДИ и задуживање“, напомиње Драшковић.
Он додаје и да свако повећање плата који није заснован на расту економије и продуктивности заправо представља предизборна обећања и куповину наклоности људи.
Драшковић указује да су сви кључни економски ресурси земље у рукама странаца, од експлоатације руда, трговине на мало до банкарства.
„Они доносе велике профите страним инвеститорима, што значи да мало остаје за домаћу акумулацију и домаће инвестиције“, каже Драшковић додајући да ова обећања треба да створе утисак како држава има чаробни штапић који омогућава људима да живе боље, „а он је на врху државе“.
Према анализи Кварталног монитора неколико ризика може угрозити привредни раст ове године. Поред главног, санкција НИС-у, то су и секуларни пад прилива СДИ, нова извозна ограничења попут еколошке царине ЕУ (ЦБАМ), ограничења извоза челика у ЕУ, забрана извоза гума неких произвођача у САД, као и неизвесности у погледу односа са ЕУ. На крају ризик је одсуство искорака у погледу унапређења правне сигурности и ефикасности
администрације.
Драган Стојковић, професор на Економском факултету у Крагујевцу подсећа на разне друге изјаве у светлу којих би требало тумачити и ову.
„Рецимо својим изјавама о секундарним санкцијама званичници су изазвали панику код људи, оних који прате режимске медије и који су пожурили да подигну своје мале уштеђевине. После исхитрених изјава морало је да се интервенише на девизном тржишту. Сада имамо изјаву о куповини пет одсто НИС-а од стране државе, без икаквог објашњења. Трансформација јавне компаније не може да се обавља далеко од очију јавности. Мислим да је нереално очекивати најуспешнију годину у било ком погледу“, напомиње Стојковић.
Он истиче и да се често представља као да смо нека економска велесила, а цео наш БДП је на нивоу дневне промене вредности технолошке компаније НВИДИА.
„Да ли ће раст ове године бити два или три одсто није небитно. За очекивати је раст инвестиција у ЕКСПО, али то није реална, дугорочна основа за раст. Током 2026. ће сигуно бити много најављивања просперитетне будућности, а што се више буду ближили избори то ће оптимистичне изјаве бити јаче. Шта ће бити после 2027. године то ћемо тек видети“, оцењује Стојковић.
Он упозорава и да би у случају ванредног раста плата и пензија могло доћи до притиска на инфлацију. Осим тога, већ и само истицање уредбе о ограничењу маржи крајем фебруара и истек гасног аранжмана са Русијом у марту, могло би, према његовим речима, да погура инфлацију.
„У рукама државе су сви механизми и не сумњам да ће по сваку цену бранити стабилност, барем до краја ове године, због избора“, закључује наш саговорник.
