Pročitaj mi članakZa više od deset godina vlasti SNS-a predsednik Srbije izgradio je narativ o Kosovu kao o tragičnoj, nerealnoj i nametnutoj temi – kroz koju se traži racionalizacija prethodnih gubitaka i priprema teren za „kompromis“. To što ove godine na Vidovdan nije izgovorio ni reč „Kosovo“ – poruka je sama po sebi.
Прва помисао на реч Видовдан је Косово. Све је ређа у вокабулару српског председника.
У свом безмало седмоминутном поздравном говору видовданским лауреатима и јавности Србије, уз највише госте из Црне Горе, Републике Српске и Северне Македоније, Александар Вучић није споменуо Косово 28. јуна.
Прошле године, око Видовдана, о Косову говорио је такође кратко. У двадесетоминутном обраћању 27. јуна, о Косову тек по која: о томе како Приштина не жели дијалог, нити да формира Заједницу већински српских општина, да се Срби хапсе „како стигну“, док је Србији важно да сачува мир. Такође је захвалио Шпанији на поштовању српског интегритета.
Два дана касније, на Северу Косова осванули су му плакати „Чекамо те, Врховни команданте“.
Годину раније – 29. јуна 2023. разрешио је мистерију – да ли су косовски полицајци скинули мајицу са натписом „Предаја није опција“ његовом сину Данилу. Ако је веровати председнику, у томе нису успели.
„Тек сада сам сазнао шта се све дешавало на КиМ. Последњи пут када су зауставили Данила, недалеко од Подујева, албански полицајци тражили су да, по сваку цену, скине мајицу на којој је писало ‘Предаја није опција’. Данило није пристао, а онда су уперили пушке у њега и питали ‘Име оца?’ Он је одговорио: ‘Александар! То је мој тата и ваш председник’! Мајицу му нису скинули, образ му нису укаљали. Предаја није опција!“ – поносно је казао.
Касније је више пута поновио да мајица није скинута и да је син Данило безбедно прошао кроз Приштину носећи је.
Уочи Видовдана 2023. рекао је да је „готово сигуран да ће западњаци доћи са неком генијалном идејом“ којом ће Београду бити достављен текст статута за Заједницу општина са српском већином „у којем нас неће ништа питати“. О Косову је тада говорио углавном у кратким цртама.
Биће то европски предлог статута, мекша варијанта споразума из 2015, али који Албанци још увек одбијају да пошаљу на уставни суд.
На Видовдан 2023, било је такође посла за његове подржаваоце на Косову. Усвојена је „Видовданска декларација“: Куцнуо је час – или ЗСО или знамо шта нам је чинити. Шта?
„Одговорићемо – уколико се зулум настави“, поручили су његови Срби са Севера, док су се Срби у Грачаници усмерили на питање хапшења.
„Прецизно мерење времена“
„На Видовдан се све види“, рекао је Вучић 2022. у говору дужем од 15 минута.
„Видовдан је зауставио морално распадање српског народа. Дао нам галерију витеза вере, поштења и пожртвовања која несумњиво вреди више од неке галерије мермерних кипова направљених у мирно доба народа које није имало своје Косово“ – симболика је била јасна.
„За нас је Видовдан најпрецизнији начин мерења времена“, још је додао тада.
Дан касније, саопштио је да Албанци планирају „општи напад“ на Север Косова до 1. октобра – што се до сада није догодило. Било је то време закључења проблема таблица.
Иако је обећано да „КМ остаје“, у пракси су са Косова нестале српске таблице градова на Косову, док је Србија дозволила возилима са РКС ознакама слободан пролаз по својим путевима.
„Ко је вера а ко невера“
„Српски народе на Косову, вама поручујем, и данас и навека видећете ко је вера и ко невера, ко ће да штити, а ко није чувао Косово и Метохију“, поручио је Вучић из Крушевца, на 650. годишњицу оснивања Лазаревог града.
Видовдан су Србима те 2021. године честитали изасланик некадашњег и садашњег америчког председника Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине, Ричард Гренел, уз поруку да „одаје почаст херојима“, као и градоначелница Чикага, проглашавајући 28. јун Даном Видовдана у Чикагу. Председник Србије поручио је да се о Косову прича „захваљујући њему“.
Најавио је тада посету Србима на Косову, у коју није дошао ни четири година касније, и извинио се „45-орици“ Срба са централног Косова, колико их је избројао пошто су га медији претходно демантовали да у Косову Пољу више нема Срба.
Нагласио је да их није на стотине или хиљаде, избројавши их у главу. Поручио је да неће мајкама враћати синове у ковчезима и да је време да се гледа у будућност, а не да се живи од митова. Било је то две године пре случаја Бањска и погибије косовског полицајца и тројице Срба осумњичених за напад.
У сличном тону, и са помирљивим порукама за запад огласио се само дан по Видовдану – интервјуом за Јуроњуз: „Србија је спремна на компромис, а народ је тај који ће на крају да одлучи“, флертујући са референдумом. Стигао је приде и да са албанским премијером, Едијем Рамом и некадашњим премијером Северне Македоније, Зораном Заевим, ојача сада већ пропалу идеју тзв. Мини Шенгена или Отвореног Балкана.
Током пандемије 2020, глумац Џонатан Џексон написао је песму о манастирима СПЦ на Косову и снимио спот уз благослов манастира Хиландар као видовдански поклон. Пандемија није спречила вернике да традиционално дођу на Газиместан. Вучић се бавио питањем безбедности за Србе због најављених оптужница против тадашњег косовског председника Хашима Тачије и четворице његових сабораца.
Годину дана раније, 2019, тадашњи вд директора Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, Вучићев човек од поверења – је у Зубином Потоку отворио нови водовод поручивши да Срби са Косова имају сваки дан Видовдан, иако ће Водовод изгубити 6 година касније. Дан касније, председник је са отварања Моравског коридора говорио колико је Србија јака, поручујући: „За разлику од 2004. и 2008. данас им кажемо, ‘немојте као Бога вас молимо да нападате српски народ на Косову и Метохији“‘.
„Трудили смо се да постижемо компромисе, не зато што смо слаби за разлику од оног раније, не зато што смо слабији од неких раније, већ зато што њих за компромис нико није ни питао, само су им наметали решења. Оно што су им одредили то се завршавало једним или са два потписа. Узимали су нам све што су хтели, а ми бисмо на то реаговали немуштим саопштењем, побегли, склонили се и чекали да нам нико никада КиМ не помене“, ламентирао је по Видовдану.
Слушао је критике на рачун тадашње владе и његове политике према Косову, а затим истакао да Србија у његово доба има јачу позицију него раније.
„Зато ми данас о КиМ говоримо отворено, не стидимо се ни пред ким, ни пред ким из света, пред којима можемо да кажемо, ми смо урадили све што је било могуће да до компромиса дођемо. Други тај компромис нису желели“, понављао је Вучић годинама исте поруке.
Да добијемо један метар на Косову било би довољно
Да је спреман за компромис али не и за „нове Олује“ уочи још једног Видовдана поручио је и 2018.
„Ми не претимо ником, спремни смо увек за компромисе, дијалог и мир, али нисмо спремни, понављам, и нећемо никада прихватити некакве нове Олује, нити смо спремни за нови егзодус и злочин над Србима. Никоме то нећемо дозволити“.
Ово је казао након заједничке војно-полицијске вежбе „Заједнички удар 2018“.
Два дана касније изрекао је чувену изјаву: „Данас немамо ништа, и да добијемо један метар, то би био добитак.“
Све оно што су они изгубили (претходна власт), да један метар можемо да добијемо – добитак је. Пошто данас немамо ништа. Ако ви можете да ми кажете шта је то што имамо, кажите ми људи. Само кажите, будите поштени и преда мном и пред свим овим људима, а посебно будите поштени пред собом, па ми то реците. А шта је то што имамо? Говорите ми о војницима, полицајцима, а кад смо то па имали?“
Видовдански завет
Вучићеве видовданске медијске поруке разрађивао је благоглагољив Марко Ђурић, чијим стопама данас наставља Петар Петровић.
„Овде у Косовској Митровици данас поручујемо целој Србији да никада нећемо одустати од видовданског завета, да никада нећемо престати да будемо народ Видовдана, да се никада нећемо уплашити, побећи, посустати од онога што је наше, да ћемо увек баш овде на КиМ-у бити свој на своме, да ћемо исто тако наставити да будемо и народ видовданске будућности,“ садашњи министар спољних послова казао је 2018.
На Видовдан је Ђурић тада дошао на свечану седницу универзитета који тада обележава свој дан, у пратњи тадашњег министра просвете Младена Шарћевића.
Уочи Видовдана 2017, председници Косова и Србије, Хашим Тачи и Александар Вучић, разговарали су телефоном, а Тачи је честитао Вучићу на новој дужности.
Хашим Тачи је 27. јуна 2017. саопштио да је разговарао са Вучићем и да су се сложили да наставе дијалог о нормализацији. Тадашњи разговори највиших представника Београда и Приштине, укључујући телефонске везе, нису били реткост, што данас делује незамисливо.
На Видовдан 2016, на тргу Шумадија у Косовској Митровици постављен је споменик Кнезу Лазару Хребељановићу. Зли језици говорили су да је ова грдосија од споменика била планирана за другу локацију, код главног ибарског моста, али да локалним властима то није дозвољено, те су му пронашли место на тек уређеном тргу на којем је претходно кратко време стајао велики сат. Наводно се отворила и полемика ка којој страни света треба да буде окренут Лазаров испружени кажипрст леве руке – да ли ка Косову Пољу или ка Копаонику.
„Наш народ не би постојао да кроз читаву своју нововековну историју није градио будућност на темељима старе славе и са Косовом на уснама и у срцу. Кнез Лазар је овде да остане, јер су Срби остали. На Видовдан, овде пред Богом и пред Светим кнезом Лазаром, нека то буде наша заклетва“, поручио је Ђурић у Митровици свечано откривајући споменик.
Истовремено у Високим Дечанима, Американке су певале Богородици. Дан касније Албанија и Косово успоставиће електричну интерконекцију, а неколико година касније, српски ЕПС ће и физички дисконектовати Косово из свог система.
Не дам Газиводе
Уочи Видовдана 2015, уследила је још једна чувена Вучићева изјава: „Ја нећу и не дам Газиводе. Мене су бирали грађани Србије и ја њима одговарам, а не страним амбасадама. Мој посао је да бринем о влади и имовини Србије“.
Крилатицу је изговорио на конференцији за медије између две рунде разговора са тадашњим косовским премијером Исом Мустафом. „Предају српске имовине нећу потписати док сам жив“, казао је.
Иако су из Београда и Приштине и тада стизале противречне информације – да конкретних договора нема, премда је већ 23. јуна био заказан сусрет двојице тадашњих премијера за 29. – то лето донело је више кључних бриселских споразума, укључујући и онај о ЗСО, као и договоре о енергетици, телекомуникацијама и Ибарском мосту. Суштински, реч је била о гашењу српских институција и њиховој интеграцији у косовски систем.
Након Видовдана, Вучић је поручио да „није срећан“ што Албанци крше договоре.
Први и последњи
За више од деценије власти СНС-а, једини председник или премијер који је посетио Газиместан био је тадашњи председник Србије, Томислав Николић, 2014. године.
Његов говор, међутим, прекинула је група десничара уз повике: „Издаја“, „Издао си Косово“, „Војислав Шешељ“, „Србија, Русија, не треба нам Унија“, „Гаврило Принцип“, „Томо Шиптару“.
Николић, који је донео победу СНС-у, тих година је постепено губио политички утицај, док је на другој страни јачала моћ Александра Вучића.
„Чишћење“
Владавина Александра Вучића годинама уназад суштински се везује управо за косовску политику. Сматра се да је добио подршку Запада као гарант да ће „коначно решити“ питање Косова – односно, да ће обавити посао повлачења Србије са те територије.
У прилог томе говори и историја међународних споразума потписаних током његове власти, чија је суштина – осамостаљење Косова у односу на Србију. Од тзв. Бриселског споразума, званично названог „Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“, који је операционализован кроз десетине техничких договора, до тзв. Охридског анекса, односно француско-немачког предлога познатог као „Европски споразум о путу за нормализацију односа Косова и Србије“. Да се не ради о пуком предлогу, не говори само назив документа, већ и сам Вучић – који је кувао жабу више од годину дана са причом о „предлогу који Србија неће моћи да одбије“, пре него што је у фебруару 2023. пристао на његово спровођење.
Покушај његове примене на терену – додуше једностране, али прилично успешне – од стране Приштине, конкретизовао је оно што се дуго очекивало од Вучића. Уместо да он „покупи Србију са Косова“, патриотскије и за њега, као и Самоопредељење, звучи наратив у којем Курти „чисти Србију са Косова“.
За то време, реч „Косово“ готово ишчезава из председниковог јавног говора.
Ако већ постоји „Први споразум о принципима нормализације“, и други – о „Путу ка нормализацији“, логично се поставља питање да ли следи и трећи – Коначни споразум. Још је већа непознаница: Да ли ће Вучић, односно неко из његове власти – жртвени сведок, бити гарант тог завршног чина? Можда покаже следећи Видовдан.
