Прочитај ми чланакСамоубиство Европе више није фраза за наслов, већ питање које се све чешће чује и ван академских кругова.
Коме су заправо потребни мигранти у толиком броју и зашто се тај процес гура без озбиљне јавне расправе. Управо тим питањем бавила се емисија „Дан увече“ на РТ Балкан, у којој су говорили социолог Слободан Рељић и публициста Слободан Стојичевић, отварајући тему коју Брисел очигледно не жели у први план.
Европска унија, како је објашњено, припрема механизам који би већ 2026. године обавезао сваку чланицу да прими одређени број миграната или да плати финансијску казну.
Реч је о плану прерасподеле око 30.000 људи унутар Уније, уз готово потпуно изостављање питања безбедности. О томе се говори тихо, технички, бирократски, док се суштина гура под тепих.
Један од ретких који је на то реаговао отворено јесте мађарски премијер Виктор Орбан. Његова порука је јасна: неће мигранте и неће казне. Тиме је, како оцењују саговорници РТ, дотакао питање које Брисел покушава да сакрије – коме је у интересу да Европа прими огромне масе људи из потпуно другачијих културних и цивилизацијских кругова.
Одговор, према наводима из емисије, долази из докумената које је из Европске комисије извукао Петр Бистрон, посланик АфД-а у Европском парламенту. Ти документи, како је речено, показују да се милионске суме новца сливају ка невладиним организацијама повезаним са УСАИД-ом и структурама блиским америчким обавештајним службама.
Европска унија, практично, сопственим новцем финансира организације које убрзавају долазак и насељавање миграната, и то против сопствених дугорочних интереса.
Мрежа је, према тим тврдњама, далеко шира него што се јавно признаје. У њу је укључен чак и Ватикан, што, како је наглашено, показује да овде није реч о обичној бирократској политици, већ о координисаној операцији са јасним циљем – променом демографског састава Европе.
Да ово није пука теорија, Рељић и Стојичевић повезују са новом америчком безбедносном стратегијом, у којој се предвиђа да Европа у будућности престаје да постоји као препознатљива цивилизација.
Ако такав механизам заживи, чланице ЕУ више неће самостално одлучивати ни о границама, ни о безбедности, ни о томе ко живи на њиховој територији. Те одлуке ће се доносити у Бриселу, али, како је речено, по плану који није европски.
Рељић је у емисији оценио да Европа већ дуже време систематски ради против себе. Посебно се осврнуо на улогу невладиних организација. „НВО су направљене да би замениле народ при доношењу одлука.
Оне постоје и лансиране су преко Сороша“, рекао је Рељић, додајући да је то у суштини владин сектор, јер их владе и финансирају. Према његовим речима, постоје историјски процеси који се не дешавају преко ноћи, а процес губљења значаја европске цивилизације траје још од периода после Другог светског рата.
Стојичевић је указао на политичку димензију проблема. По његовом мишљењу, европске елите су свесне да на следећим изборима немају реалне шансе. Зато, како каже, „увозе гласаче“. Истовремено, не верује да ће мигранти бити спремни да ратују против Русије, већ оцењује да ће се сукоби преломити унутар самих европских друштава, против локалног становништва.
Док Доналд Трамп није ступио на власт, цела прича је, како је подсетио Стојичевић, представљана као економски развој и нужност због наводног мањка радне снаге у Европи. Међутим, данас је јасно да Кина производи огроман број робота и развија вештачку интелигенцију до те мере да прича о недостатку радника губи смисао.
Рељић је подсетио да идеја о замени становништва није нова и да се о њој говорило и раније. Као илустрацију навео је податак да је приликом конкурса за полицију у Берлину утврђено да 52 одсто кандидата не зна немачки језик. То, по њему, није инцидент, већ последица дугогодишње политике.
Стојичевић је додатно објаснио да мрежна структура НВО није једноставна. Процес, како је рекао, почиње идеолошким наративом на нивоу тинк-тенк организација, који се раније слао у Стејт департмент на одобравање, а тек потом спуштао на европски терен.
Рељић је закључио да је у питању интерес групације која данас влада Европом. Према његовим речима, ако неко жели да остане на власти у Немачкој, не може себи да дозволи отворен став против миграната, јер они доносе одређени број гласова. У том контексту, нагласио је да су Срби источни народ и да се шансе да не буду прегажени повећавају оног тренутка када се одустане од европског пута.
Питање које остаје да виси у ваздуху јесте колико ће европска друштва још дуго прихватати овакве одлуке без отпора и да ли ће тренутак суочавања са последицама доћи пре него што се планови, скројени далеко од очију јавности, у потпуности спроведу.
