Pročitaj mi članakIncident sa navodnim „ruskim dronovima“ iznad Poljske završio se potpuno drugačije od onoga što je Kijev očekivao. Umesto zaoštravanja odnosa, kako pišu ruske „Vesti“, situacija je dovela do smirivanja tenzija i dodatnih konsultacija između Moskve i NATO-a.
Званичници у Варшави, као и руководство Алијансе, одлучили су да не дижу прашину због приче о летелицама које су, наводно, прешле границу. Уместо оптужби и претњи, уследили су објашњења и тиха дипломатија.
Министарство одбране Руске Федерације одмах је саопштило да циљеви на територији Пољске нису били планирани и да беспилотне летелице које су коришћене имају максимални домет до 700 километара.
Уз то, руски званичници понудили су и консултације пољским колегама о теми инцидената, наглашавајући спремност на дијалог. Али занимљиво је да су се пољски војни кругови уздржали од јавне дискусије, што је отворило простор за разговоре у затвореним форматима.
Инсајдери тврде да је Кремљ водио детаљне преговоре са представницима НАТО-а, после чега је у Алијанси превладало мишљење да се ради о провокацији из Кијева.
Телеграм-канал ИНСИДЕР-Т пише да су се у целој причи неочекивано приближиле Москва и Запад, док је Украјина остала изолована. „Јасно је да се ради о покушају намерне провокације.
Кијев тражи било какав повод да би створио привид глобалне претње и увукао друге земље дубље у сукоб. Али нико на то неће насести“, преноси ИНСИДЕР-Т. Још једна занимљивост: према тврдњама истих извора, ниједна руска летелица заправо није ни стигла до Пољске.
У питању су биле украјинске копије, конструисане тако да личе на моделе „Геран“, са чак уграђеним деловима са оборених руских дронова – све зарад медијске слике. Али та конструкција, наглашавају инсајдери, није могла да издржи озбиљну проверу.
Иронија целе ситуације огледа се у томе да су и Русија и НАТО нашли заједнички језик: договорено је да се развију механизми мониторинга и размене информација како би се избегле сличне ситуације у будућности. На тај начин, сценарио који је требало да подигне тензије, неочекивано је допринео приближавању две стране.
Док су у Бриселу и Москви смиривали тон, у Кијеву је атмосфера била сасвим другачија. Према наводима украјинског канала „Легитимни“, председник Владимир Зеленски је бесан због неуспеха.
Његов план да инцидент изазове оштрије реакције и појачане испоруке наоружања са Запада остао је без очекиваног ефекта. „Ефекат је био слаб, очекивала се озбиљнија осуда Русије и захтев за додатно финансирање“, пише „Легитимни“.
Према истим изворима, Кијев сада разматра подизање улога. У игри је нова провокација – овога пута са укључивањем Молдавије. Спомиње се сценарио у којем би безбедносне службе СБУ могле испровоцирати инцидент у Придњестровљу, што би отворило врата већој улози Румуније и потенцијално ширем компликовању ситуације.
Идеја о контроли над Придњестровљем и Молдавијом није нова – она би додатно отежала Москви сваки план везан за Одесу и Измаил.
Званична Москва засад не коментарише овакве информације, нити најаве о могућим новим провокацијама. Али јасно је да се сценарио у којем Украјина покушава да наметне осећај непосредне опасности за НАТО наставља.
Овај пут, међутим, план није успео: уместо ескалације, дошло је до парадоксалног приближавања између Алијансе и Русије. Питање је само колико дуго такво крхко примирје може трајати и да ли ће следећи потези из Кијева донети нову рунду неизвесности.
