Pročitaj mi članakProteklih nedelja osvanule su vesti na društvenim mrežama – niko neće u policiju, a mnogi policajci podneli su zahteve za odlazak iz službe u invalidsku ili prevremenu penziju. Navodno degradirani zarad sumnje na moguću nelojalnost mafiji i služenju pod komandom kojekakvih novopostavljenih vucibatina.
Još malo pa da svi zaplačemo nad zlom sudbinom srpskih policajaca.
A činjenica je sledeća – nijedan policajac, slovima i brojem, pa makar bio i vatrogasac, nije javno izašao i rekao da je postupio u skladu sa članom 33/11 Zakona o policiji (obaveza odbijanja nezakonitih naređenja i prijavljivanja korupcije), niti je bilo koji policajac u Republici Srbiji postupio u skladu sa članom 41/2-3 ZoP (policijski službenik dužan je da izvrši sva naređenja nadređenog policijskog službenika izdata radi obavljanja policijskih poslova, osim onih kojima se naređuje izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo. Ako naređenje smatra nezakonitim iz drugih razloga, policijski službenik ima pravo da o tome izvesti neposredno višeg rukovodioca).
Treba navesti da su u nepreglednom broju slučajeva policajci, svih rodova i struktura, prema građanima, naročito prema maloletnim licima, postupali brutalno, siledžijski i u potpunosti suprotno odredbama Zakona o policiji, članovi 31, 32, 33, 45.
Treba podvući da su navodno neidentifikovani policijski službenici, prilikom „ispitivanja“, batinanjem do smrti, ubili Dalibora Dragijevića, a da postoji osnovana sumnja i da su na Ubu, prebijanjem u marici ubili osobu M.M. (42. ime ni do danas nije objavljeno), prilikom neuspelog pokušaja bekstva tokom transporta iz sudnice u zatvor. Sumnja je osnovana, jer je po dostupnim podacima N.N. u maricu ušao sa lisicama i rukama na leđima, a zvanični policijski izveštaj tvrdi da je osuđeni tako vezan skinuo učkur od trenerke i njime se obesio o krov marice. I niko od prisutnih policajaca u marici nije ništa primetio, sve dok nisu stigli u dvorište zatvora!
Naravno, u oba slučaja, postupajući tužioci i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a, nisu do danas javnost obavestili o saznanjima o tim slučajevima, niti su ubice procesuirane.
Vreme je da i u tužilaštvima Srbije traže invalidske penzije! Pogotovu posle „Mrdićevih“ zakona. To im je isplatljivije nego da pišu pamflete i ujutro štrajkuju deset minuta.
A prestanak radnog odnosa u policiji, sa pravom na invalidsku penziju, regulisan je članom 174 ZoP. „Policijskom službeniku kod koga nastanu promene u zdravstvenom stanju prouzrokovane povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom i koje ga čine nesposobnim za profesionalno vršenje policijskih poslova prestaje radni odnos u Ministarstvu, sa pravom na invalidsku penziju“.
Obzirom na navodni broj iznenadno podnetih zahteva za odlazak u invalidsku penziju, mogao bi se steći zaključak da su naši policajci jako bolesne osobe. Iz drugih izvora dolazi podatak da je najveći broj zahteva obrazložen „psihičkim i mentalnim smetnjama i mobingom u službi“, pa se postavlja pitanje ko, ili šta to policajce Srbije natera da naprasno „odlepe“ u službi? Koliko njih?
A još važnije je pitanje kako se ponašaju u službi dok još nisu „sazreli“ za invalidsku? Da li su pre toga prolazili kroz „Test integriteta“? Gde je odgovor na pitanje da li je prijemni za policiju adekvatno koncipiran u segmentu procene i evaluacije psihičkih osobina kandidata?
ZoP, član 180 i 180a, predviđaju mere i postupke „Specifične zdravstvene zaštite“, član 181 „Preventivnu zdravstvenu zaštitu“, član 182 „Psihološku zaštitu i podršku“.
Pa kako je onda moguće da uz sve ove mere „specifične, preventivne i psihološke“ zaštite, naši policajci naprasno masovno završavaju u (prevremenim) invalidskim penzijama?
Javnost treba da zna i da po ZoP, član 175, policajac koji dobije invalidsku penziju, ima pravo na otpremninu: „Policijskom službeniku koji ostvari pravo na penziju pripada otpremnina u visini šest mesečnih plata, bez poreza i doprinosa, primljenih za poslednjih šest meseci“. Nije loše, naročito ako si za vreme trajanja službe obezbedio kombinaciju za dan posle.
Sva je prilika da se u policiji, pored ostalih zloupotreba, ozbiljno zloupotrebljava i pravo na odlazak u invalidsku penziju. A plaćamo svi mi, građani Srbije!
Da rozmotrimo mogućnost da mediji jednostrano i nedobronamerno učestalo izveštavaju o navodnoj epidemiji policijskih zahteva za prevremene i invalidske penzije. Shodno, Ministarstvo bi trebalo da u skladu sa ZoP. Član 6, „blagovremeno i potpuno obaveštava javnost o svom radu“. Javnost Srbije mora da zna da li su njeni policajci iznenada postali neizlečivo bolesni, ili su kukavički krenuli da penzijama i invalidnošću pokrivaju savest, ili je sve to medijska hajka na one koji u Ćacilendu okreću leđa pravosudnim predstavnicima, novinarima i građanima, ili su to oni koji su po Valjevu i širom Srbije gazili, šutirali i pendrečili decu po asfaltu, ili u Vladinim prostorijama pretili silovanjem i ostalim iživljavanjem, a u policijskim prostorijama ubijali ispitanike?
Riba smrdi od glave, a glava je dvoglava i zove se „Koferče“ i najnovije – „Kišobranče“. Kakve glave, takvi i pendreci.
A šta kažu deca? Deca bi na izbore, sa građanima, k’o Sveti Georgije na aždaju! E deco, deco, a šta bi sa AP KiM? Jel’ to ‘oćete na izbore bez dela teritorije? Jel’ to nameravate da potvrdite da je dvoglava aždaja bila u pravu kad je prodala AP KiM, kosovske Srbe i srpsku imovinu vrednu hiljadu milijardi dolara! Jel’ to znači da im ne treba suditi za izdaju, ubistva, nasilje i lopovluke? Ako je tako, onda im ne treba suditi ni za to što su vas prebijali i što su abolirali mafijaše i što imamo Ćacilend.
Bilo kako bilo, Oskar igra šahovsku partiju crnim i belim figurama. One crne, to je njegova crveno-crna koalicija smrti i potoka krvi, a oni beli su skupštinska „opozicija“. Figure je razmestio. Tu su crni i beli konji, lovci, zvučni topovi i pešadija. Tu je i EU kraljica, crna i bela. Razmestio je lojaliste po ministarstvima sile i sprema se na krvavi obračun sa protivnicima. Izbore je već sada proglasio dobijenim. Ko to ne vidi taj je budala.
U Oskarovoj partiji šaha moraju se vući novi potezi. Masovni bojkot, tačkasti otpor, Ustav, vladavina prava, generalni štrajk. „Invalidima“ bi najbolje bilo da se pridruže deci, a ne da kukavički beže u penzije. Zakon velikih brojeva je put do mata.
