У Србији све чешће ничу приватна гробља без икаквих дозвола или званичне евиденције о сахрањивањима, што доводи до хаотичних ситуација и потенцијалних злоупотреба.
Један од најновијих случајева забележен је у Врчину, у општини Гроцка, где је на приватној парцели већ обављена прва сахрана, а идентитет покојника остаје мистерија.
Када се локална гробља попуне, становници често посежу за проширењем на суседне њиве или парцеле, али овај процес би требало да буде под строгом контролом јавних комуналних предузећа. Међутим, у пракси се дешава супротно: приватни власници граде гробнице и гробна места без надлежних одобрења.
У Врчину је власник парцеле чак и бетоном залио простор за нове гробове, што се сматра грађевинским радовима ван надлежности комуналне инспекције.
Небојша Петковић, шеф Комуналне инспекције у Општини Гроцка, изјавио је за медије да су примили преко 50 пријава због овог новог гробља. „Сваку пријаву смо проверили на терену и проследили Грађевинској инспекцији, јер то улази у њихову надлежност“, рекао је Петковић, преноси РТС.
Према Закону о сахрањивању и гробљима, сахране су дозвољене само на званичним гробљима у употреби. Уколико се неко сахрани ван тих локација, случај се прослеђује судији за прекршаје, са казнама од 1.000 до 50.000 динара.У случају Врчина, уговор о куповини парцеле пребацује одговорност на новог власника, а претходни се оградио од било каквог знања о будућим радовима.
Власник парцеле, Влада Кузмановић, тврди да у Врчину једноставно нема довољно места за сахране и да је локално гробље већ на приватном земљишту. „Ја сам седми власник који је купио парцелу, а нико нема дозволу за сахрањивање“, рекао је Кузмановић, наглашавајући да ова пракса није изузетак.
Посебно забрињавајући је детаљ о првој сахрани на овом приватном гробљу, која се догодила пре око 15 дана. Мештани Врчина круже разне приче: неки кажу да је сахрана била импровизована само да би се озваничило отварање гробља, док други верују да је у питању бескућник сахрањен о трошку општине.
Општина Гроцка демантује ову тврдњу и истиче да у матичним књигама нема евиденције о особи тог годишта. Према незваничним информацијама, покојник је можда довезен из иностранства, али општина чека званичан одговор.
Експерти из ЈКП за погребне услуге подсећају да гробље мора бити дефинисано урбанистичким плановима или општинском одлуком, са јасним условима за локацију и пратеће објекте. Када општине не граде нова гробља или не откупљују земљиште, грађани се окрећу приватним решењима, што доводи до раста цена гробних места – оне често достигну астрономске износе због недостатка простора на старим гробљима.
Ова појава указује на шири проблем недостатка регулације у области сахрањивања у Србији, где мале казне не спречавају илегалне активности. Надлежни апелују на строжију контролу како би се избегле сличне ситуације у будућности.






