Прочитај ми чланак„…На линији хоризонта, у хладном ваздуху одлазеће и нескривене перспективе, стављам оно најдрагоцјеније – Русију. Моја домовина је пут ка Богу. Његово огромно срце куца над куполама Москве…“ (Гајто Газданов, 1903-1971, руски емигрантски писац осетинског поријекла)
„Снага Русије може бити поткопана ако се од ње одвоји Украјина.
Они који желе да то ураде, не само да их морају одвојити, већ
Украјину морају супротставити Русији, закрвити два дијела једног
народа и гледати како брат убија брата. Да би то остварили
потребно је пронаћи и одгојити издајнике међу националном
елитом и уз помоћ њих измијенити самосвијест једног дијела
великог народа до таквог нивоа да мрзе све руско, да мрзе свој
род, а да то ни не знају. Остало ће учинити вријеме.
(Ото фон Бизмарк, 1815-1898, пруски и њемачки канцелар)
„Наш (САД) национални интерес има предност
над међународном стабилношћу.“
(Џин Шарп (Gene Sharp), 1928-2018, aмерички
политиколог, „отац“ обојених револуција)
„Америчка спољна политика је директно из мафијашког
приручника: пркос се не може толерисати.“
(Ноам Чомски, 1928, aмерички лингвиста, филозоф и
универзитетски професор)
Нова Стратегија националне безбједности САД (NSS) предсједника
Доналда Трампа (у даљем тексту: Стратегија), од 5.децембра
2025.године, промовише приступ „Америка на првом мјесту“, односно да
„Сједињене Државе морају бити надмоћне на западној хемисфери као
услов наше безбједности и просперитета“.
У Стратегији се истиче залагање за обнављање и јачање енергетских
капацитета САД, повећање производње и реиндустријализација.
Приоритетни регион је Сјеверна и Јужна Америка, у складу са тзв.
Монроовом доктрином – „Америка Американцима“. Колективни Запад и
Јужна Америка треба да буду под америчким вођством и утицајем.
Стратегија упозорава да ће миграције фундаментално промијенити
европски идентитет до те мјере да би могле да наштете америчким
интересима, те да ће „у року од неколико деценија, одређене чланице
NATO-a постати већински неевропске“. Зато, како Европи пријети
„цивилизацијско брисање“, односно „губитак националних идентитета“,
витални национални интерес САД је да чувају слободу и безбједност
Европе.
Ротшилди и америчке мегабанкарске породице су „испеглале“ међусобне
глобалне разлике које се тичу односа са Русијом и Кином. Сада
једнодушно сматрају да су политике мултикултирализма и миграција
погрешне, али је (западно)европским владама наложено да воде
флексибилну политику како се не би нарушили односи са исламским
државама, прије свега, са Саудијском Арабијом.
У америчкој „дубокој држави“ су одлучни да се принудно зауставља
прилив латиноамеричких миграната у САД.
Још је Семјуел Хантингтон (1927-2008, амерички политиколог)
тврдио „да ће мигранти, прије или касније, наметнути своју културу, а то
значи и освојити политичке институције“, као и да ће промјена расне
већине довести до „подјеле САД на два народа, двије културе и два
језика“.
Амерички демографи предвиђају да, већ 2039.године, у САД већину
радно способног становништва више неће чинити бијелци.
У Стратегији се даље наводи да САД желе да спријече „појаву
доминантних противника“. Највећа пријетња је Кина која се сматра
најозбиљнијом дугорочном пријетњом америчкој глобалној моћи. Зато је
предвиђено и „снажно“ војно одвраћање Кине од тежњи за повратак
Тајвана у њен састав, те како би се, тобоже, спријечио рат у индо –
пацифичком региону.
Наведено је и да је „основни интерес Сједињених Држава да преговарају
о брзом прекиду непријатељстава у Украјини“, уз оцјену да „европски
савезници „блокирају мир у Украјини“, односно „брз прекид
непријатељстава у Украјини“.
Међутим, истакнуто је и „снажно инсистирање“ да се проценат БДП-а који
чланице издвајају за финансирање NATO-a повећа са два на пет одсто
БДП-а. Зашто, ако је процијењено да „нема руске пријетње“?!
Такође, Нацрт Закона о одбрани (National Defense Authorization Act
(NDAA), као jeдан од најважнијих аката за безбједност САД који има већу
правну снагу од Стратегије, предвиђа одобравање 500 милиона долара
војне помоћи Украјини у 2026.години. Закон је у завршној фази усвајања
у Конгресу.
Представнички дом америчког Конгреса усвојио је Закон о буџету за
одбрану, за 2026.годину, у рекордном износу од 901 милијарде долара.
Кина и Русија су означене као главне безбједносне пријетње
Закључујемо да су главни циљеви Стратегије убрзани привредни развој
САД, како би поново, и у што краћем року, постале глобални хегемон, уз,
војно и економско, обуздавање Кине и покушај међусобног удаљавања
Русије Кине. Међутим, добри односи са Кином су кључни за Русију, као и
обратно.
Стратегија, имплицитно, подразумијева и настављање противправног
мијешања САД у унутрашње послове других земаља, чак и примјеном
оружане силе (најновији примјер је Венецуела). То значи да САД не
одустају од концепције проглашавања и заштите америчког националног
интереса на свакој тачки земаљске кугле, која служи за „легитимизацију“
одлука о мијешању.
Окретање САД самима себи је принудно решење ради смањења
огромног спољног дуга. Тај дуг је достигао астрономску цифру од преко
38.000 милијарди долара (око 126 одсто БДП-а) ?! Стручњаци предвиђају
да ће у току 2026.године премашити и 40 хиљада милијарди долара. Како
се кључне незападне државе убрзано ослобађају долара и доларских
хартија од вриједности, а истовремено се смањује глобална тражња за
њима, повећање спољног дуга САД врши све већи унутрашњи
инфлаторни притисак. Зато се власти САД залажу за смањивање, прије
свега, војних издатака у иностранству и њихово пребацивање на
савезнике, те за смањење великог трговинског дефицита са Кином и
Европском унијом.
Дана 21.новембра 2025.године, Трамп је, у име господара „дубоке
државе“, објавио „мировни“ план за Украјине од 28 тачака. Између
осталог, план је предвиђао да ће Украјина унијети у свој Устав одредбу
да неће постати чланица NATO-a и да ће задржати ненуклеарни статус.
Крим, Доњецка и Луганска област фактички би били признати као дио
Руске Федерације, док би се у Херсонској и Запорошкој области садашња
линија фронта „замрзла“. Било би забрањено распоређивање NATO
трупа у Украјини, а NATO би се обавезао да се неће даље ширити. Број
припадника украјинске војске би се ограничио на 600.000. Украјина би
имала право на чланство у ЕУ.
Међутим, према „Вашингтон посту“, од 10.децембра 2025.године,
првобитни Трампов план је измијењен на штету Русије, а у корист
Украјине. Трампове власти су сачиниле три документа који се односе на:
мировни план, безбједносне гаранције и економски план опоравка
земље.
Предложено је стварање демилитаризоване зоне дуж цијеле линије
прекида ватре, од Доњецке области до Запорожја и Херсона. У њој не би
било дозвољено тешко наоружање, а обје стране би, по моделу за
Сјеверну и Јужну Кореју, полагале право на цијелу спорну територију без
формалног одрицања. Наиме, обје Кореје полажу право на цијело
полуострво.
Украјина би била дужна да повуче своје војне снаге из Доњецке области,
која територија би постала демилитаризована тампон зона. Испоруке
западног далекометног оружја Украјини би престале.
САД би пружиле безбједносне гаранције Украјини „налик“ члану 5
Сјеверноатлантског (Вашингтонског) уговора, који гласи:
„Стране су сагласне да ће оружани напад на једну (чланицу) или више
њих…сматрати нападом на све њих; и да ће сходно томе, у случају
таквог оружаног напада, свака од њих, у остваривању права на
појединачну или колективну самоодбрану, признатог чланом 51
Повеље Уједињених нација, помоћи Страни или Странама које су
нападнуте, предузимајући одмах, појединачно и заједно са другим
Странама, мјере које се сматрају потребним, укључујући употребу
оружане силе…“
Циљ је заштита Украјине од кршења споразума од стране Русије, и
оружаном силом, што би изазвало директан ратни сукоб Руске
Федерације и NATO пакта?!
Бројност украјинске војске била би повећана са 600.000 на 800.000
војника, а наставила би се и америчка обавјештајна подршка Украјини?!
Предвиђено је чланство Украјине у ЕУ, по убрзаном поступку, до
2027.године.
План за реконструкцију Украјине подразумијевао би формирање Фонда
за обнову земље, а укључивао би и замрзнута руска средства на Западу,
у износу од око 200 милијарди долара, односно евра, прије свега
депонованих код „Јуроклира“ у Белгији, као и међународне инвестиције.
Поред руских „замрзнутих“ средстава, предложено је да се обезбиједи
још 100 милијарди долара, а наговијештено је и учешће
мегаинвестиционог фонда Блекрок (BlackRock) и Свјетске банке са 400
милијарди долара. Сто руских милијарди долара ставило би се на
располагање Украјини.
Други дио плана нуди визију изласка Русије из изолације. Русија би била
реинтегрисана у свјетску економију, а санкције против ње би биле
укидане постепено. Русија би се обавезала да неће ометати коришћење
Дњепра и извоз жита преко Црног мора, а Американци би преузели
контролу над нуклеарном електраном Запорожје.
Након потписивања споразума прекид ватре би одмах ступио на снагу.
Западним мегакапиталистичким породицама (и Ротшилдима и
америчким) одговара само пораз Русије. Оне су уложиле огромна
средства у Украјину неће их се тако лако одрећи. Тобожњи сукоб између
САД и ЕУ је замајавање јавности, и унутрашње и свјетске, те покушај
обмане, прије свега, руског државног руководства.
Предсједници држава и премијери на Западу су марионете западне
„дубоке државе“ и служе као „услужно особље“, унајмљено да остварује
њихове интересе. Шефови тајних служби имају већу моћ од предсједника
држава и премијера на Западу, јер су директно одговорни тајној влади
која их и поставља на те функције.
САД-oм и Њемачком управља породица Рокфелер (уз помоћ других
америчких мегабанкарских породица – акционара Централне банке САД –
Банке федералних резерви (FED)), док В. Британијом и Француском
управља породица Ротшилд.
„Ротшилди су увијек сматрали Европу својим феудом…“
(Валентин Јурјевич Катасонов, 1950, руски научник, доктор
економских наука)
„Америком данас управља група…коју чине највећи амерички
финансијски магнати…Та група управља политичким партијама у САД и
америчким мултинационалним компанијама. Најважније политичке
организације које представљају ту групу јесу Савјет за спољне oдносе и
Трилатерална комисија. Та група контролише америчку спољну
политику…и тијесно је повезана са другим међународним групама које
теже стварању јединствене свјетске владе.“ (Амерички часопис
„McAlvany Inteligence Advisor“, мај 1990).
Савјет за спољне односе (The Council on Foreign Relations – CFR) је
основан 1921.године, у Њујорку. Има око 2.000 чланова који припадају
државној, политичкој, финансијској, обавјештајној, медијској и
интелектуалној елити.
Упућени тврде да је то „приватна“ организација породице Рокфелер.
Уосталом, Дејвид Рокфелер је био и директор Савјета. И CIA је од свог
оснивања под контролом CFR.
Њемачки генерал и бивши шеф Војне контраобавјештајне службе Герд
Хелмут Комоса (Gerd – Helmut Komossa, 1924-2018) је написао у својој
књизи „Њемачка карта – Тајна игра тајних служби“ (1949) да су САД и
(Западна) СР Њемачка, 1949.године, потписале тајни споразум на 100
година, у коме су до 2049.године прописани услови државног
„суверенитета“ СР Њемачке. Три обавезна услова су: сваки нови
канцелар је дужан да потпише тзв. Канцеларски акт; САД врше контролу
над њемачким масовним медијима; СР Њемачка је дужна да чува златне
резерве у америчким трезорима. Другим ријечима, према овом
документу, СР Њемачка је постала колонија САД, јер спољну политику
образовни систем и главне медије СР Њемачке одређују и уређују САД,
те одобравају кандидатуру њемачког канцелара.
Бивши новинар „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ Удо Улфкоте (Udo
Konstantin Ulfkotte, 1960-2017) је, у својој књизи „Купљени новинари –
како политичари, тајне службе и високе финансије управљају
њемачким медијима“ (2014), описао како САД, преко „Трилатералне
комисије“ и групе „Билдерберг“ у потпуности и стално контролишу
окупирану Њемачку. Описао је и како је мегакапиталиста Дејвид
Рокфелер „постројио“ тадашњу њемачку владу.
„Тада владајући CDU (Хришћанско -демократска унија) има вилу на
једном швајцарском језеру…Улфкоте…је описао метод како Рокфелер,
који такође у близини има вилу, саслушава њемачку владу. Описао је у
детаљима како они дођу тамо, чекају да их Рокфелер позове и како иду
код њега…“ (Слободан Рељић, социолог, Искра портал, 12.11.2023.)
У Њемачкој је стационирано око 35.000 америчких војника.
Према званичним подацима, удио америчких инвестиционих фондова у
40 њемачких компанија које формирају DAX индекс, у 2024.години,
износио је 25,4 одсто. Ради се и тзв. „blue chip companies“, oдносно о
најпоузданијим и највреднијим привредним субјектима. DAX је индекс на
берзи хартија од вриједности у Франкфурту и најважнији је пословни
индикатор на њемачком тржишту вриједносних папира.
Највеће свјетске компаније су пирамидалном власништву све већих
инвеститора, а на врху пирамиде налазе се амерички инвестициони
гиганти као што су Блекрок, Вангард (Vanguard) и Стејт Стрит (State
Street) („Велика тројка“). Готово свака велика компанија има те фондове
међу 10 највећих институционалних инвеститора. А они су у власништву
најбогатијих породица на свијету (Ротшилди, Рокфелери, Морган, Дипон
(Du Pont), Вандебилт, Астор…), које успијевају да своје присуство у
свијету учине непримјетним и нечујним.
Блекрок управља имовином у вриједности од око 13,5 хиљада милијарди
долара, Вангард са око 11 хиљада милијарди, а Стејт Стрит са око 5
хиљада милијарди. Произилази да је имовина та три фонда готово
једнака БДП-у САД, који је, у 2024.години, износио око 29 хиљада
милијарди долара?!
„Велика тројка“ су кључни акционари и скоро свим водећим свјетским
компанијама. Имају огроман утицај на корпоративну Америку, упркос
томе што управљају туђим новцем, односно новцем милиона малих
акционара из САД и цијелог свијета. Они су водећи акционари у већини
технолошких, медијских и фармацеутских компанија.
Највећи инвеститори у Блекроку су Вангард и Стејт Стрит, док су највећи
инвеститори у Вангарду Блекрок и Стејт Стрит, а у Стејт Стриту су Блек
рок и Вангард.
Још 2013.године, Ротшилди су, преко америчког инвестиционог фонда
Френклин Темплтон (Franklin Templeton Investments) откупили највећи
дио државног дуга Украјине, за четвртину номиналне вриједности.
Предсједник Украјине Владимир Зеленски се, крајем 2022.године,
договорио са Ларијем Финком, извршним директором Блекрока, да тај
амерички инвестициони гигант преузме контролу над украјинским
Фондом за опоравак и „помогне“ у послијератној реконструкцији земље.
Западни мегаинвеститори посједују украјинску земљу, рудна богатства,
инфраструктуру, индустрију, енергетику, луке…
Према „Радију Слободна Европа“, од 6. марта 2025.године, САД, ЕУ и
њихови савезници потрошили су више од 287 милијарди долара за
помоћ Украјини, од почетка руске војне операције, 2022.године. Улог САД
и ЕУ је приближно једнак (по 122 милијарде).
Њемачки Килски институт за свјетску економију процијенио је
(12.новембра 2025.године) да су САД уложиле 139 милијарди долара, а
ЕУ и њени савезници око 177 милијарди евра.
Из свега наведеног произилази да су Трампов мировни план или било
који сличан план неприхватљиви за Русију. Рат Русије и Запада може се
завршити њеном војном побједом над Украјином, односно капитулацијом
украјинске власти. Све друго био би пораз Русије. За Русију је
прихватљив само мировни план који предвиђа остваривање циљева
руске војне операције, односно денацификацију и демилитаризацију
остатка Украјине. То би морала бити вазална држава без војске, потпуно
ослоњена на Русију, која ће контролисати њено копно, ваздушни простор
и црноморску акваторију. У противном, остатак Украјине, финансиран и
наоружаван од САД и Запада, увијек ће бити опасна војно -безбједносна
пријетња Руској Федерацији. Украјина је Русија.
Чак и ако би се потписао мировни споразум, прихватљив за Русију, Запад
га, наравно, неће поштовати, у складу са досадашњом вишевјековном
праксом и традицијом Римске империје. Подсјећам на ријечи српске
историчарке и професорке универзитета Мирославе Мирковић (1933-
2020) да „Римљани се нису устезали да преваре и саме богове да би
избегли њихову казну за кршење уговора“.
Подсјећам да сам, дана 12.августа 2024.године, Светом синоду Српске
православне цркве, руским амбасадама у Београду и Подгорици, те
порталима Borba, ИН4С, Србин инфо, Gledaj.rs, Искра, Наука и култура и
Tabloid magazin доставио указања Светог Петра Цетињског и Свете
Матроне (Матронушке) Московске Свемоћне мојој супрузи Драгици, да
ако Доналд Трамп буде изабран за предсједника, спољна политика САД
остаће непромијењена и све ће чинити у складу са интересима западних
владара из сјенке. Њему је наређено да спријечи остваривање главних
циљева руске војне операције – демилитаризације и денацификације
Украјине, те успостављање руске војно – безбједносне и економске
контроле над „остатком Украјине“. Зато је свако решење, осим
капитулације украјинских власти, опасно је за Русију.
Српско – руски Светитељи, слава Им и милост, постојано указују мојој
супрузи Драгици да је побједа Русије над Западом једина гаранција
опстанка српског народа и српских земаља (Србије, Црне Горе и
Републике Српске).
Доказ за ово је и садржина поменутог америчког Нацрта Закона о
одбрани, да је евроатлантска интеграција земаља „Западног Балкана“
кључни безбједносни интерес Вашингтона. САД потврђују „снажну
подршку“ лажној држави Republika e Kosovës (RK) и другим државама
региона на путу ка чланству у NATO и ЕУ. Такође, САД подржавају
дијалог Србије и RK, заснован на међусобном признању, противе се
подјели територија, корекцији граница или размјени територија на
етничкој основи. То је јасна и директна подршка садашњем државном
статусу и територијалном интегритету RK. Изражава се и забринутост
због раста „малигног руског и кинеског утицаја“ на Балкану и наглашава
се потреба за јачањем безбједности и институционалне отпорности на
спољне (читај: руске) пријетње.
Подсјећам да су, за вријеме првог Трамповог мандата, 4.септембра
2020.године, у Вашингтону, потписани посебни споразуми о
„нормализацији економских односа“, између Србије (Београда) и САД,
односно између RK (Приштине) и САД. Споразуми представљају даље
раздржављење Србије и такo су формулисани да је и за Трампов режим,
недвосмислено, RК независна држава.
И државни секретар САД Марко Рубио је својевремено изјавио:
„Америчке оружане снаге су биле једне од највећих сила добра током
протеклог вијека. Зауставиле су…зла попут етничког чишћења од стране
Србије на Косову.“?!
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и свету Русију!
