Pročitaj mi članakNovi izveštaj Saveta Evrope otkriva ogroman pritisak na zatvorske sisteme u Zapadnoj Evropi, gde je zauzetost kapaciteta sve više povezana sa velikim brojem stranih državljana u zatvorima.
Истраживање СПАЦЕ И за 2024. годину, које прикупља податке из 51 затворске администрације у 46 европских земаља, показује да је свака трећа затворска служба у Европи званично без капацитета, при чему је највећи терет на Западним државама.
На дан 31. јануар 2024. године, просечна густина затворске популације у Европи износила је 92 затвореника на 100 расположивих места. Међутим, овај просек прикрива велике разлике: укупно 16 затворских система радило је преко капацитета. Међу најпретрпанијима су Кипар (166 затвореника на 100 места), Румунија (120), Француска (119), Белгија (115) и Италија (112).
Иако имиграција није једини разлог за претрпаност – свака земља има сопствене изазове са инфраструктуром и капацитетима – извештај јасно повезује проблем са високим уделом страних затвореника, нарочито у Западној Европи.
„На једном крају спектра, затворске администрације у Швајцарској (72%), Грчкој (54%), Аустрији (53%), Каталонији (50%) и Немачкој (49%) бележе екстремно висок проценат страних затвореника. Насупрот томе, у Источној Европи – попут Румуније (1,1%), Молдавије (1,3%) и Азербејџана (2%) – ти бројеви су међу најнижима,” наводи се у извештају.
Овај географски образац прати демографске промене у Европи од раних 2000-их: док Западна Европа бележи раст броја становника услед имиграције, Источна Европа суочава се с падом због масовног исељавања.
У просеку, странци чине 25% затворске популације у Европи, али је медијана свега 16%, што указује да неколико западних земаља драстично вуче просек навише. У извештају се наводи да сви страни затвореници нису нужно дугорочни имигранти — међу њима су и тражиоци азила, илегални мигранти, туристи и особе повезане са међународним криминалним мрежама. Већина затворских система не прави разлику међу тим категоријама.
Налази СПАЦЕ И истраживања јасно указују да се криза претрпаности затвора у Западној Европи не може решити без озбиљног разматрања утицаја имиграције и улоге страних затвореника. Ефикасност инфраструктуре не може се планирати ако се не зна колико људи користи систем — затвори нису изузетак.
Како се број странаца иза решетака у многим државама наставља повећавати, расте и притисак на инфраструктуру, особље и јавне службе.
Неке земље већ траже решења: како је прошлог месеца пренео Ремиx Неwс, Шведска је потписала уговор са Естонијом о изнајмљивању 600 затворских места, како би смањила притисак на сопствени систем.
У Шведској поједини затвори раде са преко 140% капацитета, након наглог пораста криминала последњих година.
Италија је ове недеље објавила да разматра превремено пуштање више од 10.000 затвореника, што је први пут да влада Ђорђе Мелони разматра тзв. „пражњење затвора“. Министар правде Карло Нордио изјавио је да „постоје 10.105 затвореника који по закону могу остатак казне служити ван затвора“, али да се та могућност до сада није спроводила због недостатка смештаја и подршке за пуштене затворенике.
У мају је и Велика Британија најавила радикалне реформе затворског система, према којима би осуђеници у Енглеској и Велсу — укључујући и оне за тежа кривична дела — могли бити пуштени након што одслуже само трећину казне, уз одобрење комисије за условни отпуст.
