Pročitaj mi članak

Otkazi za preko 50.000 ljudi: Evropska industrija u RASULU

0

Evropska petrohemijska industrija suočava se sa ozbiljnom krizom: zatvaraju se fabrike, nagomilani su poslovni gubici, dok istovremeno Kina predvodi globalnu ekspanziju.

Застарели погони и високи трошкови производње довели су европске произвођаче у подређен положај, што их чини зависним од увоза кључних сировина као што су етилен и пропен – основне компоненте за производњу пластике, фармацеутских производа и многих других индустријских материјала.

– Док остатак света гради више од 20 нових „крекера“, Европа индустријски тоне – упозорава Џим Ретклиф, оснивач британске хемијске компаније ИНЕОС, мислећи на постројења која пару користе за разградњу угљоводоника.

Компанија Версалис из групе Ени објавила је да затвара и последња два парна „крекера“ у Италији, након што је забележила губитке од преко три милијарде евра у последњих пет година. Сада улажу две милијарде евра у биорафинерије и хемијску рециклажу.

Према интерној анализи осам земаља ЕУ, до 2035. године могло би нестати чак 50.000 радних места због затварања ових постројења, преноси Ројтерс.

И друге глобалне корпорације попут Dow-a, ExxonMobila и Shella преиспитују своје европске ресурсе.

Европски погони неефикасни и прескупи

Европски погони углавном су мали и средњи, с просечном искоришћеношћу мањом од 80%, што се сматра неефикасним. Притом користе скупљу нафту, док конкуренти из САД и Блиског истока користе јефтинији етан из шкриљаца.

Према процени Wood Mackenzie, чак 40% европских капацитета за етилен је под средњим или високим ризиком од затварања.

У Европи је просечна старост „крекера“ преко 40 година, док је у Кини свега 11.

Трошак производње етилена у Европи износи 800 долара по тони, док је у САД и на Блиском Истоку знатно нижи.

Кина и САД доминирају тржиштем

Капацитет производње етилена у Кини расте за 6,5% годишње, а до 2030. године достизаће 87 милиона метричких тона годишње, што је више од три пута већи капацитет од ЕУ.

Сједињене Америчке Државе ће повећати капацитет на 58 милиона тона, са садашњих 54 милиона.

Кинеске компаније додатно граде погоне у Југоисточној Азији како би лакше извозиле у Европу и Северну Америку, заобилазећи увозне порезе и карбонске дажбине.

Закон о критичним хемикалијама стиже прекасно?

Европска комисија је најавила подршку домаћој производњи стратешких хемикалија попут етилена и пропена, као и субвенције за модернизацију постројења и преференцијални третман европских производа у јавним набавкама.

Међутим, многи сматрају да је то закаснела реакција.

– Као на Титанику – не можеш да поричеш стварност. Мораш да пронађеш чамац за спасавање – изјавио је Ђузепе Ричи из компаније Ени.

Будућност: Концентрација моћи и пад малих произвођача

У будућности се очекује да неће нестати цела индустрија, али ће се концентрисати у рукама неколико великих играча који ће моћи да диктирају конкурентне цене.

Европски политичари сада имају јасан избор: да интервенишу или да посматрају како се индустрија урушава.