Pročitaj mi članakPosle hapšenja Veselina Milića, bivšeg načelnika beogradske policije, ponovo se otvara pitanje koje je godinama gurano pod tepih: šta su francuske službe preko „Skaj ECC” komunikacije dostavile srpskim organima i zašto su pojedini ljudi iz vrha policije, umesto da budu predmet istrage, nastavili da napreduju u sistemu?
Fotografija koja kruži društvenim mrežama ponovo je u prvi plan vratila pitanje uloge Veselina Milića, bivšeg načelnika Policijske uprave za grad Beograd, u godinama u kojima su se u Srbiji preplitali vrh policije, kriminalne grupe i politička vlast. Na slici se tvrdi da se Milić u izveštajima i analizama podataka iz aplikacije „Skaj ECC”, koje su francuske vlasti dostavile domaćim organima, pominje kao važna karika u kontaktima između policijskih struktura i pripadnika kriminalnih grupa.
Ove tvrdnje same po sebi ne predstavljaju sudsku činjenicu, ali nakon Milićevog hapšenja više ne mogu biti tretirane kao puka internet spekulacija. Pogotovo zato što je Milić uhapšen upravo u predmetu koji ponovo spaja policiju, podzemlje, kriminalne obračune i prikrivanje tragova.
Prema navodima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Miliću se na teret stavljaju krivična dela neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Tužilaštvo ga sumnjiči da je, kao načelnik beogradske policije, učestvovao u prikrivanju krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju u restoranu na Senjaku 12. maja 2026. godine, posle čega je sutradan prijavljen nestanak A. N.
Sud je zatim Miliću odredio pritvor do 30 dana, uz obrazloženje da postoje okolnosti koje ukazuju da bi boravkom na slobodi mogao da uništi, sakrije, izmeni ili falsifikuje dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da bi mogao da utiče na svedoke i ometa postupak. Prema istom izveštaju, pritvor je određen i zbog bojazni da bi mogao da ponovi krivično delo u kratkom roku.
Posebno je značajno što je, prema pisanju „Danasa”, Milić u trenutku nestanka muškarca A. N. sedeo u njegovom društvu, a izvori iz MUP-a naveli su da je prisustvovao verbalnoj raspravi dvojice muškaraca, nakon čega je došlo do pucnjave u A. N.
Tu se priča vraća na „Skaj ECC” i francuske podatke. Aplikacija „Skaj” nije bila obična komunikaciona platforma, već sistem koji su, prema brojnim istragama u Evropi, koristile kriminalne grupe za dogovaranje šverca droge, likvidacija, pranja novca i kontakata sa korumpiranim delovima državnog aparata. Kada su francuske službe probile taj sistem, podaci su dostavljani i drugim državama, uključujući Srbiju. Upravo zato je ključno pitanje: šta su srpski organi znali o kontaktima ljudi iz policije sa podzemljem — i kada su to znali?
Prema tekstu koji se poziva na KRIK, Milić se pominjao i u „Skaj” porukama kriminalca Miloša Pandrca, bliskog Darku Šariću. U tim porukama iz 2020. godine govori se o sukobima unutar SNS-a u Novom Sadu i o borbi oko naklonosti Andreja Vučića, brata predsednika Srbije. Prema tim navodima, Pandrac piše da je napredovanje Milića u policiji 2020. „kočio” Zvonko Veselinović, i to preko Andreja Vučića.
Ako je to tačno, onda se slučaj Milić više ne može posmatrati samo kao pitanje jednog policijskog načelnika. To postaje pitanje celog sistema: ko u Srbiji postavlja i smenjuje ljude u policiji — institucije, zakon i bezbednosne provere, ili neformalni centri moći povezani sa politikom, biznisom i podzemljem?
Milić nije nepoznato ime u aferama. „Danas” podseća da je bio načelnik beogradske policije i u periodu afere „Savamala”, kada policija nije reagovala na pozive građana tokom noćnog rušenja u Hercegovačkoj ulici. Isti list navodi i da ga javnost pamti po konferenciji posle masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar”, kada je pokazao spisak potencijalnih žrtava maloletnog ubice, zbog čega su roditelji dece podneli krivičnu prijavu.
Zato poruka sa fotografije — da bi „samo Milićevo svedočenje” moglo da bude dovoljno za ozbiljne posledice po vrh vlasti — nije samo politička dosetka. Ona odražava strah da bi čovek koji je godinama bio u vrhu beogradske policije mogao da zna previše: o kriminalnim klanovima, o policijskim zaštitnicima, o političkim nalozima i o tome ko je koga štitio, postavljao ili sklanjao.
Tabela pokazuje zašto je slučaj Milić mnogo širi od jednog krivičnog predmeta:
| Pitanje | Šta je poznato | Zašto je važno |
|---|---|---|
| Hapšenje Milića | Sumnja na neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocu | Prvi put se načelnik beogradske policije direktno vezuje za prikrivanje ovako teškog dela |
| Slučaj Senjak | Prema medijskim navodima, Milić je bio u društvu nestalog A. N. | Otvara pitanje odnosa policije i podzemlja |
| „Skaj” komunikacija | U javnosti se pominju poruke u kojima se Milić dovodi u kontekst policijskih i kriminalnih interesa | Mogući trag ka široj mreži uticaja |
| Andrej Vučić i Zvonko Veselinović | Prema tekstu koji se poziva na KRIK, u porukama se pominje lobiranje protiv Milićevog napredovanja | Pitanje ko stvarno utiče na kadrove u MUP-u |
| Savamala | Milićevo ime se godinama dovodi u vezu sa neregovanjem policije | Pokazuje kontinuitet spornih odluka u sistemu |
| „Ribnikar” | Javno pokazivanje spiska potencijalnih žrtava | Pitanje odgovornosti i zloupotrebe službenih informacija |
Ključno pitanje sada nije samo šta će Milić reći tužilaštvu, već da li će tužilaštvo smeti da postavi pitanja koja vode ka vrhu sistema. Jer ako se istraga zaustavi na jednom čoveku, javnost će dobiti još jednu kontrolisanu žrtvu sistema. Ako se, međutim, otvori pitanje ko je godinama štitio spoj policije, politike i podzemlja, onda slučaj Milić može postati jedna od najvećih bezbednosno-političkih afera u Srbiji.
Zbog toga je ovaj slučaj opasan za režim. Ne zato što je uhapšen jedan policijski funkcioner, već zato što taj funkcioner potencijalno zna kako je sistem funkcionisao iznutra. A ako su Francuzi zaista još pre nekoliko godina dostavili podatke koji su ukazivali na sporne veze unutar srpskog bezbednosnog aparata, onda se mora postaviti pitanje: ko je u Srbiji te podatke držao u fioci — i po čijem nalogu?
