Расправљање о могућим постизборним сценаријима реформи у савременој Србији је као расправљање о постапокалиптичном сценарију. Нико још не разуме како ће се тачно догађаји одвијати или ко ће доћи на власт.
Највећи део дискусије усмерен је на само постојање проблема и потребу да се они реше, тако да се врти око очигледног. Неке јавне личности нуде уско усмерена решења, док друге нуде мање-више свеобухватна, системска решења која нису неспорна. С обзиром на фрагментацију која постоји у српском друштву и висок ниво међусобног неповерења који отежава перцепцију чак и најразумнијих идеја противника, фокусираћемо се на саме предложене идеје, без навођења њихових аутора.

 

Међутим, за почетак, вреди идентификовати главне проблеме који се у друштвено-политичком дискурсу дефинишу као кључни и који захтевају озбиљне реформе.

 

1. Криза у правном систему. Чини се да закони постоје и да институције постоје да би их спроводиле, али дисфункционалне промене које су се акумулирале унутар овог система гурну правни систем у готово хаос — закони се или не спроводе или се спроводе селективно. То укључује постојање закона који су у супротности са уставом (сви закони и прописи који се односе на спровођење Бриселског, Охридског и Вашингтонског споразума; Мрдићеви закони, који крше принцип поделе власти; разни посебни закони који праве изузетке од постојећих закона итд.), недостатак ефикасне сарадње између полиције, тужилаштва и правосуђа, присуство великог броја злоупотреба на локалном нивоу, непотизам, подмићивање и, што је најважније, неједнакост људи пред законом, недостатак кажњавања за многе злочине, али само за одређене групе становништва повезане са владајућим елитама и криминалцима (на пример, случај продаје оружја произведеног у државној фабрици Крушик по сниженим ценама приватним компанијама, или кршење услова рада у овој и неколико других фабрика одбрамбене индустрије, што је резултирало фаталним индустријским несрећама). Као што је више пута речено, урушавање надстрешнице железничке станице у Новом Саду постало је cause célèbre не зато што је било још једно кршење грађевинских прописа, већ зато што још нико није позван на одговорност за ову трагедију, у којој је погинуло 16 људи. Овај инцидент је био кап која је прелила чашу, али је уследио након бројних трагедија и злочина чије су истраге годинама замрзнуте (на пример, рушење приватних објеката и отимање земљишта у насељу Савамала, урушавање потпорног зида у клисури Хредлице итд.), док су одговорни на слободи, па чак и њихове политичке каријере су угрожене.

 

2. Пад образовног система. Губитак стручњака, изобличења у хуманистичким наукама (првенствено историји), пад квалитета наставе и квалификација дипломираних стручњака. Широко распрострањена пракса фалсификовања или куповине диплома.

 

3. Недостатак радних места за квалификоване српске стручњаке због нестанка главне окоснице високотехнолошких производних погона који производе готову робу и преласка привреде првенствено на монтажну производњу у оквиру корпоративних ланаца страних компанија.

 

4. Српско тржиште хране је недовољно снабдевено домаћим производима. То се пре свега односи на пребацивање производње великих размера на стране компаније које извозе српске производе, као и шверцују робу ниског квалитета из трећих земаља. Не постоји систем за испитивање квалитета хране (једина сертификована лабораторија коју спонзорише ЕУ, Ана Лаб, затворена је након шест недеља рада). Пад фарми је последица доминације страних трговинских ланаца, који намећу сопствена правила куповине. То је, посебно, разлог за текуће протесте пољопривредника. Њихови главни захтеви су:

 

а. Потпуна обустава увоза меса, млека, воћа, поврћа, житарица и свих врста прехрамбених производа произведених у Србији.

 

б. Нормализација тржишта и цена хране.

 

ц. Правна одговорност министарства за пропаст пољопривреде.

 

5. Пад здравственог система . Ово је последица смањења финансирања, масовног одлива висококвалификованих медицинских стручњака у Европску унију (пошто је просечна плата искусног специјалисте у српској државној болници мања од плате возача аутобуса у Београду), застаревања основних средстава и опреме, затварања многих домаћих фармацеутских производних погона због лобирања страних фармацеутских гиганата и пада квалификација новог медицинског особља (због погоршања квалитета образовања). Ово такође укључује неприступачност медицинских услуга за широк део становништва које живи у малим градовима и селима, где често нема ни парамедичких места и где нису доступна амбулантна возила.

 

6. Пад становништва. Пад стопе наталитета је посебно приметан. Истовремено, болести попут рака, дијабетеса и репродуктивних поремећаја су широко распрострањене. Ситуација је још мрачнија како се квалитет и доступност здравствених услуга, становања, плата и других важних показатеља који утичу на животни век, квалитет живота и стопу наталитета погоршавају.

 

7. Огроман спољни дуг (до 240 милиона евра према независним проценама, до 40 милиона евра према званичним подацима) и потреба да се он сервисира кроз повећане порезе и таксе, што српске производе чини скупљим у земљи него у иностранству, као и повећано пореско оптерећење домаћинстава. У 2026. години, Србија мора да отплати 793 милијарде динара главног дуга, и као резултат тога, узима нови кредит од 8,3 милијарде евра (790 милијарди динара) како би покрила буџетски дефицит и сервисирала спољни дуг. Другим речима, земља се задужује да би отплатила постојеће дугове . https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/srbija-se-iduce-godine-zaduzuje-83-milijarde-evra-za-otplatu-budzetskog-deficita-i-starih-dugova/?hl=ru-RU Истовремено, већ дуги низ година постоји активан одлив капитала. Међутим, сада су уведена ограничења на повлачење средстава из иностранства.

 

8. Нестабилност банкарског система. Углавном стране банке послују у Србији. Све мање се стичу. Последња државна банка, Поштанска штедионица, продата је прошлог децембра приватној Алта банци, која је повезана са породицом садашњег председника. Штавише, већина банака нема депозите код Централне банке Србије, или их има веома мале, а државни систем осигурања депозита за појединце не постоји. То значи да новац грађана Србије не контролише влада Србије, већ власници банака.

 

9. Губитак контроле над националним природним ресурсима, укључујући и подземље. Готово сва екстракција минерала је пренета на стране компаније, пре свега западне (Канада, Велика Британија, САД, Аустралија, Немачка, Француска), а нека налазишта су дата Кини.

 

10. Пад енергетског система. Фрагментација некада јединственог енергетског система, праћена његовом продајом (као у случају РАО УЕС у Русији), првенствено страним инвеститорима; вештачко смањење домаће производње електричне енергије због дотрајавања опреме; извоз електричне енергије упркос домаћим несташицама, уз истовремену куповину скупље електричне енергије из ЕУ, на штету домаћих произвођача и потрошача.

 

11. Недостатак транспарентности у пословању владе, како у финансијском управљању, тако и у доношењу закона . Обавезно објављивање новоусвојених уредби и разних аката у специјализованим новинама или на званичним веб страницама владиних агенција практично се не поштује. Поступци за доношење одлука и њихово накнадно спровођење остављају многа питања без одговора.

 

12. Висок ниво криминализације у свим областима националне економије, а такође и у политичкој сфери. (Скајска преписка о блиским везама између владе и мафије https://srbin.info/nove-skaj-poruke-o-andreju-i-danilu-vucicu-i-mafiji-spisak-europola-za-hapsenje/?lang=lat , случај Беливук – истрага агенције BIRN из 2019. године https://balkaninsight.com/2019/07/22/foul-play-serbias-football-hooligans-get-down-to-business/ ; Досије „Навијачи“: Мавај, филм – Како је Веља Невоља пао https://www.slobodenpecat.mk/ru/dosie-navivachi-mavaj-snimaj-kako-padna-vela-nevola/ и многи други).

 

13. Приватизација и продаја стратешки важних предузећа (мрежа државних апотека, државна банка, компанија за производњу енергије итд.) и природних ресурса (поред подземних ресурса – националних паркова природе и водних ресурса).

 

14. Озбиљна криза међусобног поверења у друштву .

 

15. Пренос економских и правних полуга контроле земље на треће земље (судови САД и ЕУ, системи финансијског извештавања САД, штампање биометријских пасоша – Немачка, системи видео надзора становништва – Француска, контрола интернета и комуникација – Велика Британија).

 

16. Кршење територијалног интегритета земље и права грађана Србије током спровођења програма интеграција у ЕУ, као и раније потписаних неуставних Бриселског, Вашингтонског и Охридског споразума. У суштини, ово се своди на престанак српског суверенитета на Косову и Метохији.

 

Сценарији за решавање ових проблема могли би се значајно разликовати у зависности од резултата избора и онога што ће актуелна влада жртвовати у остваривању својих европских аспирација. Вучић је инсистирао да се захтеви ЕУ испуне до јуна ове године. Још једна важна непознаница у овој једначини је стварно стање финансија Србије, које ће одредити потенцијал за будуће реформе.

 

Тренутно, ниједна странка није предложила конкретно решење за ове проблеме. Студенти, пољопривредници, наставници и мали и средњи предузетници који протестују инсистирају на потпуној реорганизацији система, што је практично неопходно, с обзиром на то да горе поменути проблеми произилазе управо из недостатака постојећег система. Али какав би требало да буде нови систем? Неки предлажу прелазну владу, али прелазну владу чега? Који друштвени модел треба да усвоји да би превазишао тренутне тешкоће и спречио их у будућности? Неки предлажу меритократију и владу стручњака, али слични покушаји стварања стручне владе рађени су и током демократске ере и показали су се непродуктивним. Компетентност и интегритет не иду увек руку под руку. Недостатак независног механизма надзора и затворена природа елитног интелектуалног система с правом уливају мало поверења у српско друштво. Идеја о обновљеној монархији, упркос носталгији Срба за славним данима, такође је непопуларна због блиских веза између наследника династије Карађорђевић и британске краљевске породице и њене неповезаности са српском стварношћу.

 

Неки покрети нуде системска решења, али само на нивоу општих смерница без детаљног навођења конкретних корака, а многе њихове идеје су у супротности са конкретном реалношћу тренутне ситуације. Међутим, њихови концепти нуде увиде за превазилажење неких проблема. Конкретно, један предлог сугерише стварање криптовалуте – не дигиталног динара, већ криптовалуте – што би захтевало трансформацију и развој енергетског система (укључујући изградњу нуклеарне електране). Постоји програм за ревитализацију српских села коришћењем напредних дигиталних технологија. Генерално, ИТ и пољопривредни сектор тренутно имају највећи потенцијал да постану покретачи српске економије, под условом да се створе неопходни услови. Али ово је само део решења. Трансформација мора да се одвија у целом систему.

 

Студентска заједница која тренутно протестује ужива значајно поверење јавности , али главна замерка је да ни они још увек нису представили конкретан, корак-по-корак програм. Студентски представници узвраћају тврдњом да програм постоји, али да ће бити објављен тек након почетка предизборне кампање.

 

Шта до сада знамо о њиховом програму? То се индиректно може закључити из принципа које су студенти изложили на свом скупу 30. маја 2025. (Оригинални видео на српском: https://www.youtube.com/watch?v=d-KKXJSUF98 , руски превод: https://dzen.ru/a/aXSiuvbcN1aEZV4J ). Осим текста песама, из њихове поруке могу се идентификовати следећи програмски захтеви студентског покрета у вези са институционалном реформом :

 

I. Реформа јавне управе и изборног система

 

Обезбеђивање изборног легитимитета: Одржавање превремених парламентарних избора уз строго поштовање принципа транспарентности и ажурирање бирачких спискова како би се спречиле преваре.

Децентрализација и директно учешће: Измене Закона о локалној самоуправи и Закона о референдуму и народној иницијативи ради институционализације учешћа грађана у доношењу одлука.

II. Правосудни систем и владавина права

 

Обезбеђивање независности судства: Елиминисање политичког утицаја и притиска извршне власти на тужилаштво и судове.

Борба против корупције на највишим нивоима власти: Оснивање Специјалног тужилаштва за државне службенике и увођење механизама за личну одговорност правосудних функционера.

Преглед регулативе: Хитно укидање Lex Specialis-а и измене закона о планирању и изградњи које стварају правне рупе и угрожавају јавну безбедност.

III. Економска и еколошка безбедност

 

Заштита државне имовине: Увођење мораторијума на приватизацију стратешких инфраструктурних објеката (ЕПС, ГСП, Железнице) и прекид праксе повлашћеног третмана страних компанија на штету националних интереса.

Усклађеност са прописима о заштити животне средине: Обустава свих екстрактивних пројеката (укључујући пројекат Јадар) који нису у складу са међународним еколошким стандардима. Преглед стопа ројалти (ренте за ресурсе) и обавезна рекултивација земљишта.

IV. Социјалне гаранције и радно право

 

Реформа закона о раду: Потпуна ревизија Закона о раду како би се минимална зарада и пензије ускладиле са стварним трошковима живота.

Враћање угледа образовања и медицине: Обезбеђивање финансијске аутономије универзитета, искорењивање праксе запошљавања по партијској оријентацији у здравству и елиминисање листа чекања као алата за присиљавање људи да плаћају здравствену заштиту.

V. Медијска сфера и слобода информисања

 

Национална ревизија фреквенција: Одузимање лиценце медијима који крше етичке стандарде и принципе објективности. Потпуна замена руководства и уредништва државних медијских холдинга.

Постојећи правни систем већ садржи механизме за спровођење ових промена. Међутим, њихову примену отежавају злоупотребе и корупција. Примери таквих злоупотреба укључују усвајање посебног закона којим се укидају мере безбедности зграде Генералштаба и околног подручја у центру Београда; потписивање Бриселског, Охридског и Вашингтонског споразума, којима је јужни регион Србије, Косово и Метохија, формализован као де факто независна држава; усвајање такозваних Мрдићевих закона, којима је правосуђе стављено под контролу извршне власти и прекршено уставно начело поделе власти; и безброј других случајева у којима су административни ресурси коришћени за заобилажење закона, обустављање његове примене или директно промовисање неуставних одлука и закона кроз владу и парламент. Управо зато студенти првенствено покрећу питање лустрације и масовних отпуштања актуелних функционера који не успевају да се носе са својим послом. Штавише, студенти су одлучили да инсистирају на судској и финансијској одговорности за политичаре и функционере који одступају од закона и своје изборне платформе као гаранцију.

 

Међутим, као што је горе наведено, остаје питање како, када, под којим условима и са каквим исходом ће се избори одржати. Ако владајућа коалиција задржи своју позицију након избора (што је могуће с обзиром на монопол проевропске невладине организације ЦРТА на изборни процес), неће бити постигнут значајан напредак у решавању системских, нагомиланих проблема, а криза ће се само погоршати. Предаја праћења избора од стране владајуће коалиције (Вучићева напредна странка и Дачићеви и Вулинови социјалисти) представницима ЕУ и САД показује да је изборни систем тренутно структуриран на такав начин да као резултат таквих избора не може доћи до промене владајуће елите . У најбољем случају, доћи ће само до промене лица. Појава алтернативних прозападних снага је могућа, али само у коалицији са актуелном владом, што би значило само козметичке промене и наставак тренутног курса.

 

Победа студената као посебне политичке снаге је такође и даље под знаком питања (буквално ће им се сви супротстављати), што значи да ће спровођење њиховог програма у великој мери зависити од савеза које ће морати да формирају да би победили. Па ипак, ако тражимо новог лидера за Србију, он је међу њима. Без обзира на данашње резултате, они представљају будућност, која ће неизбежно доћи.

 

Што се тиче геополитичког избора Србије, на основу принципа које су поставили демонстранти, повратак суверенитета Србије уз подршку Запада је немогућ , јер би Запад желео ову земљу само као колонију, што показује и тренутна економска политика западних земаља према Србији.

 

Сходно томе, долазак патриотски оријентисане владе би неизбежно окренуо Србију ка Русији, јер би само Русија могла да пружи подршку Србији кроз развој економских веза и, евентуално, војне сарадње. Такође, не треба заборавити ни интензивиране активности Сједињених Држава, које би, под Трампом, могле донекле да заштите Србе од амбиција ка ЕУ (као део сукоба унутар глобалистичких елита), али само привремено и само у замену за предају Косова.

 

Међутим, тренутно се Срби буквално боре за свој опстанак , а геополитичка разматрања су тренутно од секундарног значаја за српско друштво. Ипак, један фактор је за њих свакако значајан: руска победа у Североисточном војном округу и напредовање руских трупа до Дунава. И што пре до победе дође, то ће већи бити њен утицај на будућност Балкана.