Метеоролог Иван Ристић најавио је жесток обрт средином октобра и зиму која ће, према садашњим проценама, бити другачија од прошле. Михољско лето, које је почело пре неколико дана, највероватније ће потрајати до календарског Михољдана, 12. октобра. До тада, каже, имамо још десетак дана да уживамо у топлијим данима. После тога стиже хладнији ваздух са севера Европе.
„Средином октобра очекујем јаче захлађење. Долази ваздух са севера и биће између 10 и 15 степени. Мислим да ћемо већ од 15. октобра морати да укључујемо грејна тела и да ће грејање“, рекао је Ристић у разговору који преноси Нова. Ноћи су већ осетно хладније, станови се брже хладе, па ће прелазак са Михољског лета на јесењи режим, по његовој процени, бити нагли, а не постепен.
За зиму је још одређенији. „Према садашњим проценама, велике су шансе да буде доста хладнија зима у Европи. Прошла зима је била сушна, али како је кренуло, имаћемо снег“, закључио је. То је кључна разлика коју истиче: не само ниже температуре, него и падавине које прошле сезоне нису стигле у облику снежног покривача. Прогноза се односи на Србију и Европу у целини, без посебног раздвајања региона.
Иза тог обрта Ристић види изузетно јак Ел Нињо. По истраживању на које се позива, температуре на источном Пацифику на путу су да буду четири степена изнад просека, а до краја новембра очекује око пет. „Огромна количина вреле воде која је 10 степени топлија него што је нормално налази се на 100 до 200 метара испод површине мора и она и даље пристиже горе“, рекао је. Тај вишак топлоте, по његовој теорији, мења глобалну циркулацију и отвара пут хладнијим продорима ка Европи.
У истом објашњењу наводи и реткост на Атлантику: урагани су, каже, углавном на Пацифику, а на Атлантику их нема, што се по њему није десило 112 година, од 1914. Ту тврдњу треба читати као његову оцену. Амерички извештаји почетком октобра говоре о првом септембру без урагана на Атлантику после више од 30 година и о могућности да сезона прође без иједног урагана, што је ретко, али није исто што и потпуни изостанак од 1914.
За домаћинства порука је практична. Ко је рачунао на још две недеље отворених прозора, после 12. октобра мора да рачуна на грејање. Ко је прошлу зиму провео без већег снега, ову не би требало да планира по истом калупу. Сезонске прогнозе ипак нису календар. Ристић и сам говори о „садашњим проценама“ и „великим шансама“. Снег, јачина захлађења и то колико ће грејна сезона коштати зависиће и од тога да ли ће се северни продори заиста учврстити, или ће топлија маса са Пацифика померити образац још једном. До 12. октобра, по њему, још има времена за Михољско лето. После тога почиње друга сезона.
(Србин инфо)




























